Милан Бандић
|
|
« poslato: Jun 21, 2008, 13:48:28 » |
|
(Zavesa se diže, radnja fabule negdje oko Bosanske Dubice)
ROMEO : (polupijan ispod njenog prozora) Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!
JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva) Ako ti moj stari siđe ostaćeš bez muda
ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš ove prekrasne noći da mi je daš
JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela al' večeras oca m' ne bih smjela.
ROMEO: Skratiću za glavu svakog' nek se zna ko te bude im'o prije nego ja.
JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati samo sam je tebi spremna dati
ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć' ovog puta vjerovaću ti na riječ
JULIJA: Hajd' sad kući jebo ti sve joj vid' kolko je sati! Hajd' čuvaj se!
ROMEO: De barem tol'ko se odvaži pa mi je na minut pokaži!
JULIJA: (taman krenu da skine gace) Joj bježi eto mi ćaće.
OTAC JULIJIN : Uhljupe jedan opet si doš'o kako si samo kroz mine proš'o?!
ROMEO: Nemojte čika Mato Julija je moje zlato.
JULIJA :(ocu) Ma ja ga uopšte ne znam nisam ga zvala, doš'o je sam.
ROMEO:M'rššš ne laži kujo mala! Znam ja sve kome si dala.
JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu dok nisi pao mrtav tu!
JULIJA : Ma ti si Romeo u seksu amater. Udri ga babo jebeš mu mater!
ROMEO: (dade se u paničan bijeg brzo k'o metak pobježe uz brijeg)
JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al' bježi a htio bi kraj mene da leži.
JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe a ovoga će uhljupa neko zlo da snađe.
ROMEO (viče s brijega): E mangupe, dođi u čaršiju ako smiješ da vidim jesi l' spreman da se biješ.
JULIJA: (cerekajući se): Romeo, Romeo odjebi ba ako nastaviš tako raniću se ja.
JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo dok nisam s' tobom asfalt pomeo.
ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.
JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam neki dan je tražio da mu je dam.
ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli šta ima tebe za sex da moli.
JULIJIN OTAC: (Ode u kucu, vode da pije)
JULIJA: ( K'o fol ozbiljna a u sebi se smije.)
ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe idem da nađem trebu za sebe.
JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra ako ne dobijem, daću ti sutra.
ROMEO: Ma daji kome hoćeš sad mi je svejedno ne želim više da živim ovako bijedno.
JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac. Ne želiš valjda da umreš k'o djevac ? (Zadiže majicu pokaza mu grudi u Romeu poče želja da se budi)
ROMEO: (sav ushićen) O Julija oko moje crno ma neka me pogodi pušcano zrno. Eto me k tebi, ne mogu više iako znam da crno mi se piše.
JULIJA: Dođi dođi, dilbere moj da vidim taj buzdovan tvoj.
ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida draganu svoju ne gubi iz vida) (Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)
JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda! ROMEO: Hajde, hajde, brže se skidaj! Ako naiđe, ti vikni "Kidaj!"
JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu više i ne razmišljajuci o svome ocu) Hajd' da popijemo pa šta god da je čula sam da onda duže traje.
ROMEO: Ne traži caše picemo iz flaše.
JULIJA: Hajd' ja cu prva prinče moj. Uh mašalla, mašalla kol'ki je taj tvoj!
ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu) Hajd' da pijemo za ljubav našu.
Isprazniše bocu za par minuta Julija postade k'o nešto ljuta.
JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli al' sad me nešto poce stomak da boli.
ROMEO: A joj meni djevojko bludna neceš valjda reći da si trudna!
JULIJA: Maršš, gluho bilo, stoko jedna tvoja su nagađanja tako bijedna.
ROMEO: (Odjednom pade na tlo) uh jebote, šta sam ovo popio!?
JULIJA: "Otrov za pacove" evo baš čitam nisam prije stigla starog da pitam
ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
JULIJA: Romeo ludi tako ti i treba. Izvini Romeo mislila sam da je vino baš mi je izgledalo onako fino.
ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna) Sad ce ti "mala" ostat tijesna.
JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota ne "umoci" ništa za svoga života.
ROMEO: (dopuza do Julije bliže) Na tebe ce vjecno da mi se diže. To izusti i dušicu pusti a samo je htjeo da joj ga spusti.
JULIJA: (nestaje joj iz ociju plamen) Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen. (Zatvara oci posljednji put) Znam babo ce biti na mene ljut
|
|
|
Sačuvana
|
" ... Нисам знао да љубав дубока, зараза је, да је куга, стријела. Пришла је и заклопљена ока, Бандићу је памет одузела ... "
|