POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[lejenica]

  Kad bi ti otisla iz ovoga grada

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

Matija Bećković 

[lejenica]

  Pero Zubac
Spiram te sa koze

Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.
 

[Smiley Face]

Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.


ODLIČNO...

[Beki70]

 OKRUTNI OPROŠTAJ

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.
U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe,zatim,ni glasa više,samo tvoja slika,
Neumorni drug,i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I trazim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.

Vincenzo Cardarelli

[Beki70]

 SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sćanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.


 Desanka Maksimovic

[Beki70]

SONET LXXVIII

Kroz brda tražim ljubav, kroz ravnice,
k'o lane mlado, što za srnom bježi,
i tražim mjesta, gdje joj vidjeh lice,
k'o otisak u duši nosim svježi.

Niz polje, koje stopa obilježi
prolazim, gledam šumski zaklon, gdje
prisutnost njena nedavna još leži;
nigdje je nema, sve je puno nje.

Al' kad se oči tamo uprave
vrate se opet meni, izigrane;
mislim da vidim njihov cilj-al' ne,
to mene samo prazne mašte hrane.

Stanite oči, kad se vidjet ne da,
i misao nek' u meni je gleda.
Edmund Spencer

[lejenica]

Intime



Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.
Ja sam bio kafanski i više niči,
i bio pust i prezren- neželjen ko grobar
Noćas bi htio sebi- dječaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.

                            VITO

[Smiley Face]

OMG, owa zadnje je tako, tako dobra...

[lejenica]

Pa coolerka, to je Vito..

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

NISMO LI SE MI VEĆ NEGDJE VIDJELI?

Ako me sretneš negdje u gradovima stranim
po kojima se muvam u posljednje vrijeme
sretni me kao da me srećeš prvi put
nismo li se mi već negdje vidjeli
kaži i zaboravi...
zaboravi dane koje smo nekada zajedno
i noći zaboravi
gradove kojima smo mijenjali imena
i ucrtavali u karte samo nama dostupne
onaj hlad pod maslinama u uvali dobrih borova
zaboravi da si ikada rekla da me voliš i kako se nikada nećemo
rastati
onaj naš otok
i ime broda pjesnika koji nas je tamo nosio
molim te zaboravi
izbaci iz navike da kupuješ nikšićko pivo u zelenim bocama
i jutrom kad se probudiš ne treba više pitati: jesi li tu
prije nego oči otvoriš
i prije nego oči otvoriš zaboravi
Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca
i onaj naš poljubac na kiši za koga si znala reći nikada neću
zaboraviti
molim te zaboravi...
otvori oči ljubavi
našim gradom su prošli tenkovi
odnijeli su sa sobom sve što smo bili
znali
imali
zato zaboravi
čemu sjećanja
pogledaj kako trešnja u tvome vrtu iznova cvjeta svakog proljeća
zagrli bjelinu novih dana
nasmiješi se jutru koje dolazi
i zaboravi...
kasno je već dragana
hoću da kažem zreli smo ljudi
tj. nismo više djeca
i znam da nije lako
i znam da možda i boli
ali pokušaj
molim te pokušaj
zaboravi
i ako me sretneš negdje u gradovima stranim
po kojima se muvam u posljednje vrijeme
sretni me
kao da me srećeš prvi put
nismo li se mi već negdje vidjeli
kaži
i zaboravi...
 
Rade Serbedzija

London 1995

[Milan Beskrajno Snazan]

a vidim nedostaje vam moja poezija 

[Skorpija]

Ponoc

...Ponoc je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duse to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni cas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdise?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' ostru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide zalosti?
Da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata skrinuse...
O, duse! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!...
Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim nasim crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bliznjima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...

Đura Jakšić

[lejenica]

a vidim nedostaje vam moja poezija 

Nemoj se opterećivati

[Smiley Face]

mmmm...
Owo je swe prekrasno...

[lejenica]

NEĆU SE VRAĆATI

Neću te zvati nikad više,
ni kad oluja bude bješnjela u noći,
ni kad na prozor budu zvonile kiše,
neću te zvati, jer nećeš doći.

I neću se vraćati u naše ulice,
tragove izgubljene ljubavi neću pronaći.
Suze će u snu teći niz lice,
nas ni pjesnici neće naći.

                      Jaaaa