Šta bi bilo da je umesto očajnika uleteo terorista?

Ulazak Dragana Marića sa dve bombe u Predsedništvo Srbije pokazuje da se srpske službe zadužene za bezbednost predstavnika vlasti i dalje bave posledicama, a ne preventivom kojom bi sprečile da se ponovi 12. mart 2003. kada je ubijen premijer Zoran Đinđić.

Iako su i predsednik Boris Tadić i ministar policije Ivica Dačić pohvalili rad pripadnika bezbednosnih službi, postavlja se pitanje šta bi bilo da je u zgradu na Andrićevom vencu upao terorista, a ne čovek koji je hteo da skrene pažnju na svoj problem. Sagovornici „Blica” saglasni su da je slučaj Dragana Marića prilika da se u službe obezbeđenja uvede sistem odgovornosti.
- U Srbiji nema bezbednosne kulture, jer nema strogih propisa kojima bi se sankcionisali pripadnici službi bezbednosti koje prave propuste. Događaj sa Marićem pokazuje pravi amaterizam ili krajnju nepažnju službi obezbeđenja. Marić nije nepoznat i nedopustivo je da se jednostavno ušetao u Predsedništvo - kaže za „Blic” profesor kriminologije Dobrivoje Radovanović.
Slobodan Pajić, nekadašnji šef obezbeđenja potpredsednika Vlade Srbije, a sada vlasnik detektivske agencije „Diza”, smatra da su najveći propust napravile VBA i BIA.
- Najvažnije u obezbeđenju je pravovremeno prikupljanje informacija o eventualnoj ugroženosti, a to je posao VBA i BIA. Marić je praktično najavio šta će da uradi i uspeo je da uđe sa bombama. Šta bi bilo da je umesto njega to bio terorista koji bi zaista hteo da učini zločin. Neko takav bi ušao opasan eksplozivom i bez reči ga aktivirao. To je ogroman propust - kaže Pajić.
On navodi da u poslu obezbeđenja nema tajni, znaju se pravila i mora da se tačno zna ko je i za šta odgovoran.
- Pripadnike našeg obezbeđenja obučavali su instruktori najpoznatijih svetskih službi, ali mora da se uvede sistem odgovornosti. Mora da se postavi neko ko pravi plan obezbeđenja i odgovara za njega. Tu osobu mora da sluša i predsednik - objašnjava Pajić.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže za „Blic” da događaj u Predsedništvu predstavlja sramotu za bezbednosne službe, Ministarstvo odbrane i MUP.
- Ovakav propust u obezbeđenju zaslužuje detaljnu analizu. Na dan posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena obezbeđenje je bilo takvo da je maltene majkama sa decom zabranjivalo da pređu ulicu, a onda se sutradan dogodi da čovek uđe u zgradu Predsedništva Srbije sa dve bombe. Smatram da bi trebalo oformiti skupštinsku komisiju koja će se baviti tim pitanjem - navodi Radić.
Na pitanje „Blica” zašto je predsednik ušao u Predsedništvo pre nego što je drama okončana, u Kabinetu predsednika Tadića, saopšteno nam je da se „o kretanju predsednika Tadića kabinet nikada ne izjašnjava i da je njegovo obezbeđenje jedino zaduženo za tu vrstu procene”.
Sagovornici „Blica” slažu se da nijedan objekat ne pruža potpunu sigurnost kada su u pitanju političari, jer je u opisu njihovog posla da se susreću sa građanima.
- Dužnost službi je da na svakog posetioca gledaju kao na potencijalnog teroristu i da poštuju proceduru. U slučaju Marića možda je jedini propust neposrednog obezbeđenja to što ga na vreme, preko spoljnih kamera nisu uočili - kaže Pajić. Profesor Radovanović kaže da bi u mnogim zemljama Marić bio ubijen odmah, ali da je jedina svetla tačka u celom događaju pregovarački tim koji je, po njegovom mišljenju, obavio dobar posao.
Boro Banjac, nekadašnji šef Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, smatra da u Srbiji nema bezbednosne kulture i da se još bavimo posledicama, a ne preventivom.
- Preventiva je najvažnija u zaštiti. Dužnost VBA i BIA je da provere svaki podatak i informaciju. Njihov posao je da daju mišljenje da li je nešto ozbiljno ili nije, a ne političara - kaže Banjac. On napominje da je u slučaju Marića morao da se spreči pre nego što je došao do Predsedništva.
- Moglo je pravovremeno da se reaguje i da se obavi pretres njegovih prostorija i da mu se bombe na vreme oduzmu - kaže Banjac.
Za neposrednu bezbednosti predsednika Tadića zaduženi su pripadnici „Kobri”, i to na njegov zahtev, jer su ga oni štitili dok je bio ministar odbrane. O bezbednosti predsednika vode računa i VBA, koja bi trebalo svakodnevno da razmenjuje podatke sa BIA o eventualnoj ugroženosti.
- Obezbeđenje Predsedništva je 24 sata dnevno. Tri ulaza, glavni ka Pionirskom parku i dva sporedna, ka Ulici kneza Miloša i Skupštini grada, svojevremeno su čuvali pripadnici MUP-a naoružani pištoljem CZ 99, heklerom i puškom M70 - priča sagovornik „Blica” iz MUP-a o merama koje je policija preuzimala dok je čuvanje Predsedništva bilo isključivo u njenoj nadležnosti. Posredstvom video nadzora nadgleda se šta se dešava u okolini ulaza. Uz ulaze smeštena su KD vrata i rendgen, tako da svako ko želi da uđe u zgradu mora da prođe kroz njih.

