Etno i narodnom muzikom se bavim dve i po decenije, a učestvovao sam napočetku, i u formiranju ukusa ovog naroda kroz ono što se danas zove Etno, etno-jazz, i slično, šta više, same pojmove smo mi sami dali. Naravno etno-muzikologija je stara nauka i odavno se njome bave i kod nas i u svetu, ali je medijsku pažnju i popularnost dobila tek kroz novije tendencije pojedinih svetskih i domaćih muzičara (pa i moje malenkosti) koji su u njenoj primeni u pop i modernoj muzici našli izlaz iz krize kreativnosti, i time jedan od puta da moderna muzika vrati svoj smisao i lepotu.
Stotine i stotine mojih koncerata, snimaka, televizijskih koncerata, klubskih svirki, kroz desetak godina rada, doprinelo je malom ali važnom pomaku ka interesovanju za etno i narodnu muziku i njeno omasovljenje, a to sve i zbog duhovnog razvoja kod naših i svih ljudi, jer je poznato blagotvorno dejstvo narodne muzike, ovog našeg balkanskog prostora, ali i drugih..
Izvinjavam se za dug uvod...
Hajde da vidimo ovako... Najpre, Miroslav Tadić svira klasičnu gitaru, inače, on je dugo godina profesor u Californiji na muzičkoj akademiji, pa ti je jasnije kakvu tehniku ima i odakle mu. S druge strane, narodna muzika, tj. etno koji ti spominješ se tamo uglavnom ne uče, posebno ne naš, ali je tehnika trilera poznata većini instrumentalista klasične muzike, pa je klasično obrazovanje jedan način da se to nauči, veoma temeljan način, ali prilično spor...
Njegovo srpsko poreklo dalo mu je interesovanje za našu narodnu muziku i on je kao i svi mi rastao sa tom muzikom samo je sada formulisao u ovom obliku..
Što se Vlatka Stefanovskog tiče, on je gitarista koji je uglavnom svirao električnu gitaru, rock'roll, jazz-rock, i etno-rock, kako bih ja to nazvao... Njegovo učenje gitare nije klasično, kao što je to kod Miroslava Tadića. Vlatko je učio slušajući ploče i cd-ove, gledajući koncerte gitarista i bendova i pokušavajući da nešto skine od toga. To je način na koji većina gitarista pokušava da nauči da svira.
Što se mene lično tiče, najbolje je kombinovati i jedan i drugi način, i klasično obrazovanje i slušanje muzike, raznovrsne muzike i učenje - slušanjem. Ipak, imati učitelja za gitaru i bilo šta drugo, za mene je od suštinske važnosti, pa ti zato to i preporučujem.
Vlatko je odrastao uz makedonsku narodnu muziku koja je veoma bogata i raznolika i imao je šta odatle i da čuje i da nauči, pa je naravno kasnije sve to i primenio i kao što čuješ to je veoma dobro, a na osnovu toga je i formirao svoj vlastiti stil.
Trileri koje spominješ, u našoj i drugim narodnim muzikama, najlakše se uče od instrumentalista koji se bave tom vrstom muzike: harmonikaša, violinista, saxofonista i drugih solista, koji nužno moraju da znaju (u zavisnosti od ličnog afiniteta i kvaliteta) sve te trilere, ukrase i skale, pa je najbolje da se obratiš nekom od njih.
Ja sam trilere učio od svog druga harmonikaša, sa kojim sam svirao. On je takođe imao učitelja, jednog od najboljih harmonikaša koje smo ikad imali, pa je on to veoma dobro znao i umeo da mi objasni iako nismo svirali isti instrument.
Učenje trilera počinje sa jednostavnim pred-udarom, (kao u ciganskoj muzici), pa se zatim usložavaju dodavanjem tonova i ponavljanjem nekih od njih. Svaka od narodnih muzika: romska, rumunska, makedonska, bugarska, srpska-šumadijska, i ostale, imaju svoje karakteristične trilere, tzv. ukrase. Neki se primenjuju i u više njih. Trileri su po meni nastali između ostalog i zbog toga što se prirodna tonska skala razlikuje od ove temperovane skale po kojoj sviramo danas i po kojoj su moderni instrumenti naštimovani, pa je bilo potrebno da se neki od tonova 'snize' ili 'povise' da bi se približili prirodnoj tonskoj skali i za to su se za neke instrumente, jedino mogli koristiti trileri tj. ukrasi. Slično tome je i u bluz muzici, često 'uvijanje' tonova, pre svega na 3. i 7. stupnju kod molske skale, što je paralelno dovelo i do pentatonske skale u bluz muzici.
Ono što je za bluz, a kasnije i za rok muziku, 'uvijanje' ili 'zavijanje' tonova, kod gitare i recimo usne harmonike, saxofona i ostalih instrumenata, to je u većini evropskih narodnih muzika - triler. On je pokušaj da muzika bude što prirodnija i prihvatljivija za ljudsko uvo. U ovome leži objašnjenje popularnosti etno muzike poslednjih godina, a i narodne pa i folk muzike - delimično.
Skale koje se koriste su, slično trilerima, veoma česte u muzici, to su uglavnom dur i mol skale, ali i melodijski i harmonski-mol skale, pa i neke od orijentalnih skala (različiti su nazivi). Uglavnom ništa teško, ali bi trebalo da ti neko to pokaže ili da sam potražiš po netu ili negde drugde...
Najjednostavnije ti je da uzmeš neke od tih kompozicija i slušaš ih. Posle nekog vremena, možeš pokušati da skineš nešto. Možeš koristiti i 'usporavanje' koje imaš na nekim od programa kao što je WinMediaPlayer ili uz neke plug-inove i WinAmp i ostali programi za pustanje muzike na kompjuterima, jer se usporeno najlakše mogu da čuju i definišu brze promene tonova i tako da se lakše 'skine'. To ti je moja topla preporuka.
Preporučujem da slušaš Balkanske Žice, gitariske Zorana Starčevića, gde se vrlo jasno mogu čuti trileri na gitari, a većina trilera su prisutni u njegovim kompozicijama.
Možeš slušati i narodna kola na harmonici, ali ne verujem da će ti biti išta jasno, ipak i to možeš pokušati...
Puno sreće ti želim..
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
