Jel se bojite smrti? buaaaaaaa

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Anna Vissi]

Ne samog kraja koliko  toga da ovde ostavljam drage ljude, i da vise ne zivim na ovomsvetu.Ja sam osoba koja zaista zivi 1000 na sat, i sve mi je brzo, tako da  ne bih da ovo z.prodje,
Zato zivi i uzivaj!

[Милан Бандић]

Ne. To je jedina pravda na ovom svetu. 

[Ahimsa]

Nemam dovoljno iskustva (a iskustvo se stiče godinama, nije zalud rečeno) da bih mogla da kažem nešto više o smrti. Ipak, dala sam mali komentar Moje shvatanje je da ćemo svi mi (odnosno, naše duše) kad-tad napustiti ovo tijelo i nastaviti svoj put, kako bismo ispunili misiju koja nam je zadana

[DrogiranaDobrila]

Sve je relativno, samo je smrt sigurna!!!

[MilicaJ]

није да се бојим смрти...само не желим да будем присутна кад до ње дође

[partibrejker]

nisam x)

[-intro-]

Jok...To nam svima sleduje.

[maja_zemun]

Ne bojim se ako ne mislim o tome, ali ako pocnem da mislim... bice svasta! Dosad hvala bogu nisam,za buducnost ne znam

[alice in velvet]

ma jebo smrt!!! Živi život!!!!!

[Tanja 92]

Mnogo, mnogo, mnogo.........................................UZAS!

[ZenTale]

Mnogo, mnogo, mnogo.........................................UZAS!

Pa što? Kad se plašiš vlastite smrti - to je sâm strah.. Ništa drugo.. Nemamo pojma kako je to.. A kad saznamo - kasno je.. Tako da, nema svrhe plašiti se nečega što i neznamo kako izgleda. Zaista. A strah od nepoznatog? Ok, to ima logike.. Strah od bola? I to je ok.. Strah od nestanka ili prestanka života tj. ove egzistencije? I to nema smisla, jer smrt je samo krajnji oblik transformacije, tj. prelaska iz jednog u drugo stanje, jer ništa u prirodi ne nestaje, samo menja oblik, formu...

[Ahimsa]

nema svrhe plašiti se nečega što i neznamo kako izgleda. Zaista. A strah od nepoznatog? Ok, to ima logike..

Zen, znam što si htio da kažeš, ali... Zar nešto što i ne znamo kako izgleda i nepoznato nije isto? (jeste da je širok pojam 'nepoznato' tj. može se tumačiti na više načina ali u ovom slučaju meni to izgleda kao, ako ne identično onda bar slično onome što ne znamo kako izgleda)

[ZenTale]

Kako si ti pronicljiva.. Ali ipak, postoji razlika, evo:
Strah od nepoznatog je irealan. Kao takav on se smatra, uslovno rečeno, normalnim.
A ono da "neznamo kako izgleda", ustvari znači, da to sebi predstavljamo drugačije nego što to zaista jeste - mi "mislimo" da je smrt nešto drugo od onoga što zaista jeste, a ne nepoznat. Poznato nam je iskustvo iz sasvim drugog događaja - recimo, bola-fizičkog, psihičkog, ili gubitka drage osobe, ali ova iskustva ne liče, zasigurno, na "gubitak" samog sebe, odnosno vlastitog života - našu vlastitu smrt.. Naša vlastita smrt je iskustvo koje iskušavamo tek posle smrti. A ako smo ga i upamtili (mislim na iskustvo smrti), ako verujete u reinkarnaciju, čak i tada je sećanje na DOGAĐAJE i stanja PRE smrti, a ne samu smrt..
Da pojasnim, bol i gubitak u "živom" stanju tzv.umiranje, nije isti i razlikuje se od, stanja i iskustva u stanju smrti i posle nje..
To potvrđuju i mnogobrojni ljudi koji su bili u stanjima kliničke smrti. Svi su, naprotiv, ustvrdili da je to bilo prijatno iskustvo, ili gotovo nešto slično, ali sigurno ne "neprijatno". Mada su mišljenja podeljena kod istraživača, šta je do toga dovelo i da li je to zaista "iskustvo smrti".

Naravno, ovde Vam neću pisati "Prave" i "Stvarne", iskaze mudraca i prosvetljenih bića o tome, samo da Vam kažem da postoje...

Ufff.. Al' je ovo bilo teško.. 

