Ulica Milana Mladenovića

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[*AnCiCa*]

Hiljade građana Srbije već je potpisalo peticiju da neka od ulica gradskog područja Beograda ponese ime Milana Mladenovića.

Na Trgu republike u petak u 19 sati počela je javna manifestacija i potpisivanje peticije kojom bi muzičar i pesnik “newvawe” generacije Milan Mladenović “dobio” svoju ulicu, tpg ili plato, u nekoj od gradskih opština. Jedna ulica u Zemun polju već nosi ime slavnog, prerano preminulog autora neprolaznih hitova i himni mnogih generacija sa ex-yu prostora.

Inicijativu je pokrenula grupa prijetelja, studenata rođenih između 1985. i 1989. godine, preko portala za druženje Facebook: “Smatrali smo da je Milan Mladenović mnogo više od rok muzičara. One je uveo poeziju u rok muziku i sa svojom grupom stvorio neke pesme o kojima morate da razmišljate. Šteta je da u gradu u kome je živeo ne postoji spomen obeležje primereno njegovim dostignućima, dok ulice u Podgorici i Zagrebu nose njegovo ime”.

Na pitanje o generacijskom jazu koji deli njih i pokojnog umetnika kažu da ne smatraju da moraju da budu rođeni u neko vreme da bi mogli da prepoznaju prave vrednosti: “Ostaje jedino žal za tim što nismo mogli da Milana i “Katarinu” čujemo uživo”.

“Prvi je peticiju potpisao čovek od otprilike 50 godina, (što bi bile godine Milana Mladenovića da je ostao u životu), mi smo mu se zahvalili, a on se posle par minuta vratio da se zahvali nama na svemu”,kazali su inicijatori otkrivši da je prikupljanje potpisa na Trgu samo javni deo manifestacije, jer je na beogradskim fakultetima i različitim privatnim inicijativama već prikupljeno više hiljada potpisa.

Kada je prvi put otvorena grupa za podršku ove inicijative, za samo dva dana broj “prijatelja” koje su stekli premašila je maksimum od 5000 članova, pa je prijem novih morao da se obustavi, a inicijatori smatraju da bi sigurno premašio 10000, što čini broj dovoljan da se ovakva inicijativa pokrene i na republičkom nivou.

Uprkos jakom vetru koji je brisao sve pred sobom na Trgu u petak uveče, oko štanda za prikupljanje potpisa gužvu su stvarali građani svih generacija i uz taktove hitova “kao da je bilo nekad”, “Jesen”, “Još samo par godina za nas”, priložili svoj potpis, smatrajući da se radi o nečemu jako važnom: “Jutros sam čuo da se ovo dešava i morao sam da dođem”, kaže jedan od potpisnika. stajući u red sa spremnom ličnom kartom.

Da li će to biti dovoljno da gradska komisija za dodelu naziva ulicama dobro razmisli o adekvatnoj lokaciji za plavu tablu sa belim slovima na kojoj bi pisalo “Ulica Milana Mladenovića”, ostaje da se vidi, jer ovakvih inicijativa, doduše stidljivijih, već bilo.

Peticija će se potpisivati na istom mestu, kod spomenika Knezu Mihajlu na konju i u subotu od 14 do 16 sati.

Potpišite i vi inicijativu sledeće generacije koja je podlučila da oda poštu prethodnoj - njihovim rečima; “Ako je postojala osoba koja je htela ''da promeni svet do kraja pesme'', to je bio on”.

[svetlost]

Mnogi od vas, kao i ja, smatraju da je milan bio jedan od najvecih muzicara na ex-yu prostorima tog doba. Evo za sve njegove fanove i fanove EKV-a, biografija milana mladenovica. Uzivajte....


