Милан Бандић
|
|
« poslato: Decembar 17, 2008, 10:30:14 » |
|
S njim je počela nova srpska istorija. Neki kažu da je odmah potom prekinuta sa dva ispaljena metka. Ipak, to, prema sudu urednika „Službenog glasnika“, nije dovoljno da se ime ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića nađe u ediciji „Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju“. Na tom spisku nalazi se, između ostalih, ime tvorca represivnog režima koji je ratovima, ubistvima, pljačkom, sankcijama i bedom obeležio devedesete - Slobodan Milošević, ali i njegova žrtva Ivan Stambolić. Ne i premijer Đinđić.
Za izradu ove edicije i 30 biografija „Službeni glasnik“ raspisao je konkurs. Nesporno je da je Milošević deo naše istorije, ma kako ona mračna bila, ali pitanje je za direktora i glavnog urednika „Službenog glasnika“ Slobodana Gavrilovića da li on to ne smatra premijera Đinđića važnim za noviju srpsku istoriju. Gavrilović je, inače, član DS od osnivanja, njen potpredsednik u više mandata i član Glavnog odbora DS poslednjih 18 godina. Upravo on je, po sopstvenoj tvrdnji, idejni tvorac ovog projekta i čovek koji je sastavio listu.
Đinđić sledeće godine
- Smatram da je Đinđić veoma važan za modernu srpsku istoriju jer je reformator i žrtva svojih reformi - rekao je Gavrilović za „Blic“. Ali njegov odgovor na pitanje zašto onda nije stavio ime Đinđića na tu listu nemušt je i nedovoljno razložan. - Sledeće godine uspećemo da obradimo samo 19. vek i sve sugestije, primedbe i kritike su nam u tom pravcu dobrodošle. Onda ide 20. vek, pa ćemo videti - kaže Gavrilović. Odgovarajući na pitanje da li će tek tada videti značaj Đinđića i razmisliti hoće li ući na listu ili ne, iako su na sadašnjoj listi i Milošević i Stambolić, Đinđićevi savremenici, Gavrilović kaže: - Vidim značaj, bez sumnje…, ja... Zaslužuje da bude tu. Raspisaćemo konkurs i sledeće godine. Ima tu još desetak ličnosti koje zaslužuju, pa…, neka javnost kaže. Tragamo i za izborom žena koje su obeležile taj period…
Bizaran slučaj
Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda, kaže da na osnovu ovakve liste može samo da posumnja da li je Gavrilović uopšte pročitao spisak ili je imao preča posla. - Cela stvar je krajnje bizarna, najblaže rečeno, ali i prosto sa pozicije istoričara lista nije istinita, ne odgovara činjenicama - navodi Prpa. Ona kaže da nema atributa kojim bi izrazila takvu listu na kojoj su krvnici i žrtve kao ljudi koji su obeležili našu istoriju, ali i da je to jedan tužni epilog hroničara naše istorije. - Sa pozicije istoričara postoji ličnost koja označava novi ciklus srpske istorije a ta ličnost je ubijeni premijer Srbije. To je faktografska ravan, kao i način na koji je izvedena najveća pobuna u Srbiji u 20. veku. Ivana Stambolića ubio je Milošević i oni su tu u istom gulašu. Upravo zato tu nema Đinđića - kaže Prpa, ne želeći da ulazi u okvir vrednosnih sudova.
Stručni savet zbunjen
Predrag Marković, istoričar i član Glavnog odbora Demokratske stranke, jedan je od članova stručnog saveta koji će ocenjivati prispele radove. I premda je premijer Đinđić bio predsednik i tvorac stranke u kojoj je Marković sada član Glavnog odbora kaže da mu ne smeta što na tom spisku nema premijerovog imena, iako su jedan pored drugog imenovani kao oni čije biografije se traže Ivan Stambolić i Slobodan Milošević, žrtva i tvorac represivnog režima, koji je oborio uz saradnju sa drugima premijer Đinđić. Marković, s obzirom na činjenicu da je konkurs raspisan doslovce pod nazivom „Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju“ i koja bi shodno nazivu svakako morala da sadrži biografiju i pokojnog premijera, ima prilično nesuvislo objašnjenje. On kaže: - Biografija Đinđića već postoji, ima ih nekoliko. Ignorišući činjenicu da postoje i biografije nekih od preostalih navedenih imena, dodaje da, ipak, niko od članova saveta nije pravio spisak, već je to činila redakcija. - Po kom osnovu je to činila, morate pitati njih - sugeriše Marković. Marković dodaje da je ubeđen da će na otvoren konkurs pristići veoma mali broj urađenih biografija jer je „akademska zajednica veoma lenja i malo piše“ i da zahtev za biografiju Miloševića ne znači gajenje kulta. Nesporno je da je Milošević obeležio deo istorije Srbije, odnosno bivše Jugoslavije, i da je njegova biografija značajan dokument, u zavisnosti koliko je verna istini, ali je nejasno u najmanju ruku, što se mesto daje njemu, ne i premijeru. - Što se mene tiče - na kraju konstatuje Marković - mogu da naruče ili preštampaju novu Đinđićevu biografiju.
Površan projekat
Zorica Tomić, kulturolog, takođe član saveta, kaže da ne zna o kakvom spisku je reč, da nije upoznata i da o tome u ovom momentu nije spremna da govori. Istoričar Ljubinka Trgovčević smatra da je projekat površan, da je premijer Đinđić političar koji je obeležio početak 21. veka u Srbiji. - Đinđiću je tu svakako mesto, kao i Miloševiću i Stamboliću. Ali nisam sigurna koliko su idejni tvorci dobro razmislili o projektu, i pre tu vidim nedovoljnu promišljenost nego zlu nameru - kaže Trgovčevićeva.
Predložene ličnosti u modernoj istoriji
Imena ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju, prema projektu „Službenog glasnika“:
1. Karađorđe Petrović 2. Prota Mateja Nenadović 3. Božidar Grujović 4. Dositej Obradović 5. Miloš Obrenović 6. Vuk Stefanović Karadžić 7. Knez Aleksandar Karađorđević 8. Vladimir Jovanović 9. Mihailo Obrenović 10. Svetozar Marković 11. Milan Obrenović 12. Nikola Pašić 13. Aleksandar Obrenović 14. Gavrilo Princip 15. Dimitrije Mitrinović 16. Petar I Karađorđević 17. Dimitrije Tucović 18. Ljubomir Davidović 19. Aleksandar Karađorđević 20. Pavle Karađorđević 21. Milan Stojadinović 22. Slobodan Jovanović 23. Petar II Karađorđević 24. Josip Broz 25. Dragoljub Mihailović 26. Dragoljub Jovanović 27. Milovan Đilas 28. Koča Popović 29. Ivan Stambolić 30. Slobodan Milošević
|