[Ahimsa]

Kako si ti pronicljiva.. Ali ipak, postoji razlika, evo:
Strah od nepoznatog je irealan. Kao takav on se smatra, uslovno rečeno, normalnim.
A ono da "neznamo kako izgleda", ustvari znači, da to sebi predstavljamo drugačije nego što to zaista jeste - mi "mislimo" da je smrt nešto drugo od onoga što zaista jeste, a ne nepoznat. Poznato nam je iskustvo iz sasvim drugog događaja - recimo, bola-fizičkog, psihičkog, ili gubitka drage osobe, ali ova iskustva ne liče, zasigurno, na "gubitak" samog sebe, odnosno vlastitog života - našu vlastitu smrt.. Naša vlastita smrt je iskustvo koje iskušavamo tek posle smrti. A ako smo ga i upamtili (mislim na iskustvo smrti), ako verujete u reinkarnaciju, čak i tada je sećanje na DOGAĐAJE i stanja PRE smrti, a ne samu smrt..
Da pojasnim, bol i gubitak u "živom" stanju tzv.umiranje, nije isti i razlikuje se od, stanja i iskustva u stanju smrti i posle nje..
To potvrđuju i mnogobrojni ljudi koji su bili u stanjima kliničke smrti. Svi su, naprotiv, ustvrdili da je to bilo prijatno iskustvo, ili gotovo nešto slično, ali sigurno ne "neprijatno". Mada su mišljenja podeljena kod istraživača, šta je do toga dovelo i da li je to zaista "iskustvo smrti".

Naravno, ovde Vam neću pisati "Prave" i "Stvarne", iskaze mudraca i prosvetljenih bića o tome, samo da Vam kažem da postoje...

Ufff.. Al' je ovo bilo teško.. 

Hm, mislim da griješiš kad kažeš da je iskustvo kliničke smrti prijatno. Znam čovjeka koji poznaje par ljudi koji su doživjeli kliničku smrt. Jedan od njih je to iskustvo opisao kao užasan osjećaj propadanja kroz jamu, svuda je bila tama oko njega itd.
Mada, to nije tema, a i nije na nama da raspravljamo o tome.

Ono čega se ja držim tj. ono što tvrdim je:
kada se ljudi oslobode materijalističkog načina razmišljanja, sve bude drugačije. Svijet gledaju potpuno drugim očima. Desi se velika promjena, ne samo u nama, već i u bićima oko nas.

Zapravo mislim da većina ljudi koji se plaše smrti ne žele da izgube ono što su stekli u ovom životu. Najbolje je da shvate sami da se smrti ne treba plašiti, jer je to ono što sleduje svakog čovjeka, svako živo biće. A što se nalazi 'sa one strane' tj. što vidimo poslije smrti, ne znam. I niko ne zna. I ne može znati. Znaće kad bude vrijeme...

[ZenTale]

Propadanje koje spominješ, nije tako često, i ono je karakteristično za osobe čija je svest opterećena grubom materijalnom spoznajom, ili stresom. To je ekstremni slučaj pomeranja pažnje ka suptilnoj i gotovo nematerijalnoj ravni, što si i napomenula u drugom kontekstu. Zbog toga oni koji u svesnom stanju osete "propadanje" neće se zbuniti kad se ono ponovo desi.. Osobe koja ja lično znam su se veoma promenile posle tog iskustva. Prestale su biti nervozne i napete, odjednom su postali puni razumevanja i ljubavi za ljude. Za sve one koje poznajem taj "patern" je bio praktično - identičan. Što upućuje na proširenje uskog viđenja realnosti, proširenje svesti, i nestanak straha od smrti - kod većine..
Kako si ti sama rekla:

...kada se ljudi oslobode materijalističkog načina razmišljanja, sve bude drugačije. Svijet gledaju potpuno drugim očima. Desi se velika promjena, ne samo u nama, već i u bićima oko nas.

Ono što je sigurno je da je u trenutku smrti veoma važno kakvo je stanje bića, duha osobe i kakav je sadržaj njene svesti. Taj sadržaj uveliko određuje iskustvo "kliničke" smrti. Ali, ogradio sam se zbog toga što su mišljenja o tome različita, a objašnjenja za svaki pojedinačni "slučaj" su obimna..
Tibetanska Knjiga Mrtvih je prevedena odavno, pa se može pročitati dosta o tome. Naravno, ko može da razume.. Neke druge, možda i važnije, nisu prevedene..
Kažeš, da ne raspravljamo.. Pa ok, i ne moramo, jer ipak je ovo "tanak led", stvoren od verovanja, intuicije, tuđih iskustava i vlastite duhovne evolucije i veoma subjektivnih viđenja na istu stvar.
Slažem se sa tobom da strah od gubitka svega stečenog može da bude značajan.
Ali da čovek shvati da se ne treba plašiti, treba ipak da postoji neki razlog. Bez jakog razloga to se neće desiti. A najvažniji razlog po meni je proširenje uskog vidokruga svakog pojedinačnog čoveka, ali i društva u celini - proširenje uske svesti, i doživljaj širine i punine čitave kreacije, pa i tog dela koji se odnosi na vrhunske transformacije, nazvane "smrt".