Sheshelj

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[djeneral]

Šešelj: 'Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda'

Predsjednik Srpske radikalne stranke, četnički vojvoda i haaški pritvorenik dr. Vojislav Šešelj ne dangubi u “belosvetskom kazamatu” već piše i stvara. Tako je u toplini i sigurnosti haaške ćelije, između odbojke s Tutom i satova grnčarije s Frenkijem Simatovićem, napisao i 92. knjigu svojih sabranih “dela”, i to vrlo intrigantnog naslova - “Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije”.

Haaški zrak, hrana i ozračje dobro čine Voji Šešelju koji producira knjige s najmaštovitijim temama. Njegova zadnja knjiga o “veštačkoj hrvatskoj naciji” vrhunac je intelektualne esencije na punih 1050 stranica bravuroznog dokazivanja kako je Vatikan od Srba katolika stvorio hrvatsku naciju kako bi pokatoličio Srbe pravoslavce, a sve to, da apsurd bude veći, piše potomak katoličkog djeda iz istočnohercegovačkog sela koji je u turbulentnim vremenima kraja 19. stoljeća prešao na pravoslavlje, da bi kasnije postao Srbin.

To je možda najzabavniji dio, ali i najviše kompromitira autora, a njegov obiteljski primjer ruši cijelu koncepciju prema kojoj su Srbi postali Hrvati ili tako nekako. Ta konfuzna Šešeljeva anabaza itekako se očituje na svih nepresušnih i dugih 1000 stranica, koje su kadšto čemernije negoli zabavne.

Neki dijelovi sliče najapsurdnijim montypaythonovskim skečevima, ali neke kontradiktorne bravure već su i zamorne. Recimo one da su Vatikan i Hrvati stvorili Jugoslaviju kao antisrpsku zavjeru. Nakon toga baca drvlje i kamenje na iste te zločinačke antisrpske umove Hrvata i Vatikana koji su je razrušili 1990. godine. No ako je vjerovati Šešelju, da su Hrvati zapravo Srbi, sve je to onda samo jedna unutarsrpska ujdurma.
(PITAM SE ZASTO SE OKOMIO NA HRVATE, KAD HRVATI, PO NJEGOVOM IZLAGANJU, NE POSTOJE. AKO JE JUGOSLAVIJA STVORENA DA BI SE UNISTILI SRBI, ZASTO SU SE BUNILI KAD SE 90. GODINE RASPALA JUGOSLAVIJA? AKO SE NISU BUNILI ZASTO JE BIO RAT? ZASTO SU NJEGOVI CETNICI BILI NA HRVATSKOM TERITORIJU?)

Elem, ukratko - postojali su Srbi katolici na “vascelom” području današnje Hrvatske. Hrvata je bilo nešto malo i autor protiv njih nema ništa, dapače, smatra ih hrabrim narodom. Prema Šešelju, “hrvatski narod istorijski je zaista postojao”, bio je slavenski i imao je svoj jezik, čakavski, ali “taj je narod turskim najezdama skoro potpuno uništen”, a ime se zadržalo “isključivo kao obeležje vrlo tankog sloja feudalne vlastele”.

Današnji “Hrvati”, kako ih uvijek pod navodnicima piše Šešelj, nemaju ništa genetsko s onim nestalima - prema Šešelju Gradišćanski Hrvati su relikt tih, poput dinosaura izumrlih Hrvata i jedini su neka vrsta pravih Hrvata, a mi ostali Hrvati zapravo smo laža i paralaža od naroda, odnosno virtualna nacija nastala od Srba katolika koje je kroatizirao Vatikan.

Šešelj kaže da je “po svim istorijskim pokazateljima” Srbima katolicima “organizovanom akcijom Rimokatoličke crkve hrvatstvo nametnuto” i onda su ti Hrvati, a zapravo Srbi, “predstavljali instrument Vatikana i zapadnih sila u antisrpskoj najezdi”! Štoviše, termin Hrvat “praktično označava Srbe katolike”.

Malo jest komplicirano i “kinky”, ali postojali su Srbi katolici koje je Vatikan poput čudovišta dr. Frankensteina pretvorio u Hrvate, odnosno kvazihrvate kako bi, pak, zavladao njima i njihovim nepreglednim teritorijem. Doduše, nije jasno zašto je Vatikan, kada su već postojali Srbi katolici, od njih prvo pravio Hrvate, kako bi onda uz pomoć tih srpskih (hrvatskih) svrzimantija pokatoličavao Srbe pravoslavce, i to nikako drugačije nego nasiljem i zločinom. Šešelj piše: “Vekovima je Rim nastojao da Srbe pokatoliči, da uguši pravoslavlje”.
(AKO JE VATIKAN ZELIO UGUSITI PRAVOSLAVLJE, ZASTO JE ZATIRAO I SRBE KATOLIKE I PRETVARAO IH U HRVATE? VOJO, MOLIM VAS, ODGOVORITE MI NA OVO PITANJE. JAKO ME TO ZANIMA. A VI STE PAMETAN COVJEK)

“Glavni izvršioci zločina (Šešelj ovdje, naravski, misli na Hrvate, op. a.) nad svojom pravoslavnom braćom mahom su Srbi katolici, instrumentalizovani kao slepo oruđe u rukama tradicionalnih srpskih neprijatelja. Ta velika istina više od jednog veka prisutna je i prepoznatljiva svuda oko nas, ali zapravo još nikada nije sistematski izložena”, piše sociolog Voja Šešelj.


