POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[marsovche]

 hvala,bice...evo...

               Sta je tuga

Sta je tuga koja dodje
Najedared mahom celim!
Opije te,zanese te,
Obori te padom smelim!

Zaleti se,da te slomi,
Zahuka se, da te skrsi,
Zagrli te, pa te stomi,
Poljubi te – pa te svrshi!

Taka tuga srce vida,
U veciti mir ga smesta,
Taka tuga nije tuga,
Nije silna,nije vesta.

To je tuga sto te digne
Pak te u svom krilu njija,
Svaki dan ti srce rani,
A ranu ti jos previja!

Sto te ljubi, sto te pazi,
Oko tebe brizno leti,
Otruje te, Boze sveti,
Al` ti ne da jos umreti!

A kad zaspis, ona sapce:
“Spavaj, spavaj, zrtvo moja,
Odmori se na mom krilu,
Cuva tebe tuga tvoja!”

A kad svane zora bela,
Klikce kao soko sivi,
Ona ti se prva javi:
“Dobro jutro,jos smo zivi!”

Od jeseni do jeseni,
Od prolece do proleca,
Od dan na dan biva jaca,
Od cas do cas biva veca.

Sto te krepi ako klones,
Sto te digne ako padnes,
Sto ti ne da da potones,
Sto te ceka da odahnes.

Kad ti srce ledom sledi,
Zadahne te, da se zgrevas,
Kad ti suze sve iscedi,
Nagoni te da joj pevash.

Ucini se ka da spava,
Ko da nije vise tuga,
Pa ti kane zaborava,
A posle se tome ruga.

Kad pomislis sisho s uma,
Razbere te u zlo doba,
Pa se smeshi pa te teshi:
“ `Vako cemo sve do groba!”         


      Zmaj 

[m@rij@]

OpomenaVazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.


M.Antic

[marsovche]

         Predosecanje

Poznala sam te kad sneg se topi,
Topi,i duva vetar mlak.
Blizina proleca dushu mi opi,
Opi,pa zudno udisah zrak.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonki dan,
Dan pijan,svez i mek
Cinjashe mi se vec davno znan,
Znan kad te poznadoh tek.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
Led,dok se budi proleca dah,
Kad dan je cas rumen,cas setan,bled
Kad sretno je i tuzno u isti mah.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

  Desanka Maksimovic

[lejenica]

BJEŠE JEDNA ZIMA

Bješe jedna zima i snijeg bješe pao,
vidjeh te tada sa pahuljom na dlanu,
slagah te,rekoh da mi nije žao,
onog dana što nikad ne svanu.

I bješe opet zima ali snijega ne bi.
I nigdje te ne sretoh te suve zime.
Sad stalno govorim : ''Žao mi je''
a ti se ne sjećaš čak ni kako mi je ime.

eto Ja

[lejenica]

Jesenjin

Ti ne voliš


Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

[marsovche]

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
Ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
Mnogo puta vec se ljubih s drugom,
Ko da kresem vatru po shibici,
Nezne reci sapucem ti dugo.

“Draga moja”, “mila”, “znaj doveka” -
Dusa hladna ostaje u svemu,
Kad se darnu strasti kod coveka,
Nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i na preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene

Ali uvek,trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I voleh te uzgred, tuzna lica,
Isto tako ko ostali svet.

Jesenjin

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Ovu Jesenjinovu pesmu-Ko sam?Sta sam?  mnogo volim...
A ewo i mene opet...

Krila
 
 
Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.
 
Čuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.
 
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oči što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
 
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.
 
I strasna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.
 
Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.

J.Ducic

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Ovu pesmu mi je izrecitovao decko (sada bivsi) kada nam je bilo mesec dana... bas je bio zlata...

Moja ljubav
 
 
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
 
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
 
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
 
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
 
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
 
J.Ducic

[marsovche]

...ja obozavam Jesenjina
a sad jos malo Desanke Maksimovic...

         Na buri

Svu  vecer na pustom bregu
Neko stoji.
Pusti me majko,da vidim
Da li je chovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
 svu vecer gleda
u nas beli,skromni dvor.
Pusti me majko,nece me
 umoriti hod,
breg je blizu naseg doma.
O,ja osecam da mi je rod
Taj covek ili bor
Sto svu vecer blizu groma
Stoji i gleda u nas dvor.
Vidis li oblak crni,
Ogroman,zlokoban brod
Nad njim plovi
I smrt nosi?
O,majko,idi,
Ti ga bar zovi
Neka se skloni u nas dom
Taj covek ili bor
Sto svu vecer stoji i gleda
U nas beli,skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
Kao dete kad ruke skrsti
Nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
Meta budu burama zlim.
Pusti me,pusti,dobra majko,
Tako je potmuo
I zao oblak
Sto vitla nad njim.

[lejenica]

OD KAD SI NESTAO

Zimu volim od kad si nestao,
više mi prijaju kiše i oluje.
Izađem na ulicu kad poželim da te vidim,
vrištim,dozivam a niko ne čuje.

Ponekad pomislim od udara groma
da se odnekud odazivaš.
Zadrhtim,zastanem i shvatim:
Ti se u meni skrivaš.

Ja

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Lejence...ova tvoja pesmica... Od kad si nestao... rasplaka me sad... 

[gruvlada]

Ja imam ruke
on su TVOJE,
ti imas usne
one su MOJE,
ja imam srce
sto za tobom vene,
ti imas ljubav cuvaj je
za MENE!

[marsovche]

Lejenice...divna pesma,stvarno!

[pufnica]

 
Vazno je mozda i to da znamo
covek je zeljan tek ako zeli
i ako sebe celoga damo
tek tada mozemo biti celi...
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne
i samo onda kad mi to trazimo
moci ce neko i da  nas sretne.......

THINK ABOUT IT!!!!

[lejenica]

Lejence...ova tvoja pesmica... Od kad si nestao... rasplaka me sad... 

E,stvarnooooo? Žao mi je vala,baš   

Lejenice...divna pesma,stvarno!

Hvala,hvalaaaa.....