WAAS
Wide Area Argumentation System je sistem satelita i zemaljskih stanica pomoću koga se obezbeđuje integritet informacija koje stižu sa GPS satelita i koriguje greška GPS signala, čime se tačnost određivanja pozicije povećava sa 15m na ispod 3m.
Princip rada: zemaljske referentne stanice prate podatke sa GPS satelita i proveravaju da li u njima postoje greške. Glavna stanica (ili stanice - može ih biti više od jedne) sabiraju podatke referentnih stanica i kreiraju korekcionu GPS poruku. Ta poruka se potom šalje do dva geostacionarna satelita (sateliti sa fiksnom pozicijom u odnosu na površinu planete; nalaze se iznad ekvatora, na visini od 36000km) a oni je reemituju na istoj frekvenciji na kojoj emituju i GPS sateliti (L1, 1575.42Mhz). Informacija je kompatibilna sa osnovnom strukturom uobičajenog GPS signala, što znači da bilo koji GPS prijemnik sa WAAS opcijom može da je pročita.
Ako GPS prijemnik ima WAAS opciju potrebno je još i da je prijem dobar i da uz uobičajeno potreban broj satelita vidi i bar jedan od WAAS satelita. Funkcija se automatski aktivira kad god je to ostvareno, a indikaciju kod Garmin uređaja predstavlja slovo "D" koje se na strani posvećenoj satelitima pojavljuje na dnu displeja.
WAAS opciju u eTrex seriji imaju modeli Vista i Legend i Venture, a u Geko seriji modeli 201 i 301. To im daje prednost kod svih korisnika koje muči standardnih 15 metara greške, kao i kod onih koji su teški 180 kilograma pa im je bitan svaki metar prostora.
Evropski pandan WAAS-u je od 2004. godine sistem EGNOS (Euro Geostationary Navigation Overlay Service). GPS uređaj koji poseduje WAAS opciju može da koristi i EGNOS.
Slično WAAS-u deluje i DGPS (Differential GPS) koji koriguje signale do rezultujuće tačnosti od 3 do 5m. No ovaj sistem se oslanja na zemaljske stanice (američka Obalska straža koristi mrežu tornjeva) koji primaju GPS signale i transmituju korigovani signal - da bi primio ovakav signal korisnik uz GPS uređaj mora da ima dodatni risiver i antenu.
Šta može?
Ručni uređaj više srednje klase kao što je Legend iz Garmin-ove serije eTrex, može:
* da prikaže koordinate (geografsku širinu i dužinu) tačke na kojoj se nalazimo
*
da na displeju iscrta liniju koja predstavlja put kojim smo prošli
*
da prikaže brzinu kojom se krećemo, prosečnu brzinu (u kretanju i ukupnu, sa uračunatim zaustavljanjima), maksimalnu brzinu, ukupno pređeni put
*
da prikaže nadmorsku visinu tačke na kojoj se nalazimo. Visina se računa na osnovu satelitskih podataka pa se modul koji ovo obavlja naziva satelitskim visinomerom. Modeli koji poseduju i dodatni barometarski visinomer (Legend ga nema), mogu da prikažu i brzinu kojom se penjemo ili spuštamo, prosečnu brzinu penjanja i spuštanja, ukupan uspon i ukupan spust, te topografski profil terena kojim se krećemo.)
*
da prikaže sve relevatne podatke kompasa (numerički), kao i sam kompas (grafički). Moguća je navigacija po azimutu, navigacija ka projektovanoj tački, itd.
*
da memoriše našu maršrutu i podatke o geografskim koordinatama i nadmorskim visinama tačaka koje smo prošli. Na putu kojim se krećemo možemo po želji da upisujemo nama važne putne tačke (raskrsnice, objekte…), tzv. waypoint-e, koje kasnije možemo da koristimo za navigaciju.
*
da memoriše deset različitih snimljenih putanja (TrackLog-ova).
*
TrackLog-ove i waypoint-e je moguće prebaciti na računar, ili ih učitati iz njega. Tu je i softverski paket (dodatna oprema) u kome se nalazi karta sveta i program za obradu snimljenih podataka. Posle prebacivanja podataka u računar ovaj program omogućava da se na karti sveta zumira područje po kome smo se kretali, i na tom području prikaže čitava naša maršruta. Zabeležene nadmorske visine mogu biti prikazane u vidu dijagrama rastojanje-visina, koji predstavlja topografski profil terena kojim smo prošli.
*
ako se spremamo da krenemo na neko mesto na kome smo ranije već bili i snimili odgovarajući log puta, taj sačuvani log možemo da iz računara prebacimo u Legend, pretvarajući ga u pouzdanog vodiča koji "zna" baš sve o našem putu.
