Bonton (sjećate se toga??)

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[alice in velvet]

 Pravila lijepog ponašanja su nastala iz potrebe da ljudi u svojim međusobnim odnosima, u svakodnevnom životu, našavši najprihvatljivija i najkorisnija rješenja, osjete skladnost i ljepotu tih odnosa.

 Ponekad su ona nikla iz želje i potrebe da se zaštite slabiji i nemoćni; ponekad da se brže i jednostavnije rješe naki odnosi koji mogu da zakoče ritam svakodnevnog života, drgim rječima: da se izbjegnu nepotrebni nesporazumi i nedoumice kako da se ponašamo u određenim prilikama.

 Pravila lijepog ponašanja birana su vjekovima, mjenjana i dopunjavana. Svako doba imalo je svoje obilježje i u normama lijepog ponašanja, jer su one neminovno proisticale iz društvenih odnosa određenih perioda. Ipak postoje izvjesni ustaljeni načini ponašanja koji počivaju na nekoj vrsti prećutnog dogovora između ljudi.

 Dobro ponašanje nije pitanje samo spoljašnje forme, ono odražava i unutarnju ličnost čovjeka.
 
 Šta vi mislite o bontonu savremenog čovjeka? Vrijeme se mijenja, došlo je doba brzog načina života...Da li je došlo doba kada je potrebno mijenjati pravila bontona koja se polako i zanemaruju?
Ponašamo li se mi doista u skladu sa bontonom? Koja pravila su postala malo pretjerana u današnjem životu, a koja bi trebala i dalje da se koriste...da li se koriste....šta dodati?

[:) hope]

  eej, pa jako zanimljiva tema; moga bi svak po nešto ubacit šta smatraju korisnim za današnji bonton. Eo, ja san pronašla nešto o mobitelima o kojima sigurno nema u starom bontonu.

 Mobiteli su postali naša svakodnevnica i zato pri njihovom korištenju ljudi moraju biti upoznati s nekolicinom pravila. Glasna zvonjava na predstavama, deranje u autobusima i telefoniranje tijekom vožnje nije u redu.

1. Ne izlažite ljude vašim telefonskim razgovorima ako vam zaista život ili karijera ne ovise o tome. Kada ljudi ne mogu izbjeći domet vašeg glasa, kao i autobusu, avionu ili u restoranu, suzdržite se od vikanja 'Alo jel me čuješ' iz sveg glasa. Intimni razgovori također nisu poželjni.

2. Postavljanje iritantne melodije i zvučnika na najglasnije izludit će svakoga, pogotovo ako vam mobitel zvoni svakih pet minuta.

3. Tijekom posjeta kinu ili kazalištu ugasite svoj mobilni telefon. Ako zaista ne možete izdržati bez telefona nekoliko sati, budite toliko obzirni prema drugim ljudima i uključite vibraciju.

4. Ako ste zaboravili staviti mobitel na vibraciju i on vam zazvoni - NE JAVLJAJTE SE! Pokušajte ga što neprimjetnije isključiti. Ako ste u kinu i razgovarate ne telefon s glavom među nogama, to ne znači da vas drugi ljudi ne vide. I zasigurno neće odobravati vaše ponašanje...

5. Ne razgovarajte na telefon dok vozite. Nemoguće je koncentrirati se na razgovor i vožnju istovremeno, pa ugrožavate sve sudionike u prometu.

6. Ne nosite slušalice za telefon ako vam zaista nisu nužne. Ljudi koji 'razgovaraju sami sa sobom' uistinu nisu lijep prizor.

7. Ne vežite se previše za vaš telefon. Iz očitih razloga ovisnost o stalnoj komunikaciji nije zdrava. Mobitel je ipak samo uređaj...

8. Ako ste u društvu prijatelja, ne razgovarajte na telefon. Budite dovoljno obzirni, da ako vam mobitel i zazvoni, razgovor svedete na minimum. Prijatelju neće biti drago slušati vaš 10-minutni razgovor.

9. Trebate li obaviti neki važan razgovor, napravite to prije ulaska u avion. Telefoniranje tijekom leta je zabranjeno, a u hitnom slučaju većina aviona ima telefon koji se može koristiti uz novčanu naknadu. Možda vam se to ne sviđa, ali pravila su pravila.

10. Naučite se zaključavati svoj mobilni telefon kada ga ne koristite. Inače bi vam se moglo desiti da slučajno nekoga nazovete. Ovo je pogotovo nezgodno ako izlazite navečer van i nazovete svoga prijatelja ili šefa u 2 sata ujutro.

[alice in velvet]

  e baš super ovo o telefonima... svaka čast Hope...i  heh hvala za podršku 
ovo mi je super:

3. Tijekom posjeta kinu ili kazalištu ugasite svoj mobilni telefon. Ako zaista ne možete izdržati bez telefona nekoliko sati, budite toliko obzirni prema drugim ljudima i uključite vibraciju.

ništa nije iritantnije nego kada u takvim situacijama zazvoni mobitel...a jasno je napisano "molimo ugasite mobilne telefone" pa trrrššš!!

I još bi dodala omladino: MOLIM VAS ali molim, da u autobusima ili čak putem (kakva glupost) ne puštate pjesme sa vašeg telefona... jakooo ružno i glupo!! pa ne moraju svi slušati ono što vi slušate...a ako baš ne možete bez muzike- postoji izum nazvan slušalice
 

[:) hope]

  ma ja ti i inače volin taj bonton, pa zar nije praktičnije pročitat ga pa da znaš kako se ponašat u određenim trenucima  Ja iman neki s vicevima i anegdotama sa strane tako da san zainteresirala dicu da ga bar malo proštudiraju, a viš- mogla bih naći onaj novi za tinejdžere pa štako prepisat ovdje 

[:) hope]

  eo mene ope
dolazi vrime Slava, pa bi bija red da se stavi nešto oko ponašanja za stolom, jer najčešće tu vidim koliko je ko kulturan. E, da ne duljim, ionako su me zabolili prsti kuckajući:


Ljudi za sto sedaju uglavnom iz dva razloga: da bi jeli i da bi bili blizu jedni drugima za razgovor i druženje. Kad se jede u društvu, treba pripaziti da onima sa kojima jedeš ne presedne i jelo i druženje.

Za stolom svi moraju imat dovoljno mesta. Potrudi se da oni koji sede do tebe mogu mirno da jedu. Prema tome, skloni laktove sa stola i ne guraj ih ostalima pod rebro.
Nekada se otmeno ponašanje pri jelu vežbalo tako što su deci stavljali pod mišku novčić. Ako bi uspeli da završe jelo a da novčić ne padne na pod, smeli su da ga zadrže kao nagradu. Slažemo se da je ponekad teško pretesterisati komad mesa držeći laktove uz sebe. Ipak, pokušaj da zamisliš kako bi izgledalo kad bi svi počeli da se laktaju i sudaraju. Bilo bi hrane po čitavoj sobi.

Zbog zajedničkog sedenja za stolom uvedeno je pravilo da svi moraju držati i nož i kašiku u istoj ruci, desnoj. Tako se sudaranje ruku svodi na najmanju meru. Ovo pravilo najteže pada levacima, koji su mnogo spretniji ako drže pribor za jelo levom rukom. No, šta je tu je. Svet je napravljen po meri dešnjaka, a pravila većine se moraju poštovati.
Jedini je izuzetak kada za stolom sede svi levaci. Tada se pravilo može obrnuti. Ali, i to ne bi ispalo kako valja. Zamisli porodicu levaka – svi jedu uvek levom rukom, i u posetu im dođe dešnjak...

Kada smo već kod pribora za jelo: desi se da pored tanjira zatekneš 3-4 razne viljuške, a o kašikama i noževima da i ne govorimo. To znači da će biti posluženo nekoliko jela, a svako jelo treba jesti posebnim priborom. Kako se snaći? Najčešće treba za svako naredno jelo uzimati onaj deo escajga koji stoji spolja, najdalje od tanjira. Ako nisi siguran, ako ti je nešto sumnjivo, pričekaj da vidiš kako će drugi jesti ili pitaj onoga pored sebe.

Sada treba početi s jelom. Sačekaj da te ponude da se poslužiš. Još bolje je da ti neko uspe u tanjir tvoj deo. Nemoj odmah da navališ na jelo. Najprije sačekaj da domaćin, odnosno onaj ko je glavni, poželi svima „prijatno“, ili nešto slično. To nije obavezno, ali u svakom slučaju nije lepo baciti se na tanjir dok ostali za stolom još nisu usuli jelo. Tek kad svima budu tanjiri puni, može se početi.

Ako se sedi za stolom, treba stvarno sedeti. Ukoliko ti nešto nedostaje za stolom-hleb, so ili nešto treće, zamoli da ti dodaju, a ne protezati se preko celoga stola i gurati laktove u tuđe tanjire.

Sa hlebom treba pažljivo postupati. Kriška se drži pored tanjira, a ne stalno u ruci. Može se prelomiti na pola da bi lakše odlamali zalogaje i to ih lomimo iznad tanjira. Izuzetak su sendviči koji se mogu gristi, ali se oni retko jedu za stolom.
Na ostala pravila ponašanja za stolom podsećaju nas kod kuće svakog dana: ne treba srkati, mljackati, podrigivati, zveckati priborom i razbacivati hranu po stolu i podu. Usta i prsti se brišu salvetom pre nego što uzmeš čašu u ruke. Jasno je da niko drugi neće piti iz tvoje čaše, ali je ružno vidjeti otiske prstiju i hrane na čaši.

Salvetu ćeš pre početka jela raširiti preko kolena. Podigni je kad treba da obrišeš usta ili prste. Pre nego što ustaneš od stola, spusti je pored tanjira.

Naravno, za stolom se ne priča punim ustima. Zapravo, nigde se ne priča punim ustima. Koliko god da imaš nešto važno reći, pričakaj da progutaš jer nikoga ne zanima dokle si stigao u žvakanju šnicle.

Kad završiš sa jednim jelom, to pokazuješ tako što spustiš pribor u tanjir. Način na koji ga spustiš pokazuješ hoćeš li još da jedeš ili si sasvim završio. Ako nož i viljušku ukrstiš, to znači da bi još jeo, pa samo praviš pauzu ili čekaš da ti ponude još malo. A ako ostaviš paralelno, jedno do drugog, to je znak da više nećeš jesti i da ti više nisu potrebni.

Kada je završeno i s poslednjim jelom, bonton za stolom još traje. Nemoj ustati čim prigutaš posljednji komad kolača ili čim zaključiš da više ne možeš da zineš. Kao što svi istovremeno sedaju za sto, tako treba istovremeno i da ustaju. Ako već moraš da ustaneš onda je red da zatražiš dozvolu.

[Moca]

Zato uvek volim da sednem na kraju stola.....

[:) hope]

  a meni je najgore kad hoću pokupit suđe sa stola, i vidin beštek (escajg) raštrkan po pijatu (tanjiru) pa moran pitat je li gotovo s jelom iako znan da se više ne jede....
a isto tako ne volin vidit kad osoba naprije sve izreže na komadiće, pa uzme pinjur (viljušku) u desnu ruku,  a u livoj kruh i aj, poreni

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Uh, stari dobri bonton... kultura ponasanja... to danas ljudi uopste nemaju... ili je svedeno na minimum kod nekih...
Maniri - to je smesno traziti danas od nekog...
Trebalo bi bonton uvesti kao predmet u skolama...
Ustajati starijim ljudima u autobusu... nauciti da se ponekad nekome kaze Vi... zatim bonton za vreme rucka kao sto rece Hope, ponekad se ne zna da li je neko zavrsio sa jelom ili ce jos jesti... ma katastrasno je sve to...
U principu sve je to kucno vaspitanje... koga ljudi nemaju uopste...

[:) hope]

  ah, napokon san nešto našla na netu; eo o gostima i domaćinima...
    
Dobili ste goste ...

   
Kada vam neko dođe u posetu i da bi proveo izvesno vreme sa vama, važno je da mu priredite prijatan doček.

Pre nego što dođe, stavite sveže cveće u sobu koju ste mu namenili; pripremite mu ormar ili deo ormara, obložen čistim papirom, za odeću. Spremite mu jedan manji, jedan veći peškir, i nov sapun. Odmah ćete mu pokazati kako da koristi sve aparate u kući, od kupatila do prekidača za struju. Potrudićete se i da mu obezbedite ključeve od stana i zajedničkog ulaza (kapije), i predstavićete ga vratarki. Raspitaćete se kada otprilike želi da ustaje, kada obično doručkuje, ruča i večera. Ostavićete ga da se pobrine za svoje stvari, ali ćete ga pitati da li treba da mu se nešto opere ili opegla. Ostavićete mu inače punu slobodu da sam organizuje svoje vreme, bez neprekidnog zapitkivanja šta radi danas ili sutra. Diskretno ga ipak informišite o kulturnim, društvenim, sportskim i javnim događanjima u gradu, naravno u skladu sa njegovim ukusom.

Nemojte mu neprestano nametati druženje sa ostalim vašim prijateljima i poznanicima: na kraju krajeva, došao je vas da vidi.

Nemojte preterano dramiti ako gost nešto razbije: dovoljan je osmeh, kojim ćete izraziti razumevanje, ma koliko da vam je žao. Ako želite da ugostite zvanični gej par, smestite ih u istu sobu.


    
Kada idete u posetu - (kada ste gost) ...

   
Nikada nemojte dolaziti praznih ruku: cveće, knjige, ploče, sitnica za decu, stvari su koje se najčešće donose. Prirodno, već ste javili tačan čas dolaska.

Onaj koji dolazi u goste će se potruditi da ne prenatrpa stan svojim prtljagom, odećom, stvarima, a ponajmanje životinjama.

Brižljivo izbegavajte da se trudite da budete u centru pažnje, jer to već jeste. Nemojte biti preterano brbljivi ili ćutljivi, zatvoreni ili eksplozivni. Nemojte stalno predlagati neke programe: vaši domaćini imaju prava na sopstveni život.

Uzdržite se od toga da gurate nos u vođenje domaćinstva, čak i kada su u pitanju sitnice: nemojte davati savete u kuhinji, po pitanju odevanja, vaspitanja dece (naročito ako ih nemate), o kupovini, o sigurnom načinu na koji se ovo čisti a ono izbeljuje. Nemojte se nikako mešati u rasprave između muža i žene, i izbegavajte da se izjasnite čak i ako vas pitaju za mišljenje.

Na pitanje "Šta voliš da jedeš?", ne treba imati posebne zahteve, koji bi mogli domaćine dovesti u neugodnu situaciju, već se prilagodite onome što vam se nudi. Poštujte vreme doručka, ručka i večere, i nemojte tražiti da jedete van sati koji su za to određeni u jednoj porodici. Nakon večere nemojte, priče radi, prisiljavati druge da kasno ležu.

Ako vam ponude da vam operu ili opeglaju nešto, nemojte to iskoristiti kako biste osvežili sadržaj polupraznog kofera. Umesto toga, ponesite više stvari koje možete da presvučete, kako biste to izbegli. Ono što nikako ne biste smeli da uradite je da napunite kadu vašim belim vešom, u pokušajima da ga sami operete.

Potpuno je isključeno da vi čitate poštu, podsetnike ili dokumente koji vam slučajno dođu pod ruku, a nemojte ni dati do znanja da ste ih pronašli: odmah će se pomisliti, a uostalom i s razlogom, da ste iskoristili priliku da bacite pogled.

Setite se da isključujete svetlo za sobom. Nemojte nikada uzeti neku knjigu bez pitanja. Ako vam se desi da nešto razbijete, insistirajte na tome da nabavite isti predmet. Ako domaćini očigledno ne pristaju, učinite im poklon jednake vrednosti ili donesite cveće u momentu polaska. Obavestite ih unapred, ako je moguće, o danu i času polaska i potrudite se, pismom ili telefonskim pozivom, da im zahvalite na gostoprimstvu.

[alice in velvet]

ma bravo hope...
Iako su ovo neke standardne stvari koje bi svi trebali znati...često se neke sitnice zaobiđu...Fino!

