POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[marsovche]

...eee,trazimo se i ja i ovaj moj(iz mashte).... ...nacicemo se valjda...

Misao - M.Rakic
Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog zivota, sa tugom i bedom,
Ja znam sta je sudba sviju ideala, -
Moje znanje vidis na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zasto tako biva,
Jer prosao nisam kroz zivota huku
Sklopljenih ociju i skrstenih ruku:
Kad srce zapisti, misao je kriva!

Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva
Belicaste magle oblacci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.

U cas kad zavlada mir kraj mene sirom,
I suma zacuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje namuceno telo
Zazudi za slatkim odmorom i mirom.

Misao se javi! Kao zver me zgrabi
I ponese sobom u predele suza,
Gusi me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,
Privezan na konju, u dubokoj noci,
Sto gleda za stepom gde promice stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci.

Satrven i smozden, u ocima strava –
Razjapljena usta, ali grlo nemi –
Sam, jedina dusa ispod neba plava,
Sam na besnoj misli sto u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi ko da su od stakla...
Smrvljenog me pusti kada zora grane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

[lejenica]

Prije ili kasnije masta poprima obrise stvarnosti,
da li se mi zadovoljavamo ponudjenim ili se masta obistini nije ni bitno..
Na kraju za nekog ces pomisliti: e o njemu mastam cijeli zivot a da li je to tacno???
Vazno je da nam bude lijepo..

[marsovche]

Mislim da je bolje ne pitati-da li je to tacno...kao sto si napisala,vazno je da je lepo...

Ekspres za sever

Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.

Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.

Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

Miroslav Antic

[lejenica]

Možda..


BREZE NA ULICI

Kraj bijelih breza,svakoga dana
Ja prodjem lica razdragana.
Oduvjek ima nekih veza,
Izmedju pjesnika i breza.

Od cega drscete,vi breze?
Od slatkih slutnji ili jeze?
Zasto vam krosnja podrhtava,
I onda kada vjetar spava?

Na ulicu,medju svijet sto vice
Vi kao da ste izasle iz price.
Njezne,treperave i ciste,
Bas kao prva ljubav vi ste!

D.Cesaric

[lejenica]

PABLO NERUDA
  ZBOG TEBE

   Zbog tebe, u rasvjetanim vrtovima čeznem za
                                            mirisima   proljeća.
Zaboravio sam tvoje lice,ne sjećam se više tvojih ruku,
                         kako su se tvoje usne našle na mojima?
           Zbog tebe,volim bijele uspavane kipove po parkovima,
                                          bijele kipove bez glasa i bez vida.
    Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan smijeh, zaboravio sam
                                                                           tvoje oči.
Poput cvijeta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sjećanje na tebe.
              Živim sa boli poput rane, dotakneš li me samo,
                                          smrtno ćeš me povrijediti.
Tvoja milovanja me obavijaju,poput bršljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav,još uvijek išćem odraz tvog lika u svakom oknu.
     Zbog tebe, teški mirisi ljeta nanose mi bol, zbog tebe
          opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja,
                                                                        padajuće zvijezde,
                                                                                              komete.

[lejenica]

PABLO NERUDA
IGRAŠ SE SVAKOG DANA

Igraš se svakog dana svjetlošću svemira.
Posjetiteljice nježna,stižeš u cvijetu i vodi.
Više si nego ta bijela glava koju stežem
rukama,poput grozda svakog dana.

     Nikome nisi slična otkako te volim.
     Dopusti da te prostrem između žutih vijenaca.
     Ko piše tvoje ime slovima od dima između južnih zvijezda?
     Ah,pusti me da se sjetim kakva si bila tada
     kada još nisi postojala.

Odjednom vjetar urla i udara o moj zatvoreni prozor.
Nebo je mreža skamenjena od sjenovitih riba .
Ovdje zamiru svi vjetrovi, svi.
I svlači se kiša.
Ptice bježeći prolaze.
Vjetar. Vjetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevrijeme skuplja tamno lišće
i odvezuje sve barke vezane noćas  o nebo.

      Ti si ovdje. Ah,ti ne bježiš.
      Odgovarat ćeš mi sve do poslednjeg krika.
      Privini se uza me,kao da se plašiš.
      Ipak ti ponekad čudna sjena dira oči.

Sada i sada,malena,donosiš mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.

      Dok tužan vjetar juri ubijajući leptire
      ljubim te i moja radost grize ti usta od šlive.
      Mora da te boljelo da se na me privikneš
      na dušu mi divlju i sramotnu, na ime od koga svi bježe.
      Toliko smo puta vidjeli zvijezdu kako gori
      ljubeći nam oči
      i sumrak što se nad nama gubi u lepezi što se vrti.

Milujući te kišile su na te moje riječi.
Odavno voljeh tvoje tijelo od osunčana sedefa.
Čak vjerujem da si vladarica svemira.
Donijet ću ti copihue, radosno cvijeće s' planina,
tamne lješnike i šumske košare cjelova.

                              Htio bih s' tobom učiniti
                              što proljeće  čini sa trešnjama.

[marsovche]

Senka

Zbog svega sto smo najlepshe hteli
hocu uz mene nocas da krenesh.

Ma bili svetovi crni,
il beli,
ma bili putevi hladni,
il vreli,
nemoj da zhalish ako svenesh.

Hocu da drzhish moju ruku,
da se ne bojish vetra
i mraka,
uspravna i kad kishe tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijesh,
korake moje da uhvatish,
pa sa mnom bol
i smeh da pijesh
i da ne zhelish da se vratish.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronadjesh hleba komadic beli,
pronadjesh sunca komadic vreli,
pronadjesh zhivota komadic zreli.

Il crknesh,
ako crci treba
zbog svega shto smo najlepshe hteli.   

M.ANTIC

[lejenica]

MAJA PERFILJEVA

DA MI SE ZALJUBIT

Naša ljubav je potekla
kao lijepa bistra rijeka
pa je otišla od nas-
da ni sama ne znam kad...

Al' mi srce nije prazno
na raskršću mog života
jer još uvijek ja se pitam-
gdje je sreća - gdje ljepota?!

Da mi se zaljubit
pa da imam nekog
kome da se nadam
nekog koga sanjam...

Da mi se zaljubit
pa da imam nekog
kome da se divim
radi kog da živim...

Da mi se zaljubit
da mi se zaljubit...

[marsovche]

Uhapshen u svojoj magli

Uhapshen u svojoj magli,
zakopchan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruzhi, svojem maku.

I svak zhudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tishti,
i na munju koja prijeti,
nasha blaga Nada vrishti;
biti chisti. Biti sveti.

I kad nema Nasheg Duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

Tin Ujevic

[lejenica]

ŠANTIĆ

KRAJ

I svršeno je bilo… U velu i beloj svili,
silazila si mirno niz stepenice hrama,
pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.
Pred crkvom žagor i teška a kao stena sama,
uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
i ćut’o… Na moje čelo studena padaše tama.
Uz melodiju čeznje praznički dan je lio,
toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
mirisale su bašte. Jedan je leptir mio
svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara.
I kada svati počese bacati limune žute,
i skladno svirači vesti, uz ćemaneta stara,
počese toplu pesmu,  još jednom pogledah u te
sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja duša zadrhta, i s bolom smrtne minute
zlatno se kube srusi svrh njenih šedrvana…

[marsovche]

Bosonoga Pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko chachne
u ove oci plachne,
nije to neuteshno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozrachne.


2.

Podelicu sa tobom
sva moja shashava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.
 
        Miroslav Antic

[lejenica]

KAD I KIŠA BOLI
Ne znaš kako kiša može da boli,
ovako hladna na kraju jeseni,
kada te svaki djelić mog srca voli
ali mislim: ne pripadaš meni!

Dok se borim sa hiljadu nada
znam da drugoj ne pripadaš sada,
veći jadi na nas dvoje pali,
ostaje nam što su drugi dali.

Kiša boli, zaboravi snove,
oboje smo bez ljubavi nove.

                               lejenica

[marsovche]

...lepa pesmica... ...dala bih i ja svoj doprinos,ali nemam talenta... zato...

Orgije

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet:
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi
Ceznu za cvet.

Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al' svuda se krecu senke mrtvih vremena,
Umrli mir.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,
Opela trag;
Zagrljaj, za navek skrštene ruke
I život nag.

U samoci nam stanuje, k'o u cutanju,
Veliki strah;
Bez leka smo. S nama tu je, nocu i danju,
Ledeni dah.

U igri, u pupoljcima tražimo besno
Izraza, sna;
Placemo mrtviam što je u paklu tesno,
Kad nema dna.

Jer svaki živi u grobu svom, samo što nece
Da vidi grob,
Ni svoje dane, što gore k'o mrtvom svece,
Ni svoju kob.

Pijemo s usta i caša. Maštom ludila
Stvaramo zrak;
Sve nas je dovela tajna što nas ubila,
Otkala mrak.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet.   

DIS

[lejenica]

Hvala srodna dušo...

KLETVA

Bestraga ti glava!
O ali bez traga
vec odavno ide
moja glava draga,
iz zore
u zoru.
A šta dalje?
Ko nas u taj bestrag
iz bestraga
salje....

Nisi nista ruzno
rekla dobra zeno
sve je to jos davno
ruznije receno.
Proklet sam ja,
proklet.
Zna to ova glava
pa se evo
luda
nekako spasava
pa me evo nekud
ocajnika vodi
da mi pukne mramor
u nekoj slobodi. 
 
Vito Nikolić 

i moram da dodam kako je ova pjesma nastala...
U neku pijanu nikšićku zoru Vito i Dušan Govedarica su izlazili iz kafane,rano..kad su već ljudi kretali na posao.. Vito je onako pijan zakačio neku ženu koja je prolazila ramenom a ona se okrenula i rekla mu "Bestraga ti glava" onda je on sve ovo rekao..
Volim Vita..

[lejenica]

Jesen daleko na drumu

Ni oca , ni majke, ni adrese....
A vec je jesen.
Kise zru.

Danas ce zdral iz neba sivog ,
da me zakolje krikom ko sjecivom,
zdral -moj drug.
   
                       Vito