*
Legend može da nas vrati na tačku sa koje smo krenuli ili na bilo koju drugu tačku puta kojim smo prošli, a koju smo pri povratku odabrali kao cilj. To može da uradi na dva načina: da nas vodi tako što nam neprestano pokazuje smer u kome se nalazi cilj i rastojanje do njega (korisno kada se ne vraćamo istim putem), ili da nas vodi tačno po putu kojim smo prethodno prošli.
*
može da nas vodi i po putu kojim nikada nismo prošli. Za to je potrebno da na računaru sklopimo željenu trasu pokazujući na mapi tačke koje želimo da prođemo, i da onda tako dobijenu trasu učitamo u uređaj. Drugi način je da od waypoints-a koje smo prethodno ubeležili na terenu (ili smo uneli njihove koordinate pročitane sa topografske karte) u samom uređaju napravimo novu kombinaciju. Treći način je da od drugih vlasnika GPS-a preuzmemo njihov log puta.
*
Legend ima i posebnu kartografsku podršku pa može i više od ovoga gore: da primi posebne, detaljne karte neke oblasti i da ih onda koristi za navigaciju potpuno isto kao i TrackLog-ove. Na ovaj način se lako i brzo unosi veliki broj objekata i tačaka.
*
zanimljive sitnice: kratkoročna prognoza vremena (preko dijagrama promene vazdušnog pritiska), vreme izlaska i zalaska sunca, preporuka najboljeg vremena za pecanje i lov na bilo kom waypoint-u na osnovu lunarnih tablica, prikaz mesečevih mena.
Da li nam je potreban?
Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji često odlaze u "duboku" prirodu, u planinske zabiti ili na morsku pučinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice između potreba profesionalaca i amatera brišu se pred neumoljivošću prirodnih elementata i srazmerno udaljenosti od čvrstog krova, lekara i pekara. Kada je reč o korišćenju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo oštrija: posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati pomagača koji će uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko naš hotel a bilo je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne zna gde je ostavljen… Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da proceni za sebe. Doduše, stalni pad cena će ovu dilemu uskoro verovatno učiniti mnogo manjom: ručni GPS uređaji već se mogu kupiti po ceni mobilnih telefona.
A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego što je napravljen pristupačan GPS prijemnik. Šumski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i druge skrivene lepote vešto pronalaženi. Uglavnom. Jer, često se i lutalo – ustvari mnogo više nego što smo obično spremni da se setimo. I kao što se moglo živeti bez mobilnog telefona ali on danas tako dobro dođe, može se i skitati bez GPS-a – ali i on tako dobro dođe. Pecaroši će ceniti mogućnost da ubeleže svoja "tajna" mesta i potom ih lako pronađu kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane neprepoznatljiva. Tokom vožnje čamcem vredan prsten je završio u moru? Ako je GPS tu, jednostavno će biti vratiti se na isto mesto sa ronilačkom opremom. Na planinarenju je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabačeni proplanak sa željno očekivanim šatorom. Ako se nađemo usred šume, hladnoće i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi vodič koji će nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima žudimo.
Dovoljno je da na displeju našeg GPS uređaja izaberemo tačku do koje želimo da stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teško poreći korist od ove spravice za sve koji se mnogo kreću i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na kopnu ili vodi?
Granica između potrebe i zadovoljstva: većini onih koji se kreću asfaltnim putevima ili dobro utabanim turističkim trasama, dobra stara auto-karta će jeftinije završavati posao sve dok cene GPS uređaja drastično ne padnu. Kamiondžija koji često mora da se snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo želi lepu igračku i/ili da ostavi utisak na okolinu je nešto drugo - u tom slučaju GPS je, s obzirom na sadašnju cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priušti i tako nešto. Ada Ciganlija je puna full suspension bicikala sa karbonskim ramovima, zašto ne bi pratila trendove i kada je GPS u pitanju
Od GPS-a može biti i štete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo korisna alatka koja treba da olakša snalaženje na putu ili u prirodi - ako umesto toga postane ikona, ukrašće nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako sebe i druge neprestano zasipamo obaveštenjima o tome koliko još ima do kampa, kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta prešli… okrnjićemo atmosferu i uništiti onaj preko potrebni dašak avanture bez koga nema pravog uživanja. Što više buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvažnije i najlepše uspomene sa puta nikada neće biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono što smo zabeležili najstandardnijom opremom kojom raspolažemo: okom, uhom, dušom.
Nije tačno da sa GPS uređajem svako može da ode u neku planinsku pustoš i bez problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvođača se kaže da GPS ne može da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvažnija "sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umeća njihove upotrebe, bili su i ostali razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruženja. Isto tako, višak elektronike ne može da kompenzuje manjak inteligencije.
Da li nam je zaista potreban?
Onima koji se muvaju po kojekakvim nedođijama stvarčice poput ove mogu zaista da zatrebaju samo jednom u životu. Ako do toga dođe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe.
U svim ostalim situacijama Grabilica je "samo" izuzetno korisna i, budimo iskreni... zabavna.