Milan Mladenović je rođen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. Kako mu je otac bio vojno lice, šest godina kasnije se sele u Sarajevo, a 1970. porodica prelazi u Beograd. Prva ozbiljnija grupa u kojoj je radio bila je Limunovo drvo. Sastav je delovao krajem sedamdesetih godina. Uz Milana su svirali gitaristi Dragomir Mihailović Gagi i Milan Stefanović, a komponovali su muziku pod uticajem hipi pokreta. Grupa je često menjala članove a poslednja postava u kojoj su bili Milan, Gagi, basista Dušan Kojić Koja i bubnjar Ivica Vdović, posle koncerta sa Pankrtima u SKC-u aprila 1980. godine nastavlja uz novo ime, Šarlo Akrobata


U toj kombinaciji nije bio Gagi koji je jedno vreme svirao sa Dr Spirom. Po raspadu Šarla, Milan februara 1982. godine sa bivšim članovima Spirine prateće grupe formira sastav Katarina II.
Prvu postavu činili su: Milan Mladenović, gitara, vokal, Dragomir Mihailović Gagi, gitara, bubnjar Dušan Dejanović (ex Rock express, Limunovo drvo) i basista Zoran Radomirović Švaba (ex Limunovo drvo, Doktor Spira i ljudska bića). Grupa je naziv odabrala po Gagijevoj neuzvraćenoj ljubavi, devojci Katarini. Posle nastupa u sali bioskopa Topčiderska zvezda krajem 1982. godine, grupi se priljučuje Margita Stefanović koja je imala obrazovanje klasičnog pijaniste, a tada je debitovala na rock sceni. Švaba prelazi u Du Du A, Dušan Dejanović u Disciplinu kičme, pa jedno vreme bubnjeve u grupi svira Branko Kuštrin Mango (ex Grupa I i Dr Spira). Novu ritam sekciju Katarine II čine bubnjar Ivan Vdović VD (ex Šarlo akrobata) i basista Bojan Pečar (ex BG 5, Via Talas). Sa grupom Via Talas, u kojoj je pevala Mira Mijatović, Bojan je snimio LP "Perfektan dan za banana ribe" (Sarajevo Disk 1983.), ali su brzo prestali sa radom. U proleće 1983. godine, Katarina II nastupa na Bijenalu u Zagrebu i dobija vrlo povoljne kritike.

Prvi LP snimaju u studiju Enca Lesića, ali se rad oteže u nedogled. Na snimanju je gostovao glumac Bule Gončić koji je svirao frule.

Taj materijal propada i na poziv Srđana Marjanovića 1984. godine za RTV Ljubljanu ponovo snimaju iste pesme u produkciji Đorđa Petrovića, a gosti su bili Mario Celik na kongama i saksofonista Jurij Novoselić iz sastava Film. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme "Vrt" i "Platforme" potpisao je Gagi, a muzika je zajednička. U temama "Aut", "Jesen", "Radostan dan", "Treba da se čisti", "Ja znam", Katarina II je povezala Milanov deskriptivni senzibilitet sa energičnim zvukom novog talasa. U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe, pa im uskraćuje pravo da se dalje služe imenom Katarina II. Gagi zatim sarađuje sa Vladom Divljanom i odlazi u Ameriku gde i danas živi. Grupa bira novo ime Ekatarina Velika, a dolazi i novi bubnjar Ivan Fece Firči (ex Luna, Jakarta). VD je tada prešao u grupu Du Du A, a kasnije je radio sa Disciplinom kičme i grupom Heroji.

Redovnim nastupima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, Ekatarina Velika stiče sve više pristalica, a početkom 1985. godine za zagrebačkom studiju SIM u produkciji Vladimira Smoleca i članova grupe snimaju LP "Ekatarina Velika". Na ploči su gostovali Massimo Savić i Tomo In der Muhlen, inače gitarista sastava Karlowy Vary sa kojom je i Margita sarađivala. Ta ploča grupi donosi prve prave koncertne hitove "Modro i zeleno", "Tatoo", "Oči boje meda", "To sam ja". Artističke ambicije iskazali su i na omotu za koji je bio zadužen Dušan Gerzić Gera. U skladu sa pesmom "Tatoo" članovi grupe su iscrtani po telu u maniru indijanskih obrednih tetovaža. Grupa prvi put nastupa u inostranstvu 22. marta 1985. godine u Torinu na "Danima kulture" i ostavlja pozitivan utisak na publiku. Odlično prolaze i na zagrebačkom nastupu u okviru akcije "Bolje vas našli". Tokom 1985. godine Milan sa Mitrom Subotićem često snima u Novom Sadu. Deo tog materijala izlazi na ploči "Disillusioned" koju Subotić objavljuje pod pseudonimom Rex Ilusivii.

Krajem 1985. godine Firči odlazi u vojsku, pa u Laboratoriju zvuka, a novi bubnjar je Ivan Ranković (ex Tvrdo srce i velike uši). Sa njim, u produkciji Milana, Margite i Dragana Zazinovića snimaju LP "S vetrom uz lice" na kome se obilato služe tada novim instrumentom za semplovanje nazvanim Emulator II. Uz nove pesme "Ti si sav moj bol", "Novac u rukama", "Stvaran svet oko mene", "Kao da je bilo nekad" stižu i prve primedbe kritike kako previše podsećaju na grupu Simple Minds.

Upravo ovom pločom probijaju se do šireg kruga publike, što je zabeleženo na koncertnoj ploči "EKV 1986 live", snimljenoj na jednom od pet rasprodatih nastupa u zagrebačkom Kulušicu 2. novembra 1986. godine. Te jeseni dobijaju nagradu Sedam sekretara SKOJ-a za dostignuća na drugoj i trećoj ploči. Živi LP promovišu tokom šest rasprodatih večeri u Domu omladine početkom 1987. godine. Tih dana Ivan Ranković odlučuje da kao gitarista sa starim prijateljima iz grupe Tvrdo srce i velike uši, osnuje sastav Ulica od meseca, tako da novi bubnjar EKV postaje glumac Srđan Žika Todorović (ex Radnička kontrola, Bezobrazno zeleno, Disciplina kičme). U novoj postavi, grupa 9. aprila svira na Festivalu novog rocka u pariškom klubu La Locomotive.


Leta 1987. godine u produkciji australijskog muzičara Teodora Janija (Theodore Yanni) koji je radio kao snimatelj u studijima Australije, Amerike i Engleske završavaju LP "Ljubav". Sa nje se izdvajaju pesme "Zemlja", "Pored mene", "Ljudi iz gradova". U visoko stilizovan omot koji su uradili Margita i Vuk Veličković, upakovana je ispolirana muzika koja je u sebi nosila prve naznake Milanovih depresivnih tekstova, što je najočiglednije u pesmi "Tonemo". Tom pločom grupa stiže status koncertne atrakcije, tako da dva puta uzastopno pune beogradsku halu Pionir. Početkom 1988. godine grupa je n turneji, a na koncertima im se pridružuju pevačica Tanja Jovičević (Oktobar 1864) i gitarista Zvonko Đukić, čiji sastav Van Gogh u to vreme pauzira. Sa njima tada ponovo svira i Firči, sve do maja 1988. godine kada je otputovao u Ameriku gde i danas živi.

Januara 1989. godine završavaju ploču "Samo par godina za nas" na kojoj u gostovali Mitar Subotić (klavijature), Tanja Jovičević (prateći vokal) i Teodor Jani (gitara). Ploča preslikava koncept prethodne, tako da nailazi na podeljene kritike, a sa nje se pored naslovne izdvajaju pesme "Iznad grada" i "Krug". Uprkos kritikama, grupa je na vrhuncu karijere, sviraju na EBU-UER rock festivalu u Novom Sadu, odlaze na festival MIDEM 90. u Kan i maja 1990. godine učestvuju na prvom Evropskom bijenalu rock muzike u Tuluzu. Početkom 1990. godine Žika Todorović se sve više posvećuje glumi, a u EKV dolazi bubnjar Marko Milivojević (ex Morbidi i mnoci, U škripcu). Bojan Pečar odlučuje da napusti muziku, seli se u London, a na koncertima bas svira Miško Plavi (ex Via Talas, D'Boys i Piloti).

LP "Dum dum" snimaju u proleće 1991. godine, a kao basisti gostuju Dušan Petrović i Bata Bozanić, prateće vokale je pevala Tanja Jovičević, a na svojim spravama je delovao Mitar Subotić. Sumorno vreme uticalo je i na pesme pa su "Zabranjujem", "Idemo", "Dum dum", "Bledo" direktan proizvod teške stvarnosti.

Početkom 1992. godine Milan sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira antiratni sastav Rimtutituki i snimaju pesmu "Slušaj 'vamo". Singl je objavio Radio B 92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama. Tokom 1992. godine EKV nastupa sa basistom Dragišom Uskokovićem Cimom.

