Ja se izvinjvama sto sam zauzeo ceo topic za sebe, ali hteo sam sa vama da podelim svoje pesme koje sam pisao godinama i objavljivao u razlicitim casopisima. Nadam se da ce vam se svideti i da cete uzivati u njima, a mozda se u nekim budete i prepoznali. Dodavacu ih malo po malo da mozete i da ih procitate i da ih prokomentarisete. Samo da znate, jedino pohvale primam.
KADA OSTANEŠ SAMAKada ostaneš sama,
kada sklopiš oči umorna od sveta,
kada ti zvezde ne ispune želje,
kada duga izgubi svoje boje,
kada Sizifov kamen niz brdo krene.
Kada ostaneš sama,
kada fontana želja jednom zataji,
kada princeza u srcu ti zaspi,
kada se zapitas gde mladost odlazi,
kada Nojeve barke nema da te spasi.
Kada ostaneš sama
u ovom svetu propasti i laži,
kada shvatiš da ljubavi oko tebe nema,
poslušaj srce i slobodno me potraži,
biću svetionik ljubavi u moru mržnje,
spreman da sve žrtvujem zbog tebe,
i sa zvezdama rat da vodim,
samo da te imam pored sebe.
PONEKAD, S JESENIPonekad, s jeseni,
kada dan od noći kraći postaje,
ja se setim ljubavne priče
gde zaljubljen čovek sam ostaje.
Kada svelo lišće pada
i sahrani puteve ljubavi naše,
ja se setim mesta u parku,
gde usne usnama poljubac daše.
Polako priroda tone u san,
nesvesno sećanja prošlosti budim,
mada ne želim tebe da se setim,
jer kada se setim skoro poludim...
SAN PROŠLOSTINebo je bilo posuto zvezdama,
u duši su vladali ljubav i mir,
tvoja glava bila je u mom naručju,
moja ruka u tvojoj kosi,
a moj pogled gubio se u tvojoj lepoti.
Bila si oličenje onoga za čim sam žudeo,
san svih mojih mladalačkih snova
i bila si u mom naručju
moja sreća, ljubav i ceo moj svet,
te tople, julske, zvedane noći,
kada si me prvi put poljubila.
U tom trenu stala je večnost,
u tom poljupcu sva ljubav univerzuma,
u mom srcu urezalo se tvoje ime,
kao žig roba tvoje ljubavi.
I sada, kad god pogledam nebo
i njegov harem sjajnih zvezda,
kroz vrata prošlosti i odsanjanih snova
iz mog srca, kao uljez, pojavi se tvoje ime,
da me podseti da sam pored sebe imao san
koji je sada samo deo prošlosti.
POZOVITE 92Pozovite odmah 92,
bez milosti je moje srce ranila,
ovo je zločin prvog stepena,
sa predumišljajem i bez kajanja.
Ja sam žrtva te prelepe žene,
sa sedmog neba u pakao bacila je mene,
moju veru u ljubav hladno ubila,
svaka muška suza za nju je pobeda.
Opasnost je za ceo muški rod,
otkriva lako svačijeg srca kod
i kad svoj presto u srce postavi
da osvoji drugo u akciju prelazi.
Pozovite *maricu*, momke u plavom,
pomozite da ponovo mislim glavom,
sklonite je u karantin i spasite
romantičare koji veruju u sne.