POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Skorpija]

Kako sam mogla da zaboravim ovu pesmu?  Hvala, Marsovche 

Zapisano u sredu


U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadali.
Opet je sreda. Sad svima kazem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepsha ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem - oci krijem.
Zvizducem. Gledam u neshto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al okrecem se dugo... dugo...     

Miroslav Antic

 

[marsovche]

...nema problema... ;)uvek na usluzi...

[Skorpija]

...nema problema... ;)uvek na usluzi...

Hvala... Nadam se da neće trebati više - i ovo mi je mnogo 


    "...mislim: zbilja, svejedno mi je.."   

 

[lejenica]

Drago mi je što vidim da ste bile dobre....
Ljubim vas....

[Skorpija]

O, Jeco... vratila si se! Dobro nam došla     

Setih se sad ovih stihova:



Tajnu svoga srca ne zadrži za se,
prijatelju!
Kaži je meni krišom, samo meni.
Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani
tiho, moje će te srce čuti, ne moje uši.

Gluva je noć, dom je nem, ptičja gnezda
obavija san.
Poveri mi tajnu svoga srca
kroz uzdržane suze, kroz drhavi osmejak,
kroz sladak stid i jad.

(R.Tagore, Gradinar - 24)

[Beki70]

Lejo, dobro dosla kuci!
Skorpijice....bas prava pesmica...mnogo volim Tagoru...evo jos jedna njegova pesmica...


Ti i ja

Ti ispunjavaš moje misli
Dan za danom;
Pozdravljam te u samoći
Van sveta;
Ti si zagospodarila
Mojim životom i smrću.

Kao sunce na zalasku
Moja duša tebe netremice gleda
Kao jedino oko.
Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more.
A između pun mesec plavi.

Ti si večito spokojna,
Ja sam bez počinka trajno,
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno srećemo.

R. Tagore

[lejenica]

Hvala drage moje.. obecavam od sjeutra cu da se aktiviram...

[Skorpija]

Voliš Tagoru, Beki?  Nisi to trebala reći, sad ću vas ugnjaviti 


Evo, moji omiljeni stihovi... i tako poučni:




Zašto se ugasi žižak?
Zaogrnuh ga svojom kabanicom da ga sačuvam od vetra,
zato se ugasi žižak.


Zašto uvenu cvet?
Pritisnuh ga na srce svoje strepeći od ljubavi,
zato uvenu cvet.


Zašto usahnu reka?
Podigoh nasip da bih je sačuvao samo za sebe,
zato usahnu reka.


Zašto puče struna na harfi?
Htedoh da izmamim ton koji prevazilazi njenu snagu,
zato prepuče struna.




 

[marsovche]

...samo ti "gnjavi"...

RAZGLEDNICA

Mesec je tupom, krivom kamom
posekao jedno vece zuto.

Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oci zaluto.

I cudno nespretno prosuo se:
kao lopta vrelog snega,
nasmejan,
izguzvane kose,
od ptica ranjav,
od cveca pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove zute jesen vec place.
Jezera - oci.
Sto kvase vode
obale obraza za skitacem ?

Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuzan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tudj,
na kraju ruzan.

I uvek samo sebe imamo.
i san pun zelja,
nedorecen...

Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno zuto vece.       

M.Antic

[lejenica]

I evo je  cijeeela...

    Pismo majci na selu

Ovdje je majko sve burno,
jure kola i tramvaji
vrijeme je  po malo tmurno,
grad se u svjetlosti sjaji.
Sasvim su drukčije noći
i sve u muziku tone,
kada ćeš, majko doći,
misli mi nemirno rone.
Na violini sviram
i crtam ognjište naše
i tatu kad kolje jagnje.
Lopte sad ređe igram,
knjige su sve u redu
već su mi mnoge drage.
Nadam se da ćeš u sredu
umjesto pisma mi doći
pa ćemo,zajedno,
majko u pozorište poći.
Željno te čeka tvoj sin.

       Blažo Šćepanović

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Epitaf za suze boje runolista

Jos mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi rijeci
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noc malena moja."

Udje u oci,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noc maleni moj."

Negde jos ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noc malena moja."

Imas suzu
boje runolista
kosulju,
neki smijesan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slicna:
"Laku ti noc maleni moj."

da li cu te
jos jednom sresti
ili ces zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noc malena moja."

Na po' si puta
a vec na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noc maleni moj."

M.B. Romanov

Ovu pesmu...pre tri meseca manje - vise mi je citao moj maleni...a kao stvorena za nas je... 

[Beki70]

Samo ti gnjavi...ja volim Tagoru...ma volim poeziju uopste....
Evo jedna od mojih dragih pesmica .....Sergej Jesenjin...

PISMO MAJCI

Jesi li ziva, staricice moja?

Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje.

Nek uvecer nad kolibom tvojom

ona cudna svjetlost sja i dalje.


Pisu mi da vidaju te cesto

zbog mene veoma zabrinutu

i da ides svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.


U sutonu plavom da te cesto

uvijek isto prividenje muci:

kako su u krcmi finski noz

u srce mi zaboli u tuci.


Nemaj straha! Umiri se, draga!

Od utvare to ti srce zebe.

Tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevsi tebe.


Kao nekad, i sada sam njezan,

i srce mi zivi samo snom,

da sto prije pobjegnem od jada

i vratim se u nas niski dom.


Vratit cu se kad u nasem vrtu

rasire se grane pune cvijeta.

Samo nemoj da u ranu zoru

budis me ko prije osam ljeta.


Nemoj budit odsanjane snove,

nek miruje ono cega ne bi:

odvec rano zamoren zivotom,

samo cemer osjecam u sebi.


I ne uci da se molim. Pusti!

Nema vise vracanja ka starom.

Ti jedina utjeha si moja,

svjetlo sto mi sija istim zarom.


Umiri se! Nemoj da te cesto

vidaju onako zabrinutu,

i ne idi svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.

[Beki70]

EMINA           


Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...
Aleksa Santic

[lejenica]

Tagore
 
Čeznem da ti kažem najdublje riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi
I odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoju,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvjernije riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato se oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoju da izgleda glupa
Strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrijebim najdragocjenije riječi
Što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena
I hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol
Bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim nijemo pored tebe
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako
I zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoju bol
Strahujući da bi to ti mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek
Strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
I dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju
Čine da je moja bol vječito svježa.
 

[lejenica]

   Minut ćutanja za žive

Oslušni ponekad, tako krišom,
i čućeš kako kisnu naše kosti
pod tamo nekom tamnom kišom
u toj svijetloj budućnosti.
           
                    Vito