Samo polovina Srbije pismena

Polovina stanovništva u Srbiji je slabo pismena ili potpuno nepismena, rezultati su istraživanja potpisnica inicijative „Neophodni koraci u reformi obrazovanja“ koja je krajem prošle godine stigla u Ministarstvo prosvete.

Grupa profesorki sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta upozorava da oko 24 odsto stanovništva ima završenu samo osnovnu školu, dok 20 odsto nema ni to, odnosno petina građana Srbije nema zakonom obavezno obrazovanje. Nešto više od pet odsto mališana u gradu ne upiše osnovnu školu, dok se taj procenat u seoskoj sredini penje na preko 20 odsto. Dobro poznati rezultati PISA testiranja smestili su Srbiju po pismenosti na poražavajuće 37. mesto liste od 41 zemlje, što je već treći put zaredom ispod proseka OSCD-a. Nešto manje od 30 odsto učenika u Srbiji bilo je ispod elementarne pismenosti, što je očekivani podatak za zemlju u kojoj je oko četiri odsto stanovništva potpuno nepismeno na način da ne poznaje slovne znake te nije u stanju da se potpiše.

Broj osoba koje nisu u stanju da popune formular u opštini, SUP-u, banci istraživanjem nije precizno utvrđen, ali se pretpostavlja da je većina ljudi koja ima samo osnovnu školu u stvari funkcionalno nepismena.
- Tako visoki procenat nepismenih nema nijedna zemlja u regionu, što čak nije alarmantan podatak za našu političku elitu koja tek tri odsto budžetskih sredstava opredeljuje za obrazovanje iako je preporuka Uneska čitavih šest procenata - kaže za „Blic nedelje“ profesorka Srbijanka Turajlić, jedna od potpisnica pomenute inicijative.

Rezultati istraživanja iz 2007. godine svrstavaju akademski kadar u Srbiji na začelje evropske liste. Oko 45 odsto studenata kod nas nikad ne završi studije, što je nezamislivo na evropskim univerzitetima, gde broj diplomiranih raste i do 79 odsto. Uz to, prosek studiranja u Srbiji je osam godina, pa se dešava da evropski vršnjaci stiču master diplome kada njihove kolege u Srbiji hvataju uslov za drugu godinu osnovnih studija. Tek 11 odsto građana Srbije ima visokoškolsko obrazovanje, dok diplomu univerziteta ima samo sedam odsto stanovnika.
Obrazovani ljudi doprinose ekonomskom razvitku društva i država ne sme visokoškolstvo da doživljava kao nepotrebni trošak. Obrazovano i kompetentno radno stanovništvo smanjuje troškove javnog sektora kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, unutrašnji poslovi, sudstvo. U takvim okolnostima smanjuje se stopa nezaposlenosti, a rezultati izbora obezbeđuju društvu kontinuiranu modernizaciju uslova života i visoki stepen zaštite ljudskih prava. Tamo gde su nepismeni i polupismeni, ništa od toga nema.

Diplome bez težine

Novostečene diplome osnovnih, master i doktorskih studija u Srbiji u ovom trenutku nemaju nikakvu kvalifikacionu težinu u zemljama Evropske unije, jer naš obrazovni sistem već osamnaest meseci ignoriše evropski okvir kvalifikacija, uputstvo na osnovu kojeg bi trebalo da se vrednuju znanja, veštine i kompetencije akademskih građana koji stiču obrazovanje na sve brojnijim visokoškolskim ustanovama kod nas, kaže profesorka Srbijanka Turajlić.

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije