E ovako,sigurna sam da će me oni koji imaju mlađeg brata ili sestru vrlo dobro razumeti,a ovi ostali neka bar pokušaju
da li su vam poznate situacije da ste uvek vi za sve krivi,da niko u kući ne sluša vaše mišljenje kao da ste totalno nebitni,i onda vas ubeđuju da umišljate
meni da,i to svakodnevno!
evo baš sinoć npr.,žestoko sam se posvađala sa mlađom sestrom(13god.),čak smo se i potukle!ja sam bila za kompom kao i svako veče,bilo je nešto malo posle ponoći,i ona je počela da me smara da ugasim,kao smeta joj hoće da spava-a zapravo samo hoće da istera svoje jer je užasno razmažena i hirovita,a pritom i u pubertetu
i,smara ona tako,a ja samo ignorišem,jer sam navikla već to radi svako veče
u jednom trenutku ustaje ona iz kreveta,dolazi do mene,OTIMA mi miša iz ruke i kao pokušava da ugasi komp!
al ne dam se ja
otmem ja njoj miša,i tu ona kao nešto počne da me udara,grebe.....ja nju ne smem,jer bi me ubili moji ako samo pipnem njihovo dete
kao ona je mlađa,slabija,al nije više ni ona tako "nejaka"!
uglavnom,pošto više nije znala šta da radi,udari me pesnicom po sred lica,a ja dok sam pokušavala da se odbranim,nezgodno sam je uhvatila i ona mi slomi nokat na pola(ne na pola nokta nego onako,na pola mesa na prstu već)!u tom trenutku je i mama ustala i došla da nas razdvoji,i NARAVNO ja sam bila kriva za sve,kao i obično izderala se na mene
a i ja sam morala da popustim jer me je prst užasno boleo(i još uvek boli),i verovali ili ne krvario celu noć,a na licu imam modricu oko celog oka kao da sam ne znam šta radila,ali nebitno,važno da je ONA isterala svoje!
uhh,dosta mi je više toga da sam uvek ja kriva za sve,a kad nešto ona skrivi onda govore uvek u množini,kao "nemojTE to,budiTE dobrE..." itd.
Da li vam se dešavalo nešto tako,imate li sličnih problema i kako izlazite na kraj sa njima
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
