POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Milan Beskrajno Snazan]

Nekad je tvoj SIS
strcao u VIS.
Zato sam tvoj SIS
trazio na BIS.

Danas se tvoj GRUD
mnogo pravi LUD,
umesto u SVOD
on gleda u POD!

Evo i moj UD
isti ko moj MUD,
popadali skroz
znaci proso VOZ.

Dok sam bio MLAD
on je bio RAD,
da skoči kad-tad
a sada je PAD.

[Smiley Face]

O Moj Bože...
Pa ovo nije POEZIJA...
Ovo je...


NEMAM RIJEČI!!

[Skorpija]

O Moj Bože...
Pa ovo nije POEZIJA...
Ovo je...


NEMAM RIJEČI!!

U pravu si, Eminče...  Ali ne brini, sad će Škorpijica da vrati stari ugled temi...







Imela – Marija Šimoković


(Danas je nedelja, samousluga je zatvorena i opet neko peva o ljubavi nekome)



1.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Krećeš li se još uvek punom brzinom,
bez zagrevanja, putem kad nisi sam?
Voziš li još uvek zgašenim svetlima
dok dlanom rastvaraš dlan?
Krećeš li još uvek istom ulicom
kada ti modri kolutovi uzbuđenja
ispiju boju puti?
Ume li još uvek običan poljubac
da smuti tvoje oči?
Kako si, moja najlepša prošlosti?
Hodaš li još uvek onako poguren
i nešto zagasito plav usred sebe?

Zašto se ponekad ne javiš, nekim beznačajnim
povodom pomeneš našu vezu koja je trajala,
ispričaš kraj koji si skrivao.

Javi se.

Znaću po tvom disanju koje je doba dana,
naćiću neku našu rečenicu koju smo voleli,
naćiću frket u tvom klotu,
šum tvojih pantalona dok ustaješ
da uzmeš hartiju i na nju zabeležiš nešto.


2.

Čudnovana prošlosti moja:
Ako ti kažem da si nešto najlepše što mi se otelo,
nemoj mi verovati.
Uvek je lepše izgovoriti neku neistinu,
uvek je bolje verovati da nismo odali
nešto veoma važno iz našeg života.

3.

Sećam se mirisa tvojih kola,
načina na koji si otvarao kutiju sa cigaretama,
uzdaha nakon prvog uvučenog dima.
Sećam se sporosti kojom si prilazio mojim usnama,
traga svakog tvog prsta na mojoj glavi,
na potiljku, okolo vrata.
Sećam se, toliko snažno da je evo opet tu
miris tvoje jakne, toplina i prisnost kojom si govorio,
glas koji menja dubinu neprimetno
kada se dotaknu važnija pitanja.

4.

Hoćeš li još uvek da bežiš sa svakom devojčicom
koja sedne u bioskopu do tebe?
Hoćeš lid a je vodiš u svet na nekoliko dana?
Skidaš li joj prstenje s ruku, minđušu iz uha,
šminku sa lica kada je miluješ?

5.

Staješ li još uvek onako čudnovato jednostavno
pored nekoga koga voliš?

6.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Imaš li neku skrivenu bolest o kojoj ćutiš?
Imaš li kakav nepredvidiv predlog za sve oko sebe?
Voliš li još uvek petkom uveče da voziš
dugim svetlima po pustim autoputevima?
Učiš li još onako uporno engleski,
izgovarajući svaku reč ljupkije od Engleza,
bolje od profesora?
Izvodiš li ženu katkad u neki intimni kafe,
kupuješ li joj slastice i govoriš li,
smejući se, o vaćoj budućoj deci,
dok ti se na usnama tope grenadiri od čokolade?
Voliš li još uvek istu stranu ploče,
istu marku vina, isti film?


7.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Ima li već u tvojoj spoljašnjosti
nečeg što ne voliš, nečeg što te odaje?

8.

Šta te sve ne pitam.
Bežim da ti kažem ono najvažnije:
danas si tu samnom, u ovoj kući u kojoj pišem
ne izgovarajući ni jednu reč naglas.
Ne čudim se sećanju na tebe, na tvoja pomalo
ćoškasta kolena, meku kožu i pogled skitnice.
Ne razmišljam zašto si baš danas iskrsnuo
ispred automobile, a da nikog i nisam videla.
Najdenom, kroz žuta svetla neke ulične svetiljke
ukazalo se nešto tvoje,
zamirisao je ceo kraj na duvan koji pušiš,
kafu koju si voleo i pivo koje smo delili.
Zamirisalo je na ono nikad kupljeno drvo kestena
koje sam ti obećala.

9.

Slušam sjajnu muziku, pevaju naravno o ljubavi.
Kola idu kroz grad, kroz ulice, kroz sećanja.
Moje dete sedi iza mene sa završenim domaćim zadacima.
Provela sam dan kod prijatelja. Hvala. Bilo je divno.
I sada se vraćam kući.
Još uvek ne vozim, još uvek se zamislim usred puta,
zastajem i smešim se nekome.
Još uvek čujem nežne razgovore usred ulične buke.

10.

Danas je nedelja, samousluga je zatvorena;
mislim na tebe i volim te večeras pa pitam ponovo,
ovako tek stigla s puta, tek stigla s ulice, tek stigla…

KAKO SI, MOJA NAJLEPŠA PROŠLOSTI?

[lejenica]

Milaneeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!
Imaš temu najgluplji stihovi pa tamo kuckaraj ovo....

[Milan Beskrajno Snazan]

ko kaze da ovo nije poezija

 de nadji negde definiciju pa procitaj,to je vrsta umetnickog dela

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Kamena uspavanka

 Uspavajte se gde ste zateceni
 Po svetu dobri, gorki , zaneseni
 Vi ruke po travi , vi usta u seni,
 Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.

 Zarastite u plav san kameni
 Vi zivi , vi sutra ubijeni
 Vi crne vode u belicastoj peni
 I mostovi nad prazno izvijeni.

 Zaustavi se biljko ,
 I ne veni
 Uspavajte se , k'o kamen , neveni
 Uspavajte se tuzni , umoreni.
 

 Poslednja ptico,
 Mom liku se okreni
 Izgovori tiho ovo ime
 I onda se u vazduhu skameni.

S. Raickovic

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Na sinjem moru
Ladja jedna brodi;
Da mogu znati:
Kuda je sudba vodi?
 

     Vetar talasa more,
     Valovi lice gori.
     Nemocno, teskom mukom se
     Sa njim ladja bori.
 

Presla je bura;
More pokoja nadje.
A pena talasa grli
Poslednji deo ladje.

Sudba - M.Crnjanski

[mrkva]

Nekad je tvoj SIS
strcao u VIS.
Zato sam tvoj SIS
trazio na BIS.

Danas se tvoj GRUD
mnogo pravi LUD,
umesto u SVOD
on gleda u POD!

Evo i moj UD
isti ko moj MUD,
popadali skroz
znaci proso VOZ.

Dok sam bio MLAD
on je bio RAD,
da skoči kad-tad
a sada je PAD.

bora corba...gluposti ili josh malo gluposti....

[Skorpija]

ČEZNEM

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, beojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.


Rabindranat Tagore

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih


Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

i koja si mudra kao bezbrižnost.

Ti koja umiješ s njegova čela čitati

bolje od mene njegovu samoću,

i koja otklanjaš spore sjenke

kolebanja s njegova lica

kao što proljetni vjetar otklanja

sjene oblaka koje plove nad brijegom.

 

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce

i tvoja bedra zaustavljaju bol,

ako je tvoje ime počinak

njegovim mislima, i tvoje grlo

hladovina njegovu ležaju,

i noć tvojega glasa voćnjak

još nedodirnut olujama.

 

Onda ostani pokraj njega

i budi pobožnija od sviju

koje su ga ljubile prije tebe.

Boj se jeka što se približuju

nedužnim posteljama ljubavi.

I blaga budi njegovu snu,

pod nevidljivom planinom

na rubu mora koje huči.

 

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću

ožalošćene pliskavice.

Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri

neće ti učiniti zla.

I žedne zmije koje ja ukrotih

pred tobom biti će ponizne.

 

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah

u noćima oštrih mrazova.

Neka te miluje dječak kojega zaštitih

od uhoda na pustom drumu.

Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah

svojim suzama.

 

Ja ne dočekah naljepše doba

njegove muškosti. Njegovu plodnost

ne primih u svoja njedra

koja su pustošili pogledi

goniča stoke na sajmovima

i pohlepnih razbojnika.

 

Ja neću nikad voditi za ruku

njegovu djecu. I priče

koje za njih davno pripremih

možda ću ispričati plačući

malim ubogim medvjedima

ostavljenoj crnoj šumi.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

budi blaga njegovu snu

koji je ostao bezazlen.

Ali mi dopusti da vidim

njegovo lice dok na njega budu

silazile nepoznate godine.

 

I reci mi katkad nešto o njemu,

da ne moram pitati strance

koji mi se čude, i susjede

koji žale moju strpljivost.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

ostani kraj njegova uzglavlja

i budi blaga njegovu snu!


Vesna Parun

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.

Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!

Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!

Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!

Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.

Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!

R.Tagora

Just for my M...

[Skorpija]

Mici, ne prepisuj 


Miiiici... ajd` nađi mi jednu pesmu...  ja znam samo deo :

"Ne merim više vreme na sate,
 ni po sunčevom vrelom hodu,
 dan mi je kad njegove oči se vrate
 a noć kad ponovo od mene odu..."


 

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Eh... kud me podseti... ah...

Sreca


Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.


D.Maksimovic

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

ŽENA

Kada podigneš lice i pogledaš me,
nebesa u mojoj duši svanu
i ispune me tobom, bez ostatka,
a ne nalazim sliku da predstavim te.

Kada ka zemlji ti pogneš lice svoje,
veliki brod ujedri u more moga srca;
po vodama mu i pod vodama plovi,
a nemam reči da iskažem ga.

Kada se smeješ kao da voda niz breg leti,
kad sediš negde sklupčana i bez reči
sve oko mene i u meni prožimajući,
kada se neprestano u drugačijim
oblicima javljaš-
činiš li to mene radi?

Godavariša Mahapatra

[Skorpija]

Eh... kud me podseti... ah...

Čuj, ja te podsetila