POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[:) hope]

 
Postoje riječi
nježne, tople, blage ,
koje mas usrećuju
smiruju
i u tuzi tješe.

Postoje riječi
duhovite, vedre,
lepršave, lake,
od kojih se ljudi
razblaže i smiješe.

No, ima riječi
teških , tvrdih
kao kamen.
Kad one padnu ,
nanesu bol
i ostave na srcu
ožiljak i znamen.
Zlata Kolarić - Kišur

[Big Moca]

Južni vetar prija tvome telu
ulicama šeteje divljaci
suton ljubi tvoju kožu belu
do đaavola gde su ti muškarci?

Zar ne vide koliko je sati
da si sama i pomalo luduš
svakoj hulji ne možeš se dati
gde je onaj za kim trajno žudiš?

Il je blesav il mu nešto fali
mladi krelac nikako da shvati
nisi guska ni krava u štali
bez povoda da mu možeš dati!

samo hrabro smiri se Anela
mastrubiraj i ne gubi nadu
planinari iz susednih sela
u čoporu primiču se gradu!!!

Najbolje je svoje stihove stavljati,mislim na one koi pišu......

[:) hope]

  Jeste, najbolja je vlastita poezija, ali ovde je već toliko pjesama velikih pjesnika, a uvijek se nađe netko tko uživa u čitanju... 



A Moment to Remember


A magic moment I remember:
I raised my eyes and you were there.
A fleeting vision, the quintessence
Of all that's beautiful and rare.

I pray to mute despair and anguish
To vain pursuits the world esteems,
Long did I near your soothing accents,
Long did your features haunt my dreams.

Time passed- A rebel storm-blast scattered
The reveries that once were mine
And I forgot your soothing accents,
Your features gracefully divine.

In dark days of enforced retirement
I gazed upon grey skies above
With no ideals to inspire me,
No one to cry for, live for, love.

Then came a moment of renaissance,
I looked up- you again are there,
A fleeting vision, the quintessence
Of all that`s beautiful and rare.

Alexander Pushkin

[Skorpija]

Najbolje je svoje stihove stavljati,mislim na one koi pišu......

Postoji tema i za sopstvena pisanija, a ovo je POEZIJA.

[:) hope]

  aaa, Skorpija, pa nemoj ovde postat bez ijednog stiha
Malo smo Desanku zapostavila pa evo jedne lipe:

I ovde

I ovde, na ničijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juče.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio ključe.

Ulaziš u zaključane prostore
sluha i vida,
provučeš se ispod očnih kapaka
kao mesečeva zraka,
kao lopov preskočiš
snu preko zida.


Desanka Maksimović

[svetlost]

...S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I,pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikada te vise nece zaobici...

Balasevic

[Њавица]

Ekspres za sever
(Miroslav Antić)

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

[lejenica]

Paaa...
meni je drago što ovo živi i kad mene nema..
dok se pentram po raznim planinama...
Ljubac za sve..........

[Њавица]

Ja cu znati da si to ti

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se njezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti...


LJUBAVNA PESMA

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

[svetlost]

Na posletku

Na posletku, ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljen ne hvata...
Zalud izgužvana svila...

To je tako...Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao jezuška na snegu...

Razbiću gitaru, crn je mrak ispunjava,
odavno se svoje pesme bojim,
pomera u meni one gene Dunava,
pa ja tečem i kad stojim.

Ali opet...Da l' bi ikad bila moja ti,
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da ne umem novce brojati
i da je ništa sve što nudim.

Na posletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada.
Da me može oduvati najblaži nemirac...
Da ću u po reči stati, da se neću osvrtati
nikada...

Ređaš po vitrini fini porculanski svet,
al' ja sam figurica bez žiga.
Pazi...to je bajka što ti pada na pamet,
fali ti baš ovaj cigan?

Ne dušo...

Tek u jesen otkriju se boje trešanja,
sve su slične u leto zeleno.
Na posletku ti si dobro znala ko sam ja,
čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac.
Moj je šešir šatra pomična.
Usne, tice-rugalice, a u srcu tajac,
da sam kaput sa dva lica, da sam gos'n propalica
obična...

Na posletku, ti si navek znala da sam svirac...
i da je nebo moja livada.
Da me može oduvati najblaži nemirac...
Da ću u po reči stati, da se neću osvrtati...

Balasevic

[Њавица]

PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora,
iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda prava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nadje.
Treća.
Peta.
Mora u snu da se zadje
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš.
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Jednog dana,
jedne noći,
ne znam kada, ali znam tačno,
izgledaće nebo bez nje
tako prazno, tako mračno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oči što se jave,
nikad bez nje neće biti
sasvim tvoje sasvim prave.
Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna, sjajna.
Kad je nadješ - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Miroslav Antić

[:) hope]

 

GUBIM TE


Gubim te dušo, izmičeš pola'ko,
svakog dana sve više i više.
Nestaješ i blijediš, sve je tako la'ko,
gdje su oni dani, što nekada biše?

Kao malo dijete samoće se plašim,
za greškama tragam, za slamku se hvatam,
bilo kakvog izlaza problemima trazim,
šta se ovo desi, još uvijek ne shvatam.

Voljeh li te suviše? Suviše li dadoh?
Il' premalo dobih od ljubavi tvoje?
Ljubav da je napor, na vrijeme ne znadoh,
i priznanja samog misli mi se boje...

Ružno je u glavi i stomak me boli,
i sve mi se lomi i srce i duša,
ostajemo opet - ja i moj bol goli,
život nas još pati, patnja nas još kuša.


Emir Jusic

[:) hope]

 
I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...


27. augusta 1896.

ALEKSA ŠANTIĆ

[Њавица]

Izmirenje


I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stardanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!

-Jovan Ducic

[:) hope]

 
DA SAM ROM

 
Da sam Rom…

Cesta bi bila moj dom

Pjevao bih pjesme

Plesao… svirao trubu

A sunce bi sjalo

Na mom zlatnom zubu

 

Da sam Rom…

Svijet bi postao moj dom

Imao bih psa

mješanca Žuću

I konja što vuče

Na kotačima kuću

 

Da sam Rom…

Sve bi se složilo po mom

Možda bi vas smetao

Taj neradnik što klati

Ali sunce na mom zubu

Ne bi stalo sjati

 Dragan Gortan