No na čelu je tog užasnog projekta, prema Šešelju, Rimokatolička crkva kao najveća “svetska zločinačka organizacija”, što je, naravno, “odavno utvrđeno, višestruko provereno i potvrđivano u istoriografiji i političkoj teoriji”.

Dakle, “Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda”, uvjeren je Šešelj. A “više stotina hiljada lakomislenih Srba prešli su na katoličku veru i postepeno se lišavali srpske nacionalne svesti”, odnosno “veštačka hrvatska nacija kreirala se od srpskih otpadnika i konvertita”.

“Sa svoje strane upustio sam se u temeljito proučavanje jednog od najvećih rimokatoličkih zločinačkih projekata - kreiranje veštačke hrvatske nacije zloupotrebom imena danas gotovo nestalog slovenskog naroda”, i to tako da su kroatizirali Slovence u Hrvatskom zagorju i “denacionalizirane” Srbe katolike.

No kako bi proveli taj paklenski plan, Hrvati (nije jasno tko, oni koji su izumrli ili pak oni koji su zapravo Srbi) su uzurpirali štokavski jezik - “ono što je hiljadama godina bilo isključivo srpsko, Hrvati danas svetu predstavljaju kao ‘hrvatski jezik’”, a “istorija ne pamti da je jedan narod, poput hrvatskog, napustio sopstveni jezik zbog nerazvijenosti, gramatičke zanemarenosti, književne zakržljalosti, pa prihvatio tuđi”.

Zato su Hrvati “vekovima prisvajali srpske narodne pesme” i na kraju kada su napokon “naučili da govore i pišu srpski jezik Hrvati su ga prisvojili te počeli ubrzano da ga menjaju izmišljajući potpuno nove reči i izraze”. I tako su eto “Crkva i škola doprineli da se najzagriženiji Hrvati stvore od onih koji u sebi, u etničkom pogledu, nemaju ništa hrvatsko”, a sve zato da bi Srbe “lakše ubedili da su Hrvati”.

Hrvati, koji su Srbi, prema Šešelju su izvršili “veliku istorijsku misiju”, koju im je “poverio Vatikan” da “Srbe katolike definitivno odvoje od sopstvene nacionalne matice”.

Sjeme budućeg hrvatstva zasijali su “srpski misionari” rimokatoličke vjere s područja današnje Crne Gore Vićentije i Andrija Zmajević, koji su fanatično mrzili braću pravoslavne vjere.

No “beskrajna antisrpska mržnja postala je glavnim temeljem hrvatske nacionalne egzistencije”. No ako je pravih Hrvata bilo tako zanemarivo malo, kakvi su to onda Srbi koji su dopustili da ih šačica Hrvata tako navuče. Šešelj nama Hrvatima i (ne)htijući diže rejting. Ali, upozorava Šešelj, “Srbi su dobro uočili svu verolomnost Hrvata. Zbog toga su im malo verovali, ali su im, usprkos svim gorkim saznanjima i prinuđenim okolnostima života, i dalje dozvoljavali da ih varaju, da ih koriste i da im podvaljuju, gajeći neosnovanu nadu da se podvale neće ponoviti. Iz ove stoletne igre Srbi su na političkom polju uvek bili gubitnici, a Hrvati dobitnici”.
(SAD ME OVDJE MUCI JOS JEDNA NEDOUMICA I KONTRADIKTORNOST. NAIME, AKO SU HRVATI GOTOVO NESTALI, TKO JE ONDA NAGOVARAO SRBE DA POSTANU KATOLICI? SRBI KATOLICI? ILI ONAJ JAKO MALI BROJ HRVATA KOJI SU JOS ZIVI? NADALJE, AKO SU SRBI KATOLICI I HRVATI USPJELI NAGOVORITI SRBE PRAVOSLAVCE DA POSTANU HRVATI ILI SRBI KATOLICI, TKO SU ONDA "VEROLOMCI"? HRVATI, SRBI KATOLICI ILI SRBI PRAVOSLAVCI KOJI SU PRESLI NA KATOLICANSTVO?) 

Ipak, Zmajevići nisu sasvim krivi, jer je “činjenica” da su ideolozi hrvatstva - “tri hrvatizovana Nemca - Gaj, Strossmayer i Tuđman ugaono kamenje veštačke hrvatske nacije”.

“Rimokatolički projekat veštačke nacije, lutajući od ilirstva do jugoslavenstva, ukotvio se u hrvatstvu, jer su njegovi kreatori tragali za pravno-političkom podlogom na kojoj bi se baziralo njihovo državostvorstvo”, piše Šešelj.

A njemu su, Šešelju, Gaj, Strossmayer, Pavlinović, Rački, Starčević, Supilo, Radić, Pavelić, Tito i Tuđman posve isti u svojoj mržnji prema vlastitim korijenima, odnosno srpstvu. No iza svega stoji Vatikan, koji je zapravo Sotonino gnijezdo, a pape su najveći antikristi - “katoličko varvarstvo u Hristovo ime” - upozorava nas Šešelj.
(SAD MI NIJE JASNO KAKO GAJEVI, STROSSMAYEROVI I TUDJMANOVI KORIJENI MOGU BITI SRPSKI, KAD SU ONI "HRVATIZOVANI NEMCI". ILI JE I NJEMACKA SRPSKA? "MALO SI SE ZANEO, VOJO")

Hrvati su osmislili i Jugoslaviju kao antisrpski, odnosno velikohrvatski projekt. Hrvat Tito prvo unosi razdor među Srbe 1941., a 1945. odlaže raspad Jugoslavije jer to nije “odgovaralo hrvatskim i vatikanskim stremljenjima”. No Tuđman je “kao potrošni materijal Vatikana” krivac za rušenje Jugoslavije. Nakon tih 1000 stranica ne preostaje ništa drugo nego parafrazirati paythonovce: “Gospodine, sišli ste sa svog malog uma.”

[~Avax~]

CAR!!!

[djeneral]

Nikolić protiv Šešelja ili obrnuto:
Politika iz haške ćelije

Lista sumnjivih poteza povučenih iz Haga je impresivna: štrajk glađu koji je prepolovio radikalsku predizbornu kampanju uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora; politički testament iz istog tog perioda, koji je stranci zabranio podršku evropskim integracijama i saradnju sa nekim strankama, među kojima je i nesuđeni partner u vladi – Koštuničin DSS; odluka da se premijerska pozicija ponudi manjem partneru; podsticaj Maji Gojković da se udalji iz SRS-a; poređenje ubice Zorana Đinđića sa Gavrilom Principom koje su partneri sa kojima su radikali u tom trenutku pregovarali jednostavno morali da osude...
piše: Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vremena"
Image

Kada je jula 1997. telohranitelj Vojislava Šešelja pretukao advokata Nikolu Barovića zbog sukoba sa liderom Srpske radikalne stranke u TV duelu, radikalska verzija glasila je da se advokat "okliznuo na koru od banane". Pogled na lice pretučenog advokata nametao je još ciničniji nastavak te besprizorno cinične rečenice, preuzet iz osrednjeg vica – "i tako jedno pet-šest puta". Isti nastavak – "i tako jedno pet-šest puta" – danas bi jednako dobro pristajao zvaničnom radikalskom tumačenju priče o unutarstranačkom sukobu, prema kojoj su novinari "izvukli iz konteksta" tvrdnje Tomislava Nikolića, zamenika predsednika stranke, o svom neslaganju sa Šešeljem.

Nikolić je, naime, nekako "slučajno" u nekoliko intervjua objavljenih u dva dana zaredom, javnosti predočio da se ne slaže sa nekim odlukama lidera koji strankom rukovodi iz zatvora u Sheveningenu: najupečatljivija je njegova izjava data "Glasu javnosti", u kojoj kaže da ga je "naljutilo" kada je "Šešelj sa Koštunicom sklopio dogovor da ovaj bude mandatar za sastav vlade SRS-DSS". Nikolić je, na dodatno pitanje novinara da li to znači da je ipak bilo pakta sa strankom dosadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, dodao da su se dvojica Vojislava dogovorila iza njegovih leđa.

Da Nikolić u dogovoru nije učestvovao sasvim je moguće, ali prisećanje na noviju srpsku političku istoriju ukazuje na zaključak da je o njemu ipak relativno brzo bio obavešten i da ga je, sve dok se nije ispostavilo da ga nije moguće realizovati – javno poštovao.
Image
NESUĐENI PARTNERI U VLADI: V. Koštunica i T. Nikolić

FUNKCIJA SPOTICANJA: Na samom početku kampanje za majske parlamentarne izbore, naime, Nikolić je vrlo jasno isključio mogućnost da Koštunica bude premijer u potencijalnoj zajedničkoj vladi radikala i narodnjaka: "Nemoguće je da DSS osvoji više glasova od SRS-a. Ja nisam političar kalkulant. U svakoj vladi premijer treba da bude onaj čija je stranka osvojila najviše glasova", rekao je na konferenciji za novinare 13. marta. Već krajem meseca, međutim, potpuno je revidirao stav i više nego jasno ostavio mogućnost da se ispuni opštepoznata želja Vojislava Koštunice: "Ne treba zatvarati vrata i ne treba one sa kojima ćemo posle izbora da sarađujemo unapred odbacivati. Niti bi mogli naši koalicioni partneri da kažu da će biti njihov predsednik vlade, niti ja sada mogu da kažem da će predsednik vlade biti radikal", tvrdio je tada Nikolić, ali nije potvrdio spekulacije medija da je do promene stranačkog stava došlo po nalogu iz Haga.

Posle izbora, dok su trajali pregovori radikala sa narodnjacima i socijalistima, gotovo da se podrazumevalo da bi u tako formiranoj vladi Koštunica bio premijer. Potreba za javnom raspravom o opravdanosti te ideje u vreme kada su mediji spekulisali o tome koji će radikalski kadar zauzeti koju kancelariju u zgradi vlade u Nemanjinoj, logično, nije postojala (bez obzira na potencijalna lična osećanja uvređenosti i frustracije zbog mogućeg prepuštanja ključne pozicije drastično slabijem partneru). Kada se, međutim, pokazalo da su radikali još jednom došli u situaciju da dobar izborni rezultat ne mogu da materijalizuju dolaskom na vlast, situacija se promenila.

Na prvi pogled, moglo bi se zaključiti da je Nikolićevo poveravanje medijima posledica njegove povređene sujete i potrebe da sačuva svoju poziciju u budućnosti. Nisu, međutim, daleko od pameti ni tumačenja nekih izvora bliskih radikalima prema kojima su najnoviji potezi zamenika predsednika SRS-a motivisani interesima partije u celini.

Prema tim tumačenjima, naime, Nikolić je (u nekim verzijama pominje se i saglasnost generalnog sekretara stranke Aleksandra Vučića sa tim planom) zaključio da ukoliko stranka namerava da opstane u budućnosti, mora da se distancira od Šešelja, čiji ratnički imidž i insistiranje na "nacionalnim temama" u "postkosovskom ciklusu" baš i ne deluju kao dobitna karta. Uostalom, radikali su svoj ultranacionalistički voz ("gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali") već uveliko slupali u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, gde su danas, blago rečeno, u marginalnoj poziciji.
Image
KO TAČNO OBAVEŠTAVA ŠEŠELJA: T. Nikolić i D. Todorović

(NE)USPEH: Srbiji je, još uvek, situacija sasvim drugačija. Nakon najniže tačke u karijeri stranke (322.333 glasa na decembarskim izborima 2000. godine) radikali su počeli da se oporavljaju, čim je postpetooktobarski entuzijazam počeo da se sudara sa tranzicionim nevoljama. Predstavivši se kao narodnjačka partija "odlučnih i poštenih" koja daje sve od sebe kako bi se "obračunala sa lopovima", radikali su potpirivali nade tranzicionih gubitnika, a njihov izborni skor počeo da raste. Na parlamentarnim izborima (nakon Šešeljevog odlaska u Hag) redovno su prebacivali broj od milion osvojenih glasova, a na predsedničkim izborima ove godine osvojili su čak više od dva miliona glasova.

Taj rekord postigao je upravo Tomislav Nikolić, čovek kome je u partiji namenjeno mesto broj dva, što glavnom šefu Šešelju nikada nije pošlo za rukom. I uradio je to uz upadljivo odsustvo Šešeljevog bedža na reveru, tog neizostavnog modnog detalja pripadnika SRS-a u poslednjih nekoliko godina.

Činjenica da se Nikolić pokazao kao uspešniji predsednički kandidat od Šešelja (ako se gleda broj osvojenih glasova) zameniku predsednika SRS-a nije, međutim, obezbedila naročito udobnu političku poziciju. Naprotiv. Velika očekivanja pristalica, podstaknuta dobrim izbornim rezultatima, redovno su bila izneverena činjenicom da partija, uz Nikolićevo rukovođenje, ipak nikad nije uspela da osvoji vlast. Pa čak i više od toga – osim što je četiri puta neuspešno trčao predsedničku trku, Nikolić je u svoju političku biografiju uspeo da zabeleži i rekordno kratko obavljanje funkcije predsednika Skupštine Srbije. Uprkos izbornim rezultatima, sve što su radikali posle izbora poslednjih godina postizali, zato, ne liči na preporuku za budućnost.

POVRATAK ŠEŠELJA: A u toj budućnosti, i to ne previše dalekoj, mogla bi se desiti još jedna bitna promena. Prema nekim procenama, Šešelj bi mogao da se vrati u Beograd (već) za godinu dana. Delu birača radikala on će, ako u doglednom periodu sleti na surčinski aerodrom, svakako izgledati kao pobednik ("idem da pobedim Tribunal", govorio je, uostalom, početkom 2003. kada je dobrovoljno otišao u Sheveningen). Onaj drugi deo birača, koji je poslednjih godina glas poklonio radikalima zbog njihovih gromoglasnih obećanja da će se izboriti sa kriminalom i korupcijom, teško da će svoje interese prepoznati u Šešeljevoj priči o pobedi nad celim (neprijateljskim) svetom.

Nikolić, koji je svojim nešto smirenijim nastupima tokom poslednjih pet godina utrostručio rejting stranke, time teško da bi mogao da bude oduševljen. A što se Šešelja tiče, za sada se pokazalo da on ne može, ili ne želi da se uklopi u trend modernizacije partije, uprkos ocenama da su na rast broja glasova koje su radikali poslednjih godina osvajali na izborima, uticali pokušaji promene njihovog imidža (koje je deo analitičara silno pozdravljao, hvalio, a možda čak i inicirao – "umivanje radikala"). Opšte uverenje da je rukovodstvo SRS-a i te kako svesno činjenice da im bez Šešelja raste ugled kod birača, verovatno je inspirisalo i čaršijsku priču prema kojoj je, navodno, deo tog tima već kod nekih zapadnih emisara testirao neobičnu ideju – da se pripomogne Šešeljeva odbrana, kako bi on relativno brzo bio pušten iz Haga, ali pod uslovom da mu deset godina bude zabranjeno bavljenje politikom.

Neki drugi zatvorenik možda bi se takvom eventualnom epilogu i obradovao, ali Šešelj – teško. Kao što je teško zamisliti i da on, onako ambiciozan, može čistog srca i bez makar male ljubomore slušati vesti o izbornim skorovima svog zamenika, koji daleko prevazilaze njegove rekorde. Uostalom, proletos je, nakon što je isključena iz stranke, i Maja Gojković putem medija objasnila da je razlog njenog isključenja to što Šešelj nije želeo da ona previše politički ojača. Bivša gradonačelnica Novog Sada dodala je i da je "njen slučaj poruka Nikoliću da se vrati na pravi put".

HAŠKE MINE: Čak i ako nije tačna teza da najneposlušniji haški zatvorenik, zbog ličnih interesa, namerno "minira" sopstvenu partiju, ostaje ona, za SRS neprijatna činjenica da lider stranke gotovo redovno povlači poteze koji radikalima na slobodi ozbiljno komplikuju (politički) život. Poštovaoci Šešelja verovatno su skloniji teoriji prema kojoj predsednik SRS-a, u poziciji u kojoj se nalazi, opterećen ličnim problemima i "filovan" različitim manje ili više dobronamernim i dalekovidim informacijama raznih ambicioznih članova stranke, ponekad jednostavno nije u mogućnosti da sagleda situaciju pre nego što ponudi rešenje. Sam Nikolić je u prošlonedeljnim intervjuima rekao da "do Šešelja često dolaze i neke lažne informacije, zbog kojih on ima potrebu da izjavi nešto na suđenju i tako upozori koji je kurs stranke", kao i da često od drugih čuje šta on treba da uradi i šta je rekao Šešelj. "Ponešto verujem, ponešto ne. Procenim, pa nešto od toga ispunim, nešto ne. Otkud mogu da znam šta je istina, a šta ne", rekao je Nikolić. Prema raznim izvorima, ti "drugi" koji Šešelja obaveštavaju iza Nikolićevih leđa su, prvenstveno, potpredsednik stranke Dragan Todorović i visoki funckioneri Milorad Mirčić i Zoran Krasić.

Kakva god bila Šešeljeva motivacija za donošenje pojedinih odluka, podsećanje na njegove političke poteze vučene iz Haga najviše bi moglo da obraduje onaj deo javnosti koji se nada da će ta stranka krenuti silaznom putanjom. Lista sumnjivih poteza povučenih iz Haga je impresivna: štrajk glađu koji je prepolovio radikalsku predizbornu kampanju uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora; politički testament iz istog tog perioda, koji je stranci zabranio podršku evropskim integracijama i saradnju sa nekim strankama, među kojima je i nesuđeni partner u vladi – Koštuničin DSS; psovački i pljuvački podnesci i pisma predstavnicima Tribunala; odluka da se premijerska pozicija ponudi manjem partneru; podsticaj Maji Gojković da se udalji iz SRS-a (i sa sobom povuče dobar deo novosadskog i bačkog odbora stranke); poređenje ubice Zorana Đinđića sa Gavrilom Principom koje su partneri sa kojima su radikali u tom trenutku pregovarali jednostavno morali da osude...

BEOGRADSKI ODGOVOR: Spisak Šešeljevih odluka koje nisu pomogle stranci tu se, svakako, ne završava, a o detaljima su od običnih posmatrača svakako daleko bolje obavešteni funkcioneri stranke. Radikali su, međutim, bolje nego pripadnici ijedne druge stranke u Srbiji istrenirani da svoje unutrašnje probleme skrivaju od javnosti. Od tog modela ponašanja ne odustaju čak i kad su u pitanju problemi koji se ne mogu sakriti – kao što je, do pre dva-tri meseca, bio slučaj sa pozicijom Maje Gojković. Iako je bilo više nego očigledno da se bivša gradonačelnica Novog Sada, koja je najzaslužnija za popularnu priču o "promeni imidža SRS-a", nezaustavljivo udaljava od doskorašnjih partijskih kolega, radikali su skoro do dana kada je ona podnela zasebnu izbornu listu na proteklim lokalnim izborima, tvrdili da nikakvog sukoba nema i da je Maja i dalje članica SRS-a.

Ipak, nešto bolji poznavaoci radikalske krvne slike kažu da je stranka pod rukovodstvom Nikolića već umela da odbije Šešeljev zahtev. Kao ilustracija te tvrdnje obično se navodi činjenica da su u poslednjoj kampanji na radikalskim bilbordima i posterima stajali samo slogani, ali ne i fotografije lidera. Prema tim izvorima, Šešelj je tražio da njegov lik krasi svaki poster na kome bi se nalazio i lik nekog od radikalskih istaknutih kandidata, što, kako se tvrdi, nije naišlo na odobravanje Nikolića, Vučića i njihovih stručnih savetnika.

A šta će se dešavati u budućnosti i da li je opravdana prognoza o mogućem cepanju stranke, na osnovu koje mediji već licitiraju ko će od viđenijih članova SRS-a sa Nikolićem, a ko sa Šešeljem? Deo medija Nikoliću daje male šanse, a uočeno je i postojanje obožavalaca koji veruju da je cela priča fingirana, pri čemu je lansirana i tvrdnja da iza svega stoji namera, dogovorena/inicirana baš od Šešelja, da se Nikolić u javnosti prikaže kao čovek koji zaista drži radikalske konce u rukama.

Dobri poznavaoci unutarradikalskih prilika kažu da Nikolić neće odustati od pokušaja da stranku "osamostali" od Šešelja, ali da će to pokušati da uradi oprezno i polako, upravo da bi se izbegao lom u partiji. Ipak, ma koliko zamenik predsednika SRS-a bio iskusan političar, ne zavisi sve od njega. Do oštrijeg sukoba, ukoliko proceni da mu je to u interesu, lako i svakako spektakularno, može da dovede i druga strana – sam Šešelj.



Rečnik

Iako je poslednjih godina primetan pokušaj radikala da usvoje pristojniji način izražavanja, ispadi im se i dalje dešavaju kad god se ukaže povoljna prilika. Ipak, u poređenju sa Šešeljevim nastupima, analiza vokabulara radikala na slobodi pokazuje da ipak ima nekog osnova za priču o modernizaciji i umivanju stranke (makar u pokušaju).

Jedna od najupečatljivijih manifestacija šešeljevskog manira u ophođenju predstavlja njegovo čuveno pismo pripadnicima sekretarijata Tibunala, u kome im je poručio da mogu da mu "popuše k…", da bi, nakon hrpe psovki i uvreda, poentirao: "J… vam majku svima, počevši od Hansa Holcijusa pa nadalje, uključujući i onu bitangu Tjarda van der Spula."

Brojevi

Najlošiji izborni rezultat u karijeri SRS (322.333 glasa na decembarskim izborima 2000. godine) popravljen je deset meseci nakon Šešeljevog odlaska u Hag, u decembru 2003. (1.056.256 glasova, odnosno 82, od ukupno 250 mandata u Skupštini Srbije). U januaru 2007. popeli su se na 1.153.453 glasa (povećan odziv uticao je da broj mandata ipak bude za jedan manji – 81), da bi, prošlog meseca, porasli do 1.219.436 (78 mandata). Analitičari su složno tvrdili da je na izborne uspehe radikala prvenstveno uticalo njihovo okretanje socijalnim temama i tvrdnje da će se obračunati sa korupcijom i kriminalom.

Još bolje nego na parlamentarnim, radikali su nakon 2000. prolazili na predsedničkim izborima, kada za njihove kandidate – Šešelja i Nikolića – nisu glasali samo članovi i simpatizeri stranke, već i birači drugih "srodnih" partija. Na predsedničkim izborima 2002, Šešelj nije uspeo da, sa osvojenih nešto preko 800.000 glasova, prođe u drugi izborni krug (u kome su se takmičili Koštunica i Miroljub Labus). Na ponovljenim izborima u decembru iste godine, uz znatno manji odziv, ali i podršku Slobodana Miloševića, osvaja 584.000 glasova, što u tom trenutku predstavlja oko 37 odsto glasova, dovoljno za drugo mesto, iza Koštunice (ni ti izbori nisu uspeli, zbog nedovoljnog odziva birača).

Nikolić je u skupljanju glasova bio uspešniji od sopstvenog šefa. Na izborima za predsednika Srbije 2003. osvojio je prvo mesto i pobedio drugoplasiranog Dragoljuba Mićunovića (46,9 prema 35,3), ali zbog vrlo malog broja izašlih birača (38 odsto) izbori nisu uspeli. Zatim je u drugom krugu izbora 27. juna 2004. godine izgubio od lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. U prvom krugu tih izbora Nikolić je dobio 939.695, a Tadić 852.230 glasova, ali ga je lider demokrata u drugom ciklusu pobedio sa razlikom od osam procenata (Tadić 1.706.888 – Nikolić 1.431.833). Poslednji poraz usledio je početkom ove godine, ali je to bio najbolji rezultat SRS-a u njegovoj istoriji (2.177.872 Nikolićeva, naspram Tadićevih 2.294.605 osvojenih glasova).

Image
Instrukcije i fotelja

Šešeljeve instrukcije Nikoliću uoči odlaska u Hag: "On će raditi po Statutu SRS-a. Nemam ja nikakve instrukcije da mu dajem. Nikolić je jedini kandidat za zamenika predsednika stranke na današnjem Kongresu. Očekujem da će biti izabran ogromnom većinom glasova. Radiće ono što sam ja radio. Konsultovaćemo se s vremena na vreme. Ne mislim ja da se strankom može upravljati sa tolike udaljenosti niti da upravljam strankom iz Haga, ali pretpostavljam da će neki moj savet biti koristan." ("Blic" 22. februar 2003)

Nikolić o Šešelju, odmah nakon njegovog odlaska u Hag: "Uopšte nisam seo u Šešeljevu fotelju. Ovo je samo zato što smo takav položaj zauzeli u kancelariji. Šešelj je predsednik stranke, ali ja iza toga ne smem da se zaklanjam. Preuzeo sam da vodim stranku, to ne znači da sam ja predsednik i da Šešelj ne odlučuje o svemu. Ali neću da se sklanjam, neću da se krijem. Preuzeću odgovornost i vući ću poteze za koje i ne mogu da imam konsultacije s njim. Znam ja gde mi je mesto, zato što sam za razliku od drugih političara svestan da sam imao predsednika koji je u svemu bolji od mene. I koliko se god trudio, radio i čitao nikada neću moći da ga dostignem. Kad sam toga svestan, onda je sve drugo lakše." (Blic" 3. mart 2003)

Testament

Ozbiljne probleme aktuelnom rukovodstvu stranke, pre svih Nikoliću, Šešelj je napravio i svojim čuvenim testamentom, kojim je poručivao da Srbija nikada ne treba da uđe u EU. Godinu i po dana kasnije, situacija na terenu (raspoloženje birača i stav potencijalnih koalicionih partnera) navela je Nikolića na sasvim drugačiju priču i, ako ne baš zalaganje, a ono svakako pristajanje da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

[~Avax~]

ovo zadnje...gluposti ciste

[***sReBrNa*GaLeBiCa***]

tesko je prihvatiti istinu...........

[djeneral]

pa naravno da su gluposti pa ko sme nesto lose o nasem Sekiju pa on je veliki srbin i samoproglasen cetnicki vojvoda

[~Avax~]

pa naravno da su gluposti pa ko sme nesto lose o nasem Sekiju pa on je veliki srbin i samoproglasen cetnicki vojvoda

tako je,hvala Bogu i ti nesto pametno da kazes (clap clap clap clap)

[djeneral]

NAJNOVIJA VEST :

Kao odgovor na Cedonizam pojavio se novi pokret zvani Shabanizam.Do Shabanizma je doslo ukrstanjem vise faktora.Najvaznije cinioci Shabanizma su debilizam,kretenizam,paranoja i post-traumatski sindrom.Osnovni cilj Shabanizma je zadovoljavanje svojih licnih potreba i suludih ideja,podrazumeva se o tudjem trosku.Shabanizam je relativno mlad pokret ali ima svoje ogranke kako po celoj Srbiji tako i po okolnim chukama i brdima po Bosni i Crnoj Gori.Shabanisti sebe,izmedju ostalog smatraju pravim Srbima,dok za sve druge koji nisu Shabanisti tvrde da nisu Srbi.Cesto to rade cak i oni Shabanisti koji ne zive u Srbiji.Jer njihova je potreba za zadovoljavanjem tolika da ne mogu da je obuzdaju.Svaki pravi Shabanista kune se u Pravoslavlje i Boga,a recima i delima gazi i po Pravoslavlju i po Bogu.I to mu pravo ne moze niko oduzeti.Shabanizam se za relativno kratko vreme brzo razvio i pustio korenje na sve strane.Shabanisti veruju u svoje nebesko poreklo i strpljivo cekaju da im izrastu krila.Shabanisti koji ne zive u Srbiji pokazuju jednu posebnu odliku,vidoviti su na daljinu i to ne kriju.Sledeci put Shabanizma,shabanista je spreman da veruje da jednog momenta dostize nivo viseg oblika zivota i da je iznad obicnog coveka.On daje sebi za pravo da uredjuje tudje dvoriste iako jos nije pocisti ni svoj kavez.Pravi shabanista je spreman zivot da da zivot za ideje i ciljeve Shabanizma.Ali naravno ne svoj,nego tudji zivot.A iskusni majstor shabanizma ce naravno ostati kuci iza monitora i onanisace po tastaturi dok brani interese Srbije.Osnovna smernica Shabanizma je " Pre podne mrzim sebe,a popodne ceo svet".

