POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[:) hope]

ne znam jel bila ova:

Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo da preživim,
Pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
Vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima
više putovao, više sutona posmatrao,
na više planina popeo,više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao..
Jeo manje boba a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog života.
Imao sam jasno, i časka radosti!
Ali kada bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen ,
Od trenova samo.
Nemoj propuštati sada.
Jer sam bio od onih što nikad nigde
nisu išli bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim, lakše bih putovao
Kada bih opet mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni
Više bih se na vrtešci okretao ,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao.
Kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali vidite imam 85 godina i znam da umirem.

Nadine Stair

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Podelili smo
sve dugine boje:

Meni plava - za snove,
Tebi žuta - za budjenje.

Meni zelena - za providjenje,
Tebi crvena - za nerazumevanje.

Meni ljubičasta - za maštu,
Tebi narandžasta - za realnost.

U nesvesnom ćemo se
uvek voleti,
tamo pod rebrima,
gde je osećanjima dom.

Snovi će nam se preklapati
i duše će se tražiti.

Mi, surovi u svojim realnim Danas
nećemo imati vremena
da dočekamo Naše prelepo Sutra.

Nećemo čak ni primetiti
kada se mimoidjemo
sa svim divnim trenucima
koji su čekali Nas.

Samo Ti i samo Ja
- svako sa svoje strane
snova i duge.

Zorica Aćimovic

[francuz4556]

Ова је моја...


Академија, лето 1986


Чекао сам дуго да се нешто деси,
А није се заправо догодило ишта...

Ослоњени на циглени зид,
Тик један уз другог, стајали смо неми,
Мени тих пар мучних и вечитих минута,
Рука до руке...


Никад се оне додирнуле нису.


Ја сам само био клинац,
Што те својим присуством смара,
И погледом тужним посвуда прати.

Рука је моја тражила твоју,
Очекујући стисак што ће изродити љубав.

У полумраку, у диму и галами,
На врућини и у зноју, било ми је хладно.
Срце ми се стегло, разочарано.

Задуго потом нада ми беше поколебана,
И више не пружах руку иком.

Тек после много, много дугих година окапања,
Једноставно и лако указала се љубав.


Ону, прву, младалачку, доживео нисам.  

 

[ZenTale]

Lepo, Francuz...

[francuz4556]

још једна, моја


Ја више нисам ја


Једно лице и са њега осмех,
Што се на мене спушта полако,
Све ближе и ближе,
У проходу кроз бескрај чежње моје,
Нешто ретко се јавља,
Што спаја оне који се траже.


Један поглед пун топлине и речи,
Први пут да ме неко заиста гледа,
Отворено, без зазора а богме и црвени...
Видим ја све и моје срце врло добро разуме,
Шта му се спрема...
Са места које нас у простору дели.


Једне очи и то какве очи!
Бацају на мене огромну сенку,
Као лишће бадема под којим се свија,
Онај фини, хрскави плод,
На кога по свом облику личе.


А тек усне, ух те усне!
Исцртане, пуне, зреле,
Час се споје, час се шире, дишу!
Уносећи поветарац благи,
У моје најлуђе слутње.


Коначно, њене дивне руке,
боје белих хризантема,
Прилазе ми, обле, дуге,
Покретима свету неприметним...


У тренутку који имена нема,
Ми више нисмо сами,
Ја више нисам ја,
већ део нечега што одавно желим.



 

[lejenica]

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

[:) hope]

 

CVRČAK

I cvrči , cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
Svoj trohej zaglušljivi , svoj zvučni, teški jamb
Podne je.-Kao voda tišinom razl`jeva se.
Sunčani ditiramb.

I pjeva: "Ja sam danas ispio sunce plamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
Na leđima mi šuma , što nagli trgnu srh.
Dv`je st`jene , dva obronka postaše moji boci,
A glava – gorski vrh."

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče,
Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam:
"Zemniče, ja sam himna što broji za oltarom,
Dok šuti gordi hram.
…Izađi ! – Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?
Na kamu puž se sunča, ne travi grije crv!
Rominja s vedra neba ko kiša od iskara
Sunčana sveta krv.
…Izađi – ti, koj` niknu iz zuba ljuta zmaja,
Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač,
Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,
Al omekša ti srce jesenjih voda plač.
…Zaprznio te mrak,
Po zemlji sipaš žuč
A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak,
Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.
…Ja gutam žar sunčani.
I osjećam u sebi , gdje struje šumne r`jeke,
Šumore zelen – luzi svjetlošću obasjani,
Klokoće vrelo , more pjeni se i krkoči,
Modri se grožđe i zri bobulja sure smreke,
Niz bor se smola toči.
... Zemniče, ja sam mjan.
Još led mi noge trni,
Pred oč'ma još se crni
Odurni zimski san."
I cvrči bez prekida i šiba teškim ritmom
V. Nazor

[lejenica]

Dobro steee.... Francuz sjajno!

[francuz4556]

                  Напуштена црква - Милан Ракић




                  Лежи стара слика распетога Христа.
                  Млаз му крви цури низ сломљена ребра;
                  Очи мртве, усне бледе, самрт иста;
                  Над главом ореол од кованог сребра.
    

                  Дар негдашњег племства и побожног себра,
                  Ђердан од дуката о врату му блиста.
                  По оквиру је утиснута срма чиста,
                  А оквир је рез'о уметник из Дебра.

                  
                  Такав лежи Христос сред пустога храма.
                  И док постепено, свуда пада тама,
                  И јато се ноћних птица на плен спрема,
                

                  Сам у пустој цркви, где круже вампири,
                  Очајан и страшан Христос руке шири,
                  Чекајући паству, које нема...
                

[ZenTale]

Slatka, povučena, talentovana, suptilna, prefinjena, sposobna..

BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Lejo DIVNO! Ništa manje od tebe ne bih ni mogao da očekujem...
Ova je pesma sada idealna za moju drugaricu...

[lejenica]

Zenčee hvala dragi!

sad malo mojih stihova )

      SVUDA OKO MENE


      Vidim tvoje oči u sjaju zvijezda,
      u hujanju vjetra čujem tvoj glas,
      počinje šapatom pa sve jače
      da nigdje nema sreće za nas.

      I trčim, a ne znam kuda,
      bježim,ne shvatajući od čega.
      Gledam oko sebe i vidim te svuda
      i čujem tvoj glas jači od svega.

[lejenica]

   Oppppet jaaa )

      KAD I KIŠA BOLI


      Ne znaš kako kiša može da boli,
      ovako hladna na kraju jeseni,
      kada te svaki djelić moga srca voli
      ali mislim: ne pripadaš meni!

      Dok se borim sa hiljadu nada
      znam da drugoj ne pripadaš sada,
      veći jadi na nas dvoje pali,
      ostaje nam što su drugi dali.

      Kiša boli, zaboravi snove,
      oboje smo bez  ljubavi nove.

[Skorpija]

Divno, Lejo! 

(oprosti nekvalifikovanom kritičaru što sam sebi daje pravo kritike... ali tvoji stihovi su sve bolji i bolji )

[Skorpija]

Ovo je verovatno već bilo, ali... mislim da vredi ponoviti:



Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
 strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem
 strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem,
 jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Rabindranat Tagore - Gradinar

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

^mene izgleda proganja Tagore veceras... ovo je treci put kako nalecem na njega... i ove stihove... A pritom ga obozavam...!