[svetlost]

Jako dobra tema! Mislim da je uopste kulture danas jako malo i medju odraslima, a vec medju decom-da nas i ne cudi. Od prilike da nemaju sta ni da vide. Slazem se da to mora poceti u domu od roditelja, baka, deka..Ali sta reci kada su psovke i kletve na ustima odraslih prosto neizostavni sastav svake recenice, a onda deca koja su drugacije vaspitana dodju u situaciju da pitaju neku baku od 70 god:" zasto vi bako govorite ruzne reci?". Sramota bez dodatnog komentara!
Porodica je temelj svega. Pri tom mislim  prvenstveno nase ponasanje u raznim situacijama, a ne samo na nase reci kojima ucimo svoju decu.

[alice in velvet]

Bonton u pozorištu

Odlazak u pozorište ili na koncert nudi lepu priliku da se na nekoliko sati iskorači iz stvarnosti. Međutim, ništa ne može da pokvari uživanje u pozorišnom komadu ili izvođenju nekog dela klasične muzike kao nepristojna ili nedovoljno obrazovana publika.

Nekada je odlazak u koncertnu dvoranu ili pozorišnu salu predstavljao ritual koji je podrazumevao svečano oblačenje, ali danas pravila odevanja nisu tako stroga. Mlađoj publici „progledaće kroz prste” ako dođu pristojno obučeni, makar i u farmerkama. Ipak, publika i sada dolazi u posebno odabranim toaletama na premijere i svečane koncerte.

Bilo da idete u pozorište ili na koncert, poželjno je doći bar pola sata pre početka. Ako zakasnite, nemate pravo da negodujete ako vam ne bude dozvoljen ulazak u salu, iako imate kartu. Nepristojno je ući posle početka predstave ili koncerta, jer to ometa i publiku i umetnike na sceni. Najbolje je da sačekate prvu pauzu.

Kad posećujete ovakve kulturne događaje izbegavajte korišćenje jakog parfema koji bi mogao da zasmeta ljudima oko vas. Ako imate kijavicu ili kašljete, ostanite kod kuće. Kašalj ili kijanje ne mogu se zaustaviti, ni pored vaše najbolje volje, a sigurno će smetati ostaloj publici.

I drugi nepredviđeni zvukovi ometaju uživanje u koncertu ili pozorišnom komadu. Prema tome, nemojte nositi sa sobom hranu, pogotovo ne bombone u šuškavim omotima, a mobilne telefone isključite pre ulaska u salu. Iz istih razloga, uzdržite se i od došaptavanja i glasnog komentarisanja događanja na sceni, kao i od lupkanja nogom o pod ili pevušenja uz neku od popularnih melodija klasične muzike.

Aplauz predstavlja najveću nagradu koju publika može da pruži izvođačima, ali i tu postoje određeni maniri. Obično aplaudiramo tek na kraju izvođenja, ali aplauz mogu zaslužiti i glumci ili operski pevači na otvorenoj sceni. Recimo, kada neki od posebno cenjenih umetnika prvi put u toku večeri izađe na scenu ili kada publiku ponese izvanredno glumačko ostvarenje ili pozorišni tekst. Međutim, ni tada nije pristojno prekidati umetnika prilikom izvođenja, već treba sačekati da se završi scena. Ukoliko vam se scenografija posebno dopada, možete aplauzom na samom početku predstave odati priznanje scenografu.

Da biste znali kada da aplaudirate na koncertu, potrebno je da budete muzički obrazovani i da dobro poznajete muzičko delo koje se izvodi. Muzičko delo sastavljeno je od manjih celina – stavova, između kojih postoji mala pauza. Mnogi posetioci koji nedovoljno poznaju muzičku umetnost aplaudiraju i između stavova, ometajući tako umetnika u izvođenju. U slučaju da niste sigurni u svoje znanje, najbolje je da ne aplaudirate sve dok ne vidite da ostali u sali to čine.

[Moca]

Lepo je znati makar osnove bontona. Srecom imao sam uciteljicu koja nas je ucila i mnogo paznje posvetila bontonu.