Postupak protiv Marića
Dragan Marić osumnjičen je za izazivanje opšte opasnosti i nelegalno posedovanje eksplozivnih naprava. Na saslušanju u beogradskoj policiji u svojoj odbrani izneo je da je u zgradu Predsedništva ušao naoružan bombama iz očaja i gneva što država nije reagovala kada je Viši trgovinski sud presudio u „Jatovu”, a ne u korist
njegovog preduzeća. Posle saslušanja određen mu je policijski pritvor, a juče popodne priveden je istražnom sudiji.

Iran i „Jat”
Tokom štrajka glađu 2004. godine, Marić je ispričao da je 1992. radio sa Irancima koji su na ostrvu Kiš gradili rafineriju i poslovni centar. Sa firmom „Azergan Kiš” sklopio je ugovor shodno iranskom zakonu - plan da izvozi hranu iz Srbije, a potom i da njegova firma održava rafineriju. Usledile su sankcije Jugoslaviji, a iranska vlada je, tvrdi Marić, „Jatu” zabranila transfer stečenih dolara van ove zemlje.
- Milan Žikelić, tadašnji direktor, zamolio me je da nađem vezu kod Iranaca i izvučem od njih „Jatov” novac. Pristao sam da moja firma „Inter lizing” sklopi ugovor, forme radi, da ja od „Jata” Teheranu navodno pozajmljujem 1.355.000 dolara. Posle godinu dana iranski partner obavestio me je da sam bankrotirao, jer je „Jat” uzeo moj novac. Ostao sam bez igde ičega.

Pregovarače predvodila Milka Bacarić
Psiholog Milka Bacarić, zaposlena u Protivterorističkoj jedinici MUP-a, bila je na čelu pregovaračkog tima srpske policije koji je posle višečasovnih razgovarao uspeo da nagovori Dragana Marića da preda bombu „kašikaru” s koje je skinuo osigurač i odustane od samoubistva u zgradi Predsedništva Srbije.
Kako „Blic” saznaje, ova mlada žena prekjuče, čim je obaveštena o dešavanjima u zgradi Predsedništva, okupila je tim pregovarača, među kojima su kolege iz specijalnih jedinica MUP-a i beogradske policije. Po dolasku na Andrićev venac, usledio je mukotrpan i nimalo zahvalan posao - nagovoriti Marića, čoveka na rubu živaca koji smatra da je sve u životu izgubio, da odustane od namere.
- To je bio izazov i za pregovarački tim. Do sada su bili angažovani u talačkim situacijama, sprečavali samoubistva, ali ne i kada neko naoružan bombom uđe u neku od državnih institucija kao što je zgrada Predsedništva. Trebalo je biti hladne glave i debelih živaca da se Marić razoruža, da se ne desi nešto tragično - kaže sagovornik „Blica” iz MUP-a.
Psiholog Bacarić je odmah organizovala tim, šta ko da radi, davala instrukcije pregovaraču, inače zaposlenom u PU za grad Beograd, kako da razgovara s Marićem, da bi ga omekšao. Njeni saveti kolegama dali su rezultata, jer je Marić odustao od namere.

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije