uh, eo po trći put se vraćam unazad s čitanjem i opet ponavljam da je beki napisala baš kao što bih i ja napisala, naravno, Zen, da si i ti u pravu, ali kad čitam Bekine odgovore pari mi se kada san ja pisala, mogu je zamislit kad čuje himnu koji joj osjećaji prolaze, baš kao i meni. I pročitala san da se kod vas baš nije smilo tako slobodno ić u crkvu, al opet napominjem isto ono zbog čega smo mi bili vezaniji kao dica ić na vjeronauk. Isto da ti rečen da se i kod nas još uvijek spominju orjunaši - to su van pristalice kralja, a sićan se kad san bila mala kako su pričali da puno ljudi imaju njegovu sliku ispod madraca.
I još šta se tiče Tita, NE, nas nitko nije prisiljavao da ga idemo dočekat i za štafetu, pa zar ne vidite koje su to sve prednosti bile dok je štafeta kolala zemljom, pa svi smo bili ko jedno, zar nije super prilika za upoznavanje omladine međusobno, pa, ljudi moji, vi nikad nećete shvatiti kakav smo mi adrenalin dobijali pri samom spomenu njegovog imena, a kamoli učestvovat u nečemu.
Čudi me kako se Sale tako osjeća, znam kad san ja bila tako vani s roditeljima, tada san osjetila svu pripadnost svojoj domovini i kad mi je muž predložio uz rat da idemo vani jer smo imali dovoljno novca, čvrsto san bila protiv toga jer koliko god vi imali, ipak nikada nit ćete se osjećat lipo tamo nit će vas oni prihvatit kao svoje.
Ajme, a šta reć više o ovoj temi... beki, lejo... di ste!!