POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Smiley Face]

Budi uvijek blizu

Budi uvijek blizu, ne ostavljaj me,
svojim budnim okom pazi na mene.
brani me od tuge, životnih teškoća,
zlobne okoline, nedaća i zloća.

Budi uvijek blizu, za ruku me primi,
snažno me zagrli, k sebi me privini.
Budi mi utjeha, budi moje sve
I kad život prođe, ne ostavljaj me.

Obriši mi suze, na licu mi smijeh donesi
na oblake, među zvijezde, na krilima
me ponesi. Nauči me što je
život, što radost, a što san.

Budi uvijek blizu,
uljepšaj mi svaki dan.
I kad život novu stranicu okrene
budi uvijek blizu

budi uvijek uz mene...
Budi blizu mene...

[Smiley Face]

Anđelu polomljenih krila...


dugo smo bili jedno drugome podrška...
plakali i smijali se zajedno...
slomljeno srce liječio bi mi svojim zagrljajem...
bili smo si ljubavni savjetnici...
jedne večeri shvatila sam...
shvatila sam da više te ne gledam prijateljskim očima...
nisi to smjeo napraviti, ne meni...
zašto me zavaravaš?
zašto se pretvaraš?
zašto ne zaboraviš na nju...
govorio si mi prelijepe riječi...
zbog njih sam sada izgubljena...
tvoji poljupci one večeri...
jedine večeri kada sam osjetila usne tvoje...
probudilo se u meni nešto što nikada nije...
uz tebe osjećam sigurnost...
po prvi put u životu osjećam istinsku sreću...
šta mi se to dešava?
vidiš šta si napravio?
mi niti ne možemo biti prijatelji...
nikada niti nismo bili...
ne mogu biti u tvojoj blizini...
ne želim da shvatiš...
neću ti ovaj put to reći..
neću ti lagati da je ona noć bila posljedica lošeg vina...
nemoj tražiti da te tješim...
to više ne mogu..
oprosti mi...
što ne mogu te gledati kao prijatelja...
oprosti što ponekada zaželim imati ljubav koju njoj želiš dati...
i oprosti mi što želim biti uz tebe čitavu vječnost...
što ponekada zaželim biti u zagrljaju anđela polomljenih krila...

[Smiley Face]

zbog tebe...

Komadici duse rasuti su pod tamnom mjesecinom....
u beskraju crne tame....
niceg vise nema..
samo ja i tisina...
dugo putovala sam kroz noc..
svijetlost tih ociju...
daje mi snagu...
tu su na kraju mracnog tunela...
polako se povlace osjecaji sto me guse...
dusa boluje...
snagom bijesnog vihora..
prazan pogled gleda u daljinu..
bez nade...
mjesec se nocas igra pod svodom tih sjajnih zvjezdica..
izgubljena u tami koja nosi moj jecaj kroz noc..
nada je odleprsala poput pahulje na dlanu...
poput tebe...

[marsovche]

Ne merim vise vreme na sate
ni po suncevom vrelom hodu,
dan mi je kad njegove se oci vrate
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom,ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca,
sreca je meni kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i moje grane zelene,
sad neka mladost i sve neka ode,
on je zadivljen stao kraj mene.

         Desanka Maksimovic

[natasa16]

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
Ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
Mnogo puta vec se ljubih s drugom,
Ko da kresem vatru po shibici,
Nezne reci sapucem ti dugo.

“Draga moja”, “mila”, “znaj doveka” -
Dusa hladna ostaje u svemu,
Kad se darnu strasti kod coveka,
Nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i na preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene

Ali uvek,trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I voleh te uzgred, tuzna lica,
Isto tako ko ostali svet.
prelepa
Jesenjin

[lejenica]

Fotografija sa osmrtnice

Kada li se nasmijao
covjek shto se jutros smije
sa posmrtnog svog plakata
ko da nikad umro nije.

Je li znao dobri covjek,
je li mogo i da sluti,
da ce jednom s tim smijehom
tako crno osvanuti.

Kakva je to davna sreca
ozarila njemu lice -
da bi mu se narugala
jutros s crne osmrtnice.


Vitomir Nikolić

[marsovche]

      Kao bajka

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providn, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...

   Milan Rakic

[lejenica]

BIĆU TU

Jednom kada ti teško bude,
kada te ostave drugovi, žene,
kada se razočaraš u život, u ljude,
ne gubi nadu, sjeti se mene.

Uvijek ću biti tu za tebe,
čekat ću te sa rukom spasa.
samo dođi,ne govori ništa,
nek se sjećanje zatalasa.

JA

[m@rij@]

Dok idem u skolu
prelazim razvaline nase mudrosti
(krateri u zemlji su nemi svedoci gluposti)
masinske razvaline leze
kao da su izigrane
ljudski lesevi na bodljikavoj zici
pitaju-zasto?
U skoli kazu da sve to ima razloga
ali ja ne vidim drugog
osim pohlepe
Ne vidim drugog osim zavisti
iza svega toga
crne prilike u crnim foteljama
srecni su zbog vase gluposti
a vi ste srecni zbog prolaznih pobeda
(na koje ce se uvek nadovezati porazi)

S.Dj. 

[m@rij@]

Ne mogu da verujem
da ti ne znas sta znaci
rec-covek!
Za tebe je to samo slucaj vise
problem,problem,mrznja
zivot,zivot,smrt
Da li je za tebe samo
slepilo jedini nacin zivljenja?
Ja u sopstvenoj bedi
ne zatvaram oci
ne skrivam se od svetlosti
i uvek sam kriv za sve
Pusti da zivot iscepa do smrti
a posle toga nista
sveta crnina...

N.G.

[m@rij@]

Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam vise snova
sestra mi se prodala
a majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne trazim plena:
Oh,ja sam zeljan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!
Ja sam se smejao u krvi do kolena
i nisam pitao:zasto?
Brata sam zvao dusmanom kletim
i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i Bog i covek i rov!
A danas mirno gledam kako mi zeljenu zenu
gubavi bakalin grli,
i kako mi s glave raznosi krov;-
i nemam volje-il' nemam snage-da mu se svetim
Ja sam do juce pokorno sagib'o glavu
i besno sam ljubio sram.
I do juce nisam znao sudbinu svoju pravu-
ali je danas znam!
Oh,ta ja sam Covek! Covek!
Nije mi zao sto sam gazio u krvi do kolena
i proziveo crvene godine klanja,
radi ovog svetog saznanja
sto mi je donela propast.
I ja ne trazim plena:
Oh,dajte mi samo jos saku zraka
i malo bele , jutarnje rose-ostalo vam na cast!

COVEK PEVA POSLE RATA - DUSAN VASILJEV

[marsovche]

                 Ponoc

….Ponoc je.
U crnom plashtu nema boginja;
slobodne dushe to je svetinja.
To gluho doba,taj crni chas.
Al` kakav glas?...
Po tamnom krilu neme ponoci
ko grdan talas jedan jedini
da se po morskoj valja puchini,
lagano huji k`o da umire,
il` da iz crne zemlje izvire.
Mozda to dusi zemlji govore?
Il` zemlja kune svoje pokore?
Il` nebo,mozda,dalje putuje
da moju kletvu vishe ne chuje?
Pa zvezde plachu,nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom rukuje!
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane
Zar da ostane –
tama?...
I hod se chuje…
Da l` ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il` kradom oblak ide navishe?
Il` bonik kakav teshko uzdishe?
Il` andjo melem s neba donosi?
Il` oshtru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne ide?...Da zloba nije?...
Mozda se krade da nama popije
i ovu jednu chashu radosti?
Il` mozda suza ide zalosti
da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
Vrata shkrinushe…
O dushe!O mila seni!
O majko moja!O blago meni!
Mnogo je dana,mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtashe grudi,
mnogo mi srca cepashe ljudi,
mnogo sam kajo,mnogo greshio
i hladnom smrcu sebe teshio;
mnogu sam gorku chashu popio,
mnogi sam komad suzom topio
O majko,majko!O mila seni!
otkad te,majko,nisam video,
nikakva dobra nisam video…
Il` mozda mislish:”Ta dobro mu je
kad ono tiho tkanje ne chuje
sto pauk veze zicom tananom
nad onim nashim crnim tavanom!
Medju ljudima si,medju bliznjima.”
Al` zlo je,majko,biti medj` njima:
pod ruku s zlobom pakost putuje,
s njima se zavist bratski rukuje,
a laz se uvek onde nahodi
gde ih po svetu podlost provodi;
laska ih dvori,izdajstvo sluzi,
a nevera se sa njima druzi!...
O majko,majko,svet je pakostan,
zivot je,majko,vrlo zalostan!...           

 Djura Jakshic

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

Stevan Raičković

[ChEtNiK]

Da vulkani svi prorade,
Ne bojim se lave zitke.
Bog mi tvrde vere dade
Da iznesem svoje bitke.

Nek' besni talasi udaraju
Spram mene meka je stena
Jurisaju, jadni, a ne znaju,
Ugusiti me nece njihova pena.

Brze reke dok bujaju,
Imam ja jos jake volje
Svi brzaci nek' divljaju
Morace jos mnogo bolje.

Ne bojim se tebe grome,
Samo ti jos brzi budi.
I dalje na putu svome
Napinju se snagom grudi.

Udri vetre, neka bude jako
Okusaj na meni snagu svoju,
Ni ti me neces pomeriti lako
Jer bivao sam i u tezem boju.

Samo izvoli, ledena mecavo
Sluzi se vesto svim i svacim
Sta ti je sve to trebalo?
Rvao sam se ja i sa jacim.

Lavino teska, probaj na kraju
Na me da svalis svoju silinu
I nek po tebi sve lude znaju
Kakvu ce jadnu doziveti sudbinu.

[Smiley Face]

...Jer, sjećanja su bolna,
čak i kad su dobra, prodiru
duboko u srce, čineći prasak,
grom i munje.
Tada počinje kiša. Suze se slijevaju
niz lice,
a, mi, polako tonemo sve dublje u ponor prošlosti.
Ne obazirući se na sadašnjost ni budućnost.
Jer, to je u trenutku sasvim nevažno,
i glupo.
To je sasvim drugačija strana svjetlosti...
Iz koje nema povratka...
Život nema reprizu, niti bilo šta drugo.
Unikatan je, onakav kakav jest......