POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[marsovche]

 Cekaj me

Cekaj me, i ja cu doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku,
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vreme da se zaboravis
i da te nade lazu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista.
Cekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti nista.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubit nece.
Nek kaze tko me cekao nije
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatit,
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ce mo kako
prezivjeh vatru kletu -
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

[natasa16]

Fotografija sa osmrtnice

Kada li se nasmijao
covjek shto se jutros smije
sa posmrtnog svog plakata
ko da nikad umro nije.

Je li znao dobri covjek,
je li mogo i da sluti,
da ce jednom s tim smijehom
tako crno osvanuti.

Kakva je to davna sreca
ozarila njemu lice -
da bi mu se narugala
jutros s crne osmrtnice.


Vitomir Nikolić

tuzna

[marsovche]

Kad bi meni dali

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slucajno sam.

Igrali bi, pricali bi nesto,
trcali bi, skakali bi vesto
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali kisobran,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slucajno sam.

Kisilo bi, dok mi koracamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kisobran
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.

Branislav Crncevic

...ova pesmica mi je bas slatka...

[natasa16]

la la la

[ChEtNiK]

ЈЕДНОМ ВУКУ
(непознати аутор)

Кован од злата, клесан од камена,
на капи црвеној очњаци бели,
у строју момци, раме до рамена,
одлучни , важни, храбри и смели.

У ватру и воду и увек су први,
с поносом иду уз неми мук,
само се сенке мичу у ноћи,
једино сија на капи вук.

Тресе се земља од силе неке,
јаук се чује у крви и блату,
и газе сенке у црној ноћи,
хоће да кују вука у злату.

Освану зора, тежа од ноћи,
сенка је сенци пружала руку,
од блата и гарежи отварају очи,
скупљају делове рањеном вуку.

И опет неми без једног гласа,
носе на смену рањеног друга,
не беше наде, не беше спаса,
колону нему савлада туга.

И стиже колона на улаз града,
зачу се само неки тежак звук,
не плачу вукови, то киша пада,
без гласа и јаука издахну вук.

Из силне кише однекуд се јави,
сунчеве светлости један танак зрак,
одједном небо поче да се плави,
засија црвене беретке знак.

Прошло је време суза и рата,
и нека нова времена постала,
неко нема оца, а неко брата,
само је беретка са вуком остала.

Нови су клинци постали људи,
Србија постаје нека мирна лука,
али још само неки од многих,
на небу виде беретку и вука.

Беретка капа и даље постоји,
црвену боју мењати не могу,
вукова има , ко их још броји,
знају то одани земљи и Богу.

Пљују по њима бедне душе мале,
и што без поноса по свету просе,
остаје бедницима само да жале,
што нису могли ту беретку да носе.

Не гази Србијо те рањене душе,
кад беше тешко за њих си знала,
злобницима не дај да им име руше,
јер остат' ћес заувек бедна и мала.

Гинуше за те и живот су дали,
не дај да те изргизе пакости црв,
јер проклет ће остати и увек мали,
онај што пљуне на своју крв.

Немој на колена Србине брате,
остани усправан и само свој,
издајнике увек несреће прате,
поштуј ту беретку и вука на њој.

И вук и беретка су времена део,
обележен део историје с њом,
носио је само онај ко је смео,
бранио Српство и Српски дом.

Не падај Србијо у добивеном боју,
мучи се устај , у беди пати,
умрет' ће мајка за децу своју,
ал' своје дете никад неће дати.

Обележи прошлост ма каква била,
изгради негде црвени лук,
можда и немаш о чему си снила,
ал' симбол слободе беше ти вук.

Поштуј их Србијо, то им само треба,
сахрани прошлост у кутији дрвеној,
јер Бог те негде са неба гледа,
одај почаст вуку и беретки црвеној.

[natasa16]

cheta voli vukove

[marsovche]

CRTEZI
Ponekad tako sebe damo
za oci jedva upoznate.
I na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.
Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu oci svetom plamte.
I ne znamo sto nas pamte dugo
kad ne trazimo da nas pamte.

Miroslav Antic

[marsovche]

 Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.
I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.
Šta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati,
I ostati.
Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.
Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratis.

   Miroslav Antic

[Smiley Face]

Ne to nisam ja...

To je samo neko drugi, tako okrutan i bijesan.
To je samo moja sjena. To nisam ja.
To ne mogu biti ja.
Zar ja nisam fina.
Zašto je ogledalo crno, zašto niz moje lice cure crvene suze??
Ne to nisam ja. Pokvareno ogledalo. Pokvaren
odraz moga lica. Zvijezde s neba padaju.
Cvijeća nema. Samo žuta, već iskorištena trava.
Ne, to nije ovaj svijet.
Ne, to nisam ja.
Zašto saM sva u crnom. Zašto plačem??
Zašto nema nikog da me utješi??
Ne, to nisam ja...

[marsovche]

Besmrtna pesma  (skracena verzija... )

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopste ponekad
mislio sta znaci ziveti?

Ako ti jave: umro sam
evo sta ce biti.

Hiljadu sarenih riba
leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava
moze da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim, i zivim.

     Miroslav Antic

[lejenica]

Dučić-Strofe jednoj ženi
 
 
Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
 
Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strasno piće Slave.
 
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.
 
Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.
 
Ti si kao lađa sa krupinim jedrilima,
Što nosi poneblja drugih kopna; o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama
Da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.

[marsovche]

 PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Ai' ja,
u krcmu svratio,
a ona
ne znajuci - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da ,mora da je tako...

Mika Antic

[lejenica]

Marsovcheeee, da je malo kasnije doba dana napila bih se...
Juče te ne poznah zbog nove sličice

[marsovche]

Sto bre da se napijash?Zbog ove krcme u pesmi ili te tuga neka snashla?

[lejenica]

PESMA ZA NAS DVOJE
...Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?

Eto,zbog toga što se još tražimo ja i ovaj neki iz moje mašte