POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[lejenica]

Jacques Brel:


NE OSTAVLJAJ ME

Nemoj! Nemoj ići!

Zaboravit treba
Sve sto je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme
Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj - nemoj ići...

Poklonit ću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema
Prokopat ću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom
Stvorit ću zemlju
Gdje će ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj - nemoj ići...
Izmislit ću za te
Besmislene riječi
A ti ćes ih znati
Pričat cu ti priču
O zaljubljenima
Što vidješe svoja
Srca gdje se ljube
Pričat cu ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj - nemoj ići...
Dešava se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro
I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga
A kad dođe večer
I upali nebo
Zar se stopit neće
Crveno i crno

Nemoj - nemoj ići...
Plakat vise neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna
Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj - nemoj ići...

[lejenica]

     Noc skuplja vijeka - Njegos

Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče
ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče,
siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi,
te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi.
Nad njom zv’jezde rojevima brilijantna kola vode,
pod njom kaplje rojevima zažižu se rojne vode;
na grm slavuj usamljeni armoničku pjesnu poje,
mušice se ognjevite ka komete male roje.
Ja zamišljen pred šatorom na šareni ćilim sjedim
i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim.
Čuvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile;
krasota mi ova boža razvijala umne sile.
Nego opet k sebe dođi, u ništavno ljudsko stanje,
al’ lišeno svoga trona božestvo sam neko manje;
pretčuvstvijem nekim slatkim hod Dijanin veličavi
dušu mi je napojio – sve njen v’jenac gledim plavi,
O nasljedstvo idejalno, ti nam gojiš besmrtije,
te sa nebom duša ljudska ima svoje snošenije!
Sluh i duša u nadeždi plivajući tanko paze
na livadi dviženija – do njih hitro svi dolaze!
Rasprsne li pupulj cv’jetni ali kane rosa s struka –
sve to sluhu oštrom grmi, kod mene je strašna huka;
zatrepte li tice krila u busenju guste trave,
strecanja me rajska tresu, a vitlenja muče glave.
Trenuć mi je svaki sahat – moje vreme sad ne ide;
sile su mi na opazu, oči bježe svud – da vide.
Dok evo ti divne vile lakim krokom đe mi leti –
zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!
Hod je vilin mlogo dični na Avrorin kada šeće,
od srebrnog svoga praga nad proljećem kad se kreće;
zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine,
ogledalo i mazanje preziru joj čerte fine.
Ustav’ luno, b’jela kola, produži mi čase mile,
kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli,
uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji.
Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj
plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj
i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože,
ništa ljepše nit’ je kada niti od nje stvorit može!
Malena joj usta slatka, a angelski obraščići –
od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći!
Snježana joj prsa okrugla, a strecaju svetim plamom,
dv’je slonove jabučice na njih dube slatkim mamom;
crna kosa na valove niz rajske s igra grudi...
O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!
B’jela prsa gordija su pod crnijem valovima
no planina gordeljiva pod vječnijem snjegovima
na izlazak kad je sunca sa ravnine cv’jetne gledim,
kroz mrežicu tanke magle veličinu kad joj sl’jedim.
Igram joj se s jabukama – dva svijeta srećna važe,
k voshištenju besmrtnome lišenika sreće draže;
znoj lagani s njenom kosom s zanešene tarem glave...
Druge sreće, malo važne, za nju bi da, i sve slave.
Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!
Jošt se sitan ne naljubih vladalice vile b’jele;
svezala se dva pogleda magičeskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad pučinom.
Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!

[lejenica]

PONOC MENE - Risto Ratkovic

Zaspati ili umreti…
Ili se pretvoriti u suncokret…
Da li je ona ikada i bila…
Ali otkud njen lik naslucen u vazduhu cim pogledam…

 Njeni prsti živeli su u mojoj ruci i posle njene smrti.
Ja sam ih pokretao i nisam razlikovao
Da li imaju vezu kakvu još sa kosom njenom,
Ili sa ocima,
Ili sa haljinom novom sto joj kupih.
Tako sam retko uzimao i za nju i za se.
Tako cesto smo se svlacili kao vedar dan.
I cini mi se da nema mesta na svetu
Gde nismo zajedno bili.

 Mrtva si, a tebe nema.
Zašto mi ne dodes…
Ta znaš li kako si obecala
Cešce da ceš se meni javljati…
Možda ti i kucaš uporno na vid mi,
Možda su oci moje nesposobne da te vide.
Osecam lobanja cela tobom da mi je ispunjena.
Voskresni!
Voskresni ili sebe ili barem oci moje…
Sluh mi je vec malo savršeniji:
Zovneš li me
Osetim i dah tvoj i miris predsmrtni,
Tamo gde se nadao ne bih,
I srce mi je još sposobnije
Za otkucavanje tajnih znakova duha,
Duha ili druge materije.
Ovo cini da nocu kadkad moram zatvoriti vrata od sobe,
I osecam da ležiš povrh zelenih suncokreta,
U zelenoj košulji
Prevrnutim ocima.
Al mi još došla nisi,
I beše kao ravnodušna
Prema strahu mom što svaka stvar beše zagrobno živa.
Muciš se dugio u toj noci,
Jedan mi covek, seljacki odeven, isprica,
U gužvi dima i ljudi po jednom nepoznatom podrumu,
Da ima neko što dodir naš sprecava,
I što do mene nisi doputovala.
Poverih tome sumnjivom prijatelju zaveru svoju
Da tog cu duha polako ubiti iz puske,
Što smeta našem sporazumevanju.
Pobedicu ga, mislim, grobom tvojim,
likom i kosom crnom tvojom,
I cvetom sasušenim koji beše oko tvoje glave
na odru kad u nedra ti priložih sliku svoju,
A cvet se prihvati rukava mog:
To ti mi kao uzdarje vrati.
Pomozi mi, pomozi:
Vidnija budi kad u ma koju sobu udeš.
Bar sad ne brinem brige sirotinjske,
Jadnice moja!
Celog dana onog dana uzalud tražih pare,
I kad ti dodoh - mrtvoj ti dodoh…
Velika patnice moja,
Krvavo te pozdravljam.

[lejenica]

Aleksandar Leso Ivanovic

KARI ŠABANOVI
 Sjecanje me lakom tugom ovi:
…vece slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se cuje kolska škripa,
- s puta idu kari Šabanovi.
Mi u susret otrcimo k njima,
a kare nas vrate srecne kuci
i sivom nas džadom truckajuci
o predenim šapcu drumovima…
Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.
Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne cuje se škripa,
niti idu kari Šabanovi…

[lejenica]

VOJISLAV VULANOVIC

SAMOCA

Cutim zamišljen, sam i setan
Sati postaju krik galeba
Ja sanjam ruke - meka krila,
i oci blage kao trak neba.
Samoca ima nož jauka.
Samoca ima tužne oci.
Samoca ima usta vuka.
samoca ima grudi noci.
Možda cu uskoro da nestanem.
Upijaju me žile dana,
moj sluh se topi, govor peni
i raznosi me svaka grana.
Samoca ima nož jauka.
Samoca ima tužne oci.
Samoca ima usta vuka.
samoca ima grudi noci.

[lejenica]

VITO

Biće jedno veče

Jednom,kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem!

[lejenica]

PROSLOST

Ne mozes mi pomoci veceras,
srce moje u patnji izgara.
Ne postoji za dusu mi spas,
vratila se opet ljubav stara.

Ti idi. Trazi svoju srecu,
a ja cu stare da prizivam boli,
ne znajuci zasto poslije svega,
ne mogu nikog sem njega da volim.

                             ooooj, Ja

[lejenica]

I moja omiljena,

PONEKAD..CESTO

Sad mogu da kažem da sam te zaboravila
jer te pomenem ponekad, radi reda.
Spakovala sam sjećanja,u kofer ih stavila
ali još mi nešto da ga bacim neda.

Pa i ovu pjesmu ne pisem za tebe.
U njoj ću skupiti sve boli,svu tugu.
Stavit ću je u album sjećanja
sa osmjehom pisat neku drugu.

Ipak neću ništa baciti. Ne mogu!
Sakriću sve na neko tajno mjesto-
i neću više misliti o tebi,
eto, radi reda,ponekad...često!

              Ja

[lejenica]

TOLIKO BEZ TEBE

I poslije mnogo godina bez tebe,
kada bi se sreli slučajno nas dvoje,
dovoljan će biti samo jedan pogled
da poželim ruke, usne tvoje.

A možda ću tada biti sa nekim
ko ne sluti da je jedno "Zdravo",
napravilo novu oluju u srcu
i zaborav snova davnih uzburkalo.

Ja

[lejenica]

SAN
Kad bih te bar jednom mogla dotaći,
da vidim razliku između sna i jave.
Ali ja ne znam ni gdje te mogu naći,
gdje drugu gledaju  tvoje oči plave?

I pitam se zašto se vidjesmo ikada,
zašto te sudbina pokaza meni,
kada se voljeti ne možemo nikada,
stojeći samo grešno zaljubljeni.

Ja  opet

[Smiley Face]

vi svi to znate...
Ja ne zna...GLUPA..

[lejenica]

vi svi to znate...
Ja ne zna...GLUPA..

    Nisi glupa,    samo nezainteresovana

[Smiley Face]

pa da...
moze se to i tako reci...
Ali, kako da budem zainteresovana za...
POEZIJU???!!!

[lejenica]

koliko imaš godina?

[Smiley Face]

14.5 (skoro:))
Ti??