Ma, ne ljutim se.... Cool....
Jednog predivnog jutra zazvonio je telefon, i ja sam odmah skočila da potvrdim svoje slutnje...i stvarno je bio ON. Nisam se nadala/o da ce posle samo spustiti slusalicu kad je čuo...moj glas. Srce mu se slomilo zbog moje gluposti...sad je kasno, pomislih, ali ipak...vrijedi pokusati jos... jednom ga uvjeriti... da to nije... kako se njemu...cini,ipak ja trenutno nemam snage..opet mu objasniti sve. Krecem prema vratima kad opet... se on pojavi...bas ispred vrata... U trenutku smo...se pogledali i...najzad se poljubili... I ja najzad skontah svu patetiku koja vlada u nashoj jadnoj rastrzanoj vezi.... pa mu rekoh: jutros sam razmisljala..Mislim da je sve ovo malo naporno za oboje...necu da otezavam stvar, odluci sam. Hoćeš li kod...mene ili svojima. Moji vole da sam ja s tobom...Kazu da si fin i odgojen decko. Ali da bolje poznaju svoju kćer, znali bi da ona u stvari tebe bolje poznaje od njih, i da misli da bi trebalo da usporimo...