Maja 1993. godine objavljuju ploču "Neko nas posmatra" na kojoj se Milan predstavlja otvorenijim, komunikativnijim temama "Ponos", "Jadransko more", "Just let me play some modern r'n'r music", "Zajedno", a prvi put su obradili tuđu pesmu "Istina mašina" grupe Time i Dade Topića. Milan je ploču sam producirao, a na snimanju su učestvovali Žika Todorović, Tanja Jovičević i dečiji hor. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam septembra 1993. godine sviraju u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije "Ko to tamo pjeva". U tom periodu Milan i Margita povremeno nastupaju po klubovima, svirajući neobavezan unplugged sešn na kojima su im se priključivali Nebojša Antonijević i jazz muzičari.

Početkom 1994. godine Milan na poziv starog saradnika Mitra Subotića odlazi u Brazil. Pristupaju realizaciji muzike koju su još 1985. godine započeli sa Goranom Vejvodom i održali su nekoliko koncerata pod nazivom "Dah anđela". U saradnji sa tamošnjim muzičarima: Zo Paraiba (Joao Parahyba), udaraljke, Fabio Golfeti (Fabio Golfetti), gitara, Tacan Baros (Racia na Barros), te Marize i Madalene, koji su pevali prateće vokale, snimaju CD "Angel's Breath". Subotić je bio zadužen za produkciju i klavijature, a Milan je svirao gitaru, trubu i pevao. Pesme bazirane na latino ritmu i etno zvucima potpisali su Mitar, Milan, Fabi i Zo. Taj materijal Milan je okarakterisao kao "psihodelični samba rock sa balkanskim uticajima". Zatim je u Parizu režirao spot za pesmu "Crv". Pre no što se ploča pojavila, Milan je umro od raka unutrašnjih organa, 5. novembra 1994. u Beogradu.

Margita Stefanović je nastavila da se bavi muzikom. Jedno vreme je sa sastavom Kurajberi svirala obrade domaćih pesama i prepeve stranih hitova, a zatim je sa Vladimirom Stojićem, pod imenom EQV objavila CD "Ti si sav moj bol" (Coop Arts Crafts United 1995.). Na CD-u se našla trens i ambijentalna muzika, inicirana pesmom "Ti si sav moj bol" iz repertoara EKV. CD je objavila firma iz Austrije, a oktobra 1995. godine EQV su učestvovali na Taktik festivalu u Beču. Margita je povremeno nastupala sa sastavima Glisers, Direktori i Zion bandom, svirala je na unplugged koncertima Električnog orgazma i često je gost na snimanju ploča beogradskih sastava. Tokom karijere članovi grupe EKV radili su i na filmu. Godine 1985. u filmu "Tajvanska kanasta" reditelja Gorana Markovića glumili su i izveli pesmu "Tatoo". Sledeće godine Milan se pojavljuje u filmu "Crna Marija" reditelja Darka Bajića, za koji je napravio temu "Bus station". Krajem osamdesetih Milan piše dve pesme za pozorišnu predstavu još rade Vlatko Stefanovski, Zoran Erić, Đorđe Petrović i drugi. Milan je producirao ploče sastava Fit i Gustaph y njegovi dobri duhovi. Margita je radila muziku za pozorišne predstave "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre" i za TV dramu "Plavi, plavi".

O grupi su objavljene knjige "EKV" (Kamenko 1990.) u kojoj su fotografije Kamenka Pajića, a intervju sa Milanom je radio Zoran Trbović. Knjiga "Dečak iz vode" (L.O.M. 1997.) sadrži tekstove pesama i fotografije, a u pripremi je biografija "Mesto u mećavi" (Matica Srpska), autora Aleksandra Žikića.

Početkom 1997. godine objavljen je koncertni CD "Live 88" na kome su snimci nastupa Ekatarine Velike u zagrebačkom klubu Kulušić i Novom Sadu održani tokom 1988. godine. Zagrebački nastup najavljuje novinar Dražen Vrdoljak, a u jednoj pesmi gitaru sa njima svira producent Teodor Jani. Trake sa tim snimcima je sačuvao Firči, poneo ih sa sobom u Njujork i inicirao objavljivanje ove ploče.

(Милан Младеновић на антиратним протестима на Тргу репулике у Београду почетком 1990-их. Слика преузета из књиге "Дечак из воде". == Лиценца ==)

[svetlost]

Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca), koji je bio vojno lice i majke Danice (iz Makarske). U šestoj godini se sa porodicom seli u Sarajevo, a 1970. godine u Beograd. U Beogradu završava 11. Gimnaziju u kojoj krajem sedamdesetih, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem Gagijem, osniva svoj prvi bend - Limunovo drvo.

Godine 1980., zajedno sa Mihajlovićem, Dušanom Kojićem - Kojom i Ivanom Vdovićem - Vdom, Mladenović osniva svoj prvi značajniji sastav - Šarlo Akrobata. Nekoliko pesama grupe ("Niko kao ja", "Ona se budi", "Oko moje glave", "Mali čovek") ubrzo je objavljeno na kultnoj kompilaciji "Paket aranžman", a 1981. godine izlazi prvi i jedini album benda - "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...". Usled međusobnih nesuglasica, Mladenović i Kojić se uskoro razilaze te Mladenović sa Dragomirom Mihajlovićem formira novi bend Katarina II.

Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II“, nakon čega Vdović i Mihajlović odlaze iz benda. Mihajlović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime - "Ekatarina Velika". Godine 1985. izlazi istoimeni album koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Album iz 1986., "S vetrom uz lice", lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.
Mladenovićev grob na beogradskom Novom groblju

Tokom rada sa Ekatarinom, Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova "Gustaf i njegovi dobri duhovi" i "Fit". 1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića "Tajvanska kanasta", a sledeće godine i u filmu Darka Bajića "Crna Marija" gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru "Bus Station". Krajem osamdesetih piše muziku za jednu pozorišnu predstavu na kojoj još rade i Vlatko Stefanovski, Đorđe Erić, Zoran Petrović i drugi. 1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira sastav "Rimtutituki", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu, i sa kojim snima singl "Slušaj 'vamo!". Singl izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. Kada je trebalo da se ide sa Rimtutitukijem u Banjaluku početkom rata, Milan je otkazao nastup zato što je srušena najstarija i najpoznatija džamija Ferhadija iz 1579. godine.[1]

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem - Subom (alijas Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzičara snima album "Angel’s Breath" („Dah anđela“). U avgustu 1994., nakon nastupa Ekatarine Velike na Festivalu u Budvi, Mladenović biva prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa.

Milan Mladenović je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.[2]

[*AnCiCa*]

za sve fanove...koji su nekim slucajem propustili dolumentarac o Milanu Mladenovicu...(a koji se prikazivao pre par meseci na RTS-u) evo link...pa pogledajte...

http://www.rts.rs/page/tv/sr/podcast/236/EKV+-+Kao+da+je+bilo+nekad/video.html

[alice in velvet]

tek sam sada vidjela ovu temu...i samo želim da kažem Hvala Anči.... ovo je odlično...Veliki sam fan EKV-a i moram prokomentarisati dokumentarac o njima...
svaka čast Dušanu Vesiću na ideji i na posvećenosti!
nažalost, nisam imala priliku da gledam cijeli film ali sam gledala isječke i koliko sam uspjela da vidim, a što mi je mnogo drago, nije se narušila njihova intima- naravno da su iznesene činjenice o njima, ali mislim da nisu objelodanjene stvari koje oni ne bi željeli da se saznaju...

za kraj ću reći još samo R.I.P svim EKV legendama!! 

[*AnCiCa*]

tek sam sada vidjela ovu temu...i samo želim da kažem Hvala Anči.... ovo je odlično...Veliki sam fan EKV-a i moram prokomentarisati dokumentarac o njima...
svaka čast Dušanu Vesiću na ideji i na posvećenosti!
nažalost, nisam imala priliku da gledam cijeli film...

evo linka gore...negde u mom postu...mozes da skines ceo film...
ako nekim slucajem ne radi...javi se na pp... 

pozzz

[alice in velvet]

Ponovo HVALA! baš skidam film....

[alice in velvet]

Mislim da nije potrebno da pravim novu temu jer je ovdje sve rečeno....a mnogo toga i ne treba da se kaže.
Ime Milan Mladenović i njegova ostavština govore sami za sebe.
Budući da je 15. godišnjica njegove smrti mislim da bi mu trebali odati počast....makar time što ćemo se sjetiti, ili poslušati neku pjesmu...

kako rekoh, nema se tu šta mnogo pričati ovo govori sve o njegovoj besmrtnosti....




'Nisi sam,nisi sam,tvoju senku nastavljam,tvoje lice preklapam,tvoje reci ponavljam...Smiri se,saberi se,budi isti kao pre,takav kakvog dobro znam,bistar, jak i siguran.' R.I.P.Milane..