uskoro predlog novog statuta Vojvodine

NOVI SAD – Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec iz Saveza vojvođanskih Mađara potvrdio je za „Dnevnik“ da su ta stranka i Demokratska stranka (DS) postigli dogovor o tome da sačine zajednički predlog novog statuta APV pre procedure u Izvršnom veću i Skupštini Vojvodine. On je kazao da je u toku usaglašavanje teksta na nivou eksperata, te da će taj posao biti završen za dve nedelje.

– Naš cilj je da pred ostale kaolicione partnere izađemo s već usaglašenim tekstom – rekao je Korhec. On je napomenuo da osnovu za pripremu novog statuta čini verzija koja je pripremljena u prethodnom sazivu Izvršnog veća, a koja je, kako je naveo, u velikoj meri bila usaglašena među tadašnjim koalicionim partnerima. Precizirao je da je isti tekst radne verzije kasnije formulisan kao zajednički predlog LSV-a i SVM-a, ali da je on prethodno već bio usklađen u Izvršnom veću.

– Taj tekst je blizak i predlogu Demokratske stranke, jer su ta dva teksta u gotovo 80 procenata sadržaja identični. Ostala su samo neka sporedna pitanja o kojima još treba da se dogovorimo – izjavio je Korhec.

On smatra da za autore novog statuta APV ne bi trebalo da bude problematično što mnoge oblasti koje treba da se regulišu još nisu dobile zakonski okvir u republičkom parlamentu, kao što su pitanja imovine, prihoda, i drugih nadležnosti Pokrajine.

Komentarišući potencijalno sporna rešenja novog statuta vezana za predloge o promeni naziva pokrajinskih organa vlasti ili uvođenja novih institucija, Korhec je kazao da nema nikakvog sporenja o tome da se Izvršno veće ubuduće zove pokrajinska vlada, koju će činiti pokrajinski ministri, a ne sekretari.

– Ima saglasnosti i o osnovnim vrednostima koje čine suštinu pokrajinske autonomije i o nadležnostima. O predlogu za uvođenje institucije predsednika Vojvodine nema potpune saglasnosti u koaliciji, ali to neće biti smetnja da dođemo do zajedničkog predloga – ocenio je Korhec.

Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš izjavio je da će u predstojećem procesu izrade novog statuta Vojvodine ta stranka zastupati rešenja iz predloga statuta koji je prošle godine LSV pripremio u saradnji sa Savezom vojvođanskih Mađara.

– LSV je stranka koja, za razliku od ostalih, ne menja svoje stavove – kazao je Kostreš na jučerašnjoj pres-konferenciji odgovarajući na novinarsko pitanje.

Iako su pojedina rešenja iz predloga statuta LSV–SVM-a, poput uvođenja institucije predsednika Vojvodine, ranije ocenjena kao kontroverzna, zamenik predsednika LSV-a je optimista da bi on ipak mogao da bude osnova budućeg najvišeg pravnog akta Pokrajine.

– Pošto je Demokratska stranka vodeća stranka u Skupštini Vojvodine, od nje će najviše i zavisiti sadržaj budućeg statuta, a ja se iskreno nadam da će demokrate zastupati rešenja kojim će pokazati da i dalje stoje iza Platforme Izvršnog veća – naveo je Kostreš.

Potpredsednica G17 plus i šefica pokrajinskog odbora te stranke Ivana Dulić-Marković izjavila je za “Dnevnik” da je predlog novog vojvođanskog stauta koji je sačinila Demokratska stranka generalno prihvatljiv za njenu stranku.Dodala je da će G17 plus takođe ponuditi neka rešenja s ciljem da se predlog DS-a unapredi. Ta stranka će, kaka je navela, predložiti da se kao ravnopravno pismo uz ćirilicu uvede i latinica.

NOVI SAD – Prema radnoj verziji novog vojvođanskog statuta koji je pripremila Demokratska stranka, a u koju je “Dnevnik” imao uvid, Vojvodina se definiše kao autonomna pokrajina svih građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, “nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski poredak”.

Skupština Vojvodine je “najviše predstavničko telo i nosilac normativne vlasti u APV”. Ona će i dalje imati 120 poslanika kao i u aktuelnom Statutu. Nosilac izvršne vlasti biće pokrajinska vlada, a ne Izvršno veće, pošto je ocenjeno da je taj naziv anahron. Vojvođansku vladu činiće pokrajinski ministri i ona će moći da donosi pokrajinske uredbe.

Novim statutom prvi put su regulisane institucije ombudsmana i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koje su u međuvremenu ustanovljene. Novina ima i među pravnim aktima koje donose pokrajinski organi, pa će tako prvi put vojvođanski poslanici moći da donose pokrajinske zakonske odluke, a pokrajinska vlada pokrajinske uredbe.

Predviđeno je i pravo Skupštine Vojvodine da uređuje nadležnosti u oblastima utvrđenim Ustavom Srbije, ali i da svojim privremenim odlukama uređuje pitanja od republičkog značaja o kojima nije donet zakon. Vojvodina, po ovom predlogu, može da uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja i drugim.

Predlogom je ustanovljeno i pravo na formiranje razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Pokrajine. Pokrajina će moći i da predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, te sudiju za Visoki savet sudstva, javnog tužioca u Državno veće tužilaca i kandidata za sudiju Ustvanog suda. U okviru međunarodne saradnje, uz pravo uključivanja u evropske i svetska udruženja regiona, predviđeno je i pravo Pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu “radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”.

Manjinskim nacionalnim zajednicama, uz stečena prava, garantuje se srazmerna zastupljenost u pokrajinskim organima i organizacijama. Uz to, novina je predlog za uvođenje saveta naroda i nacionalnih zajednica, kao posebnog tela Skupštine APV sastavljenog od jednakog broja poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici većinske i kao pripadnici manjinskih zajednica.

Ovim nezvaničnim predlogom DS-a predviđeno je i formiranje šest pokrajinskih upravnih okruga: u Bačkoj, sa sedištima u Subotici i Somboru, u Banatu, sa sedištima u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu, i u Sremu, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici.

U radnoj verziji statuta preuzeta je ustavna odredba po kojoj budžet APV iznosi najmanje sedam procenata budžeta Srbije, od kojeg će se tri sedmine koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda. Pitanje imovine definisano je odredbom po kojoj su u javnoj svojini APV “sve pokretne i nepokretne stvari utvrđene zakonom i statutom, a pre svega stvari u javnoj svojini koje koriste organi APV i javne službe čiji je ona osnivač”.

ovo deluje zaista obecavajuce i to je korak napred svaka cast DS-u i LSV-u

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije