POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sacekala.

Kerolin Ris

[:) hope]

Ako

Ako mozes ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;
Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lazes kad cujes lazi,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;
Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;
Ako snivas ali ti snovi nisu sve;
Ako mislis ali ti misli uvek ostaju ciste;
Ako znas da primis pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;
Ako mozes podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili budale;
Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj
I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,
Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;
Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice
Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali,
I aku ustrajes kada sve zaostane,
Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro|"
Ako se usred gomile ne ponosis,
I ne smatras se herojem, ako se druzis sa kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;
Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,
I svakog trenutka ides pravim putem;
Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,
Jer,
BICES COVEK, SINE MOJ

Rudyard Kipling

[:) hope]

HIMNA LJUBAVI

Ako jezike čovječje i anđeoske govorim,
                                                    a ljubavi nemam,
Onda sam kao zvono koje zvoni ili praporac koji zveči

I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja
i ako imam svu vjeru da i gore premještam,
                                                         a ljubavi nemam,
                                                                            ništa sam
I ako razdam sve imanje svoje,
i ako predam tijelo svoje da se sažeže,
                                                          a ljubavi nemam
                                                                     ništa mi ne pomaže
Ljubav dugo trpi, milokrvna je, ljubav ne zavidi,
Ljubav se ne veliča, ne nadima se
ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se
ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini
                           Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi
Ljubav nikada ne prestaje
                A proroštvo ako će prestati
                                     Jezici ako će umuknuti
                                                      Razuma ako će nestati
A sad ostaje vjera, nada, ljubav
                                               Ovo troje
                                                          Ali je ljubav najveća među njima

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

Vislava Simborska

[Skorpija]

SVAKA TVOJA REČ

Svaka tvoja reč, u meni je do pesme porasla
svaka tvoja reč.

Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
svaki tvoj dodir.

Naš slučajni susret, u meni je do života porastao,
naš slučajni susret.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano
živi u meni, i čini se neće proći,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih da te tek sada volim prvi put.
Volela bih da ne verujem
da će ljubav za tobom proći - jednom kada budeš otišao.



Desanka Maksimović

[Skorpija]

Opomena - Miroslav Antić


Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Ne vjeruj...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krsa,
Tamo gdje u grmu proljece leprsa
I gdje slatko spava na jorgovan plavi,

Dodji, cekacu te! U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,
Osjetis li, draga, da mi tijelo drze,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise!
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove pise!

Aleksa Santic

[:) hope]

Love's Secret      
by William Blake

Never seek to tell thy love,   
  Love that never told can be;   
For the gentle wind doth move   
  Silently, invisibly.   
 
I told my love, I told my love,
  I told her all my heart,   
Trembling, cold, in ghastly fears.   
  Ah! she did depart!   
 
Soon after she was gone from me,   
  A traveller came by,
Silently, invisibly:   
  He took her with a sigh.

[Snovidjenje]

Prošlih noći,
dok sam u nedostatku
i tebe i sna
budan gazio sate
do prvog svitanja,
stigao sam do jednog,
po malo paradoksalnog
saznanja...

Čini mi se,
da praznina duše
potpuno obrnuto utiče
na njenu težinu...

Najteža je
kada je prazna...

[Hurricane]

The love of the Beloved

    *  Love of Allah/God Found in "Al-Walaa wal-Baraa" of M S al-Qahtani:

The love of the Beloved
must be unconditionally returned.

If you claim love
yet oppose the Beloved,
then your love is but a pretence.
You love the enemies of your Beloved
and still seek love in return.

You fight the beloved of your Beloved.
Is this Love or the following of shaytaan?
True devotion is nothing
but total submission
of body and soul
to One Love.

We have seen humans claim to submit,
yet their loyalties are many.

They put their trust here, and their hope there,
and their love is without consequence.

[Њавица]

Ti i ja


Kad školsko zvono zvoni, ja prvi bih u školi
izjurio da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bio ja.

Sve petice i trojke, četvorke ili dvojke
za ljubav sve bih dao i mnogo više još
ali ona mi se ruga i gleda moga druga
a meni pažnje ne daje ni groš.

Ti i ja, ti i ja baš bi bili dobar par
Ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.

On ima oči plave, čuperak na vrh glave
simpatičan i sladak, i ima pegav nos
za njega sve bih dala, samo kad bih znala
da ja njemu vredim makar groš.

Al` kad školsko zvono zvoni, ja prva bih u školi
izjurila da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bila ja.

Ti i ja, ti i ja baš bi bili dobar par
ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Prolece

Ja sam iz ulice gde se topola čudi, gde
daljina drhti, kuća se boji pada, gde
zrak je plav kao svežanj u ljudi koje su
iz bolnice pustili iznenada.

Gde je večer prazna ko priča prekinuta,
koju zvezda nije dovela do kraja, pred
kojom u čudu mnogi pogled luta, bez
izraza, nejasan i bez sjaja.

Boris Pasternak

[Њавица]

Živa buktinja


Stupaju preda mnom Oči pune bleska,
Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori;
To su moja braća, dva brata nebeska,
Lijuć mi u oči oganj nesagoriv.
Štite me od greha i nesreće druge,
Korake mi vode po stazama Lepog;
Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge;
Toj buktinji živoj pokoran sam slepo
O, prekrasne Oči, blistate ko sveće
Kad misticni sjaj im usred dana gori;
Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće
Dok one Smrt slave, vi pevate Zori;
Stupate, pojući buđenje u meni,
Zvezde čiji plamen sunce ne zaseni
Uzdanje u dobru drugih
Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu,
Stid, grižnju, dosadu i jecaj nemoći,
Što s nejasnim strahom navrlim iz noći
Od kinjenog srca naplaćuju globu?
Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu
Ti, dobri, poznaš li mrznju koja plavi?
Pest stisnutu krišom, gorkih suza čašu,
Kad Osveta klikne, kad svu snagu našu
Pod komandu svoju isključivu stavi?
Anđele, poznaš li mržnju koja plavi
Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li
Što bolničkim zidom riše šare mnoge,
Ko skintnice koje vuku trome noge
I blude e da bi retko sunce našli?
Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li
Anđele prelepi, znaš li šta su bore
I strah od starenja, taj grozni trenutak
Kad ljubljene oči, negde slasni vrutak,
Sažaljivo blesnu, još verne, al spore?
Anđele prelepi, znaš li šta su bore?
Anđeli radosni, presrećni, presvetli,
David na samrti stao bi da kliče
Zdravlju iz tvog tela; što se mene tiče,
Vapijem - u molitvi me se seti,
Anđeli radosni, presrećni, presvetli!

[lejenica]

Biće jedno veče

Jednom, kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem..


Vitomir Nikolić

[lejenica]

    Psalm tužne neveste

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi.''


Horhe Rohas