Ukoliko se nadje bez agrumenata,a to se desava vrlo cesto shabanista ce pribeci sledecim metodama :

-zamena teza je obavezna
-vredjanje je obavezno
-uporno provociranje
-prozivanje sagovornika u stilu "ti nisi Srbin" ili "ti si izdajnik" - ovo je najobaveznije
-skretanje teme na svetsku politiku
-prazna prica o teoriji zavere
itd. itd.

Vazniji predstavnici Shabanizma :

- Vojislav Kostunica
- Vojislav Seselj
- Kosta Cavoski
- Brana Crncevic
- Isidora Bjelica
- Velimir Ilic
- Bora Djordjevic
- Era Ojdanic

itd. itd.

Stranke i Organizacije koje podrzavaju Shabanizam kao ideju :

- DSS
- SRS
- NS
- SPS
- Nacionalni stroj
- Obraz
- 1389.
- Garda Cara Lazara

itd. itd.

Upozoravamo sve normalne ljude da obrate paznju na sirenje ove pojave i da paze na sebe i svoje bliznje.
SHABANIZAM JE BOLEST! Zovite doktora.

[~Avax~]

ZzZzZzZzZzZzZzZzZz......................................

[***sReBrNa*GaLeBiCa***]

felixu ti si kralj

[djeneral]

Radikalski bonton:
Preko "ustaša" do birača

Od kada su, početkom devedesetih, polivanjem tadašnjeg predsednika Veća građana Radomana Božovića i premlaćivanjem nekadašnjeg poslanika Srpskog pokreta obnove Mihajla Markovića, ustanovili da siledžijsko ponašanje nailazi na simpatije dela birača, radikali nikad od njega u potpunosti nisu odustali


piše: Vera Didanović

SIMPATIJE ZA SILEDŽIJE: Mentalno zagađenje, koje bi moglo biti važan uzrok onolike izborne apstitencije na koje ukazuju najnovija istraživanja (skoro 60 odsto biračkog tela), posle svega, dodatno je povećano, kao što je povećan i broj ugroženih porodica (Dulić-Marković). A da nije tih "sitnica", moglo bi se zaključiti da je sve isto kao što je i bilo.

Jer, od kada su, početkom devedesetih, polivanjem tadašnjeg predsednika Veća građana Radomana Božovića i premlaćivanjem nekadašnjeg poslanika Srpskog pokreta obnove Mihajla Markovića, ustanovili da siledžijsko ponašanje nailazi na simpatije dela birača, radikali nikad od njega u potpunosti nisu odustali.

Naprotiv, i pre napada na ministarku Dulić-Marković toliko su se raspustili u upotrebi primitivnih sredstava da su čak i oni ugledni analitičari koji su se onoliko trudili da dokažu da su "radikali (i socijalisti) prošli pročišćenje i lustraciju" morali da odustanu od medijske pripreme terena za koaliciju DSS–SRS za koju su manje-više otvoreno lobirali.

Možda, doduše, samo privremeno, jer je u trenutku kad Nikolić, Vučić i ekipa u dnevnom ritmu prebrojavaju "ustaše" po Srbiji malo teško objašnjavati kako radikali sada predstavljaju "normalnu konzervativnu političku partiju" koja zaista zastupa interese velikog dela biračkog tela, i čije rukovodstvo ne snosi ama baš nikakvu odgovornost za učešće u izazivanju brojnih ljudskih nesreća u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.

[~Avax~]

au e,al se lozis care

[djeneral]

ima jos mogu ja do sutra al ajde napravicu pauzu da konsolidujete redove
jbg previse istine za jedno vece

[djeneral]

evo jos malo o srs
PA ZBOG NJIH SMO TU GDE JESMO!
ZBOG NJIH NAS NA GRANICAMA GLEDAJU KAO TERORISTE!
ZBOG NJIH MORAM DA ŠTEDIM GODINU DANA DA BI OTIŠAO NA MORE!
ZBOG NJIH SKUPŠTINA LIČI NA SAJAM PROSTAKA!
ZBOG NJIH NE MOGU DA ZASNUJEM PORODICU JER NEMAM STAN!
ZBOG NJIH SUTRA KAD ZAVRŠIM FAKULTET NE ZNAM GDE DA SE ZAPOSLIM!

[Djevojka iz fine porodice]

Nije normalno koliko je Seselj jak