Туђице су неопходне али без помодарства

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

 Др Стана Ристић: Велики утицај на језик имају глобализација, модерна технологија и научни токови који траже нове речи
- Мр Дејан Милорадов: Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати...

Запослени раде у офису, водитељи праве брејк у бекстејџу, у тренду су адвертајзинг менаџери, актуелни су бутици, шопови и компаније, отвара се све више фастфудова, спортисти играју у плејофу, књижаре продају бестселере... Да се којим случајем Вук Караџић врати међу Србе, разумео би сваку трећу реч у српском језику. Свакодневни говор, новински ступци и имена предузећа и трговинских радњи пуни су страних речи и израза који се, углавном, неправилно користе, а у разговору је тешко чути реченицу без једне или више страних речи.

Др Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, каже да постоји више разлога због чега се употребљавају туђе речи у нашем језику.
- Велики утицај на језик имају глобализација, модерне технологије и научни токови који траже нове речи којих нема у нашем језику па их преузимамо углавном из енглеског језика. Други разлог је што је језик интелектуалаца препун страних речи, а други социјални слојеви имитирају интелектуалну елиту тако да се стране речи из престижних кругова преносе и на друге слојеве. Медији преносе вести из света и често немају довољно времена да све преведу на наш језик, па у брзини користе стране изразе - објашњава Ристићева.

Она сматра да је употреба страних речи у свакодневном говору, иако постоји одговарајућа домаћа реч, углавном помодарство.
- Људи користе стане речи да би оставили утисак образованије особе и да би имитирали елиту. У различитим струкама стручњаци су приморани да користе стране речи и из навике их преносе на друге области. Употреба страних речи у говору нормална је појава, само је треба контролисати - каже Ристићева.
Да туђица у српском језику мора бити, али у одређеној, мери сматра и Драгољуб Збиљић, председник Удружења "Ћирилица".

- Остали језици имају мање страних речи јер њихови лингвисти и институције воде рачуна о свом језику. Код нас је проблем што немамо спровођење Закона о службеном језику и писму. Треба имати у виду да је најугроженији део језика садржан у јавној употреби. Не постоји озбиљна брига о језику и писму, а за то је највећи доказ затурање миленијумског српског писма, које се данас у јавној употреби среће готово само у изузетним приликама. Када један народ, после толико стотина година постојања, почне да запоставља језик и писмо, он се на тај начин лишава могућности да остане препознатљив на културној и научној мапи Европе и света - упозорава председник удружења "Ћирилица".

Збиљић саветује да треба да се угледамо на Мађаре и Хрвате који, некада и на неодговарајући начин, пронађу реч и успеју да сачувају свој језик од претеране најезде и упозорава да ће се погубни утицај страних речи на наш језик тек показати.

- Наши суседи Хрвати су много строжи у том погледу и њихови лингвисти протерују стране речи. За разлику од њих, српски језик је веома отворен за прихватање туђица - каже мр Дејан Милорадов, лексикограф који ради на пројекту Матице српске - Речник српских говора у Војводини.
- Много смо немарни. Немамо чак ни своју граматику. Стерија је још у 19. веку покушао да очисти језик, али није успео. Стране термине олако прихватамо и све чешће чујемо глаголе даунловати, форвадовати... То ме страшно нервира! Постоји виндовс на српском језику, људи су према њему скептични, али ја мислим да је то ствар
навике - објашњава Милорадов.

Срби воле олако да прихвата све што је туђе. Када прошетамо улицама, видећемо да је српски језик скоро избачен из назива предузећа, установа, занатских радњи, назива великог броја производа широке потрошње... Да је међу нама све више покондираних тикви показују имена наших туристичких агенција које се зову Фемили турс, Рекреатурс, Фолов ми, издавачка предузећа су Клио, Плато, Едука, а хотели су Сплендид, Мажестик, Интерконтинентал, Ројал, Бристол... Продавнице се сада зову Мега маркет, Велком, посластичарнице Свит ленд, печењаре Пиги и Твити, пицерије Квик, а пекаре Бонапетито, Еурополис...

- Стране речи се појављују у именима предузећа, али ћемо данас ретко наћи власника трговина који је образован. Нажалост, необразовни људи нам креирају имена. Ти људи треба да се угледају на власнике фирми из 19. века и њихове називе, када су људи добро знали језик. Сви називи су били написани ћирилицом и били су веома духовити. А сада ништа нема на српском језику. То све виде деца и онда користе стране изразе. И када им кажеш да је то погрешно, они одговоре да тако нико више не говори - каже Милорадов.

- Не морају сви људи да знају енглески језик да би знали значење назива неке продавнице или пекаре. Некад ни радници не знају шта значе имена предузећа и дућана у којима раде. Када је Милан Вујаклија писао Лексикон страних речи и израза забележио је 40.000 страних речи, а сада их вероватно има око 600.000. Запањена сам како наш народ даје имена радњама.

До скора смо имали Бутик меса у Нушићевој улици у центру Београда! Сваки дућан је сада бутук, мада нам је, истина, и дућан остао од Турака. Најгоре су од свега су српско-енглеске комбинације речи. Ипак сам оптимиста јер ће многе стране речи нестати из употребе онако како су и дошле - сматра лектор Гласа.
Да би се смањила употреба страних речи и језик донекле очистио од непотребних туђица, потребна је организована акција.

Стана Ристић, сарадник у Институту за српски језик у САНУ, сматра да треба нормирати адаптацију страних речи.
- Стране речи се усвајају преко говорног језика где се многе адаптирају онако како се изговарају. Ова област не може се лако контролисати уколико се не уведе у школски систем, лектиру, телевизијске емисије и друге институције. Потребна је једна организована акција, а то не може урадити само једна институција - сматра Ристићева.

Мр Дејан Милорадов каже да бисмо спречили ову појаву морамо кренути од школе и направити реформу школства.
- Морамо направити организовану акцију са одређеним циљем, као неки маркетинг. Не треба стране речи терати из нашег језика већ представити проблем и рећи зашто је то добро или лоше. Морамо објаснити људима зашто је корисно имати ћирилицу јер је то најсавршеније писмо. Не треба да им сервирамо причу да је латиница лоша.

Сваки народ на свету има неку своју посебност. Грци се уласком у ЕУ нису одрекли свог алфабета, у Бугарској нема ништа написано латиницом, а називи кинеских радњи у Србији исписани су кинеским словима. То је знак препознавања. Треба да покренемо неку кампању кроз дечје књиге, брошуре, часописе, а медији морају одиграти важну улогу - саветује Милорадов.

М. Јаковљевић
Преузето са сајта Гласа Јавности

Старе и нове речи

Неке речи које су се користиле у 19. веку у српском језику:
дунђер - зидар,
балугџија - рибар,
кујунџија - златар,
екмеџија - пекар,
шустер - обућар,
чатити - читати,
плајваз - писаљка, оловка,
ашиковање - забављање,
сахан - бакарни тањир,
кевиљ - момак у пубертету,
дувар - зид,
ћерамида - цреп

[:) hope]

  i ja sam protivnik upotrebe stranih riječi ako za taj pojam postoji adekvatna riječ na našem jeziku, i nema mi ništa gore nego pročitat naziv nekog dućana koji je pola-pola, strani i naš jezik. Ne slažem se u stvari s pisanjem stranih riječi u fonetskom izgovoru, mislim da bi bilo bolje pisat imena na izvornom jeziku. Smatram da to dosta zbunjuje naš narod i da je često puta napisano onako kako ne bi trebalo.

Potakla bih ideju na kraju teksta s nizom starih, domaćih zaboravljenih riječi, pa ako se netko sjeti koje riječi koja se sad već manje upotrebljava, bilo bi lijepo da je otrgnemo zaboravu staviviši je u ovu temu.

[:) hope]

  pa, eo, ja san krenila u potragu za starim srpskim riječima 

баштина - наследно имање
безчислен - безбројан
белчужац - прстенчић
бестелесне силе - снаге које немају тело,нематеријалне
бестрасно - без страха
благоверан - побожан
благоверје - побожност
благовестити - донети добру вест
благодат - милост, сила Божја, дар светог духа, харизма
благолепије - лепота, красота, склад
благопријатан - угодан, пријатан
благоразуман - онај који има добар разум
благородан - племенит
благочастив - добар и частан
блаженство - рајско добро
ближик - рођак
бљудо - здела
богољубан - онај који воли Бога
богоматера - Божја мајка
богомати - мати Божја
богоносни - који носи Бога
богоугодан - угодан Богу
вазљубљен - вољен
ваистину - заиста, уистину
василиск - змија са петловом главом која убија погледом
великомученик - велики мученик
велможа - великаш
венац - круна
венчати - крунисати
висон - памучно платно фине израде
вожд - вођа
војинство - војништво, војска, деловање војске, рат
војинствовати - ратовати
враг - непријатељ
господствовати - владати
дажд - киша
дева - девојка, девица,
добродетељ - врлина, добро дело
добродетељан - пун врлина и добрих дела
духовник - духовни човек, свештеник, калуђер
житије - живот, биографија
жреб - део, баштина, комад земљишта одређене величине
златопечатник - златан печат
зрцало - огледало
Измаилћани - Турци, потомци Измаила, сина робиње Агаре и Аврам, по коме су Турци и Арапи добили име јер се сматра да је он њихов родоначелник
иноплеменик - туђинац, странац
источник - извор
јединородни - онај који је једини рођен
јестаство - биће, природа
кација - кадионица са ручком
крепост - снага, сила
кригла - некаква посуда
кругла - некаква посуда која се употребљава у средњем веку
кунтуш - ћурак, кожух
кожух-мушки одевни предмет(кожна јакница)
купљеница - купљена земља или њива
медоточан - који точи мед
метох - манастирско имање
метохија - манастирско имање, посед
миро - свето или освећено уље, миомирисно уље које чудесно тече из светих моштију
мироточац - светитељ из кога тече миро
митрополија - резиденција митрополитска
митрополит - епископ своје епархије, који обавља и неку вишу власт над епископима других епархија
надежда - нада
начелство - власт, поглаварство
незлобив - онај који није злобан
обагрити - зацрвенети
обедница - ручаоница, трпезарија
обитељ - манастир
обличити - укорити
ободац - минђуша
обрести - наћи
оглавље - украс за главу
одлучен - одвојен
окрмитељ - бранитељ
окрмити - сачувати, одбранити
општежиће - заједнички живот монаха
отачаство - отаџбина-домовина
повеленије - наредба
повелети - наредити
повеља - писмени акт, докуменат, исправа када се некоме нешто додељује, потврђује
подвиг - борба, мука, подвиг
подвизати се - обављати духовне и физичке вежбе, засноване на самоодрицању, са циљем усавршавања. Подвижништво је било својствено монасима аскетама
попећи - побринути, постарати се
поревновати - ревно се потрудити
посланица - писмо, књига, управо оно што је писано
правоверан - онај који је праве вере, православан
преподобан - свети монах
преподобије - светитељ из редова монаха, који је стекао више моралне вредности својим подвизима и светошћу живота
призреније - поглед у правом и преносном смислу
принос - дар, поклон
приношење - дар, поклон
прћија - мираз
пучина - неизмерна ширина и дубина
раба - слушкиња
разлучење - одвајање
ревновати - такмичити се, ревно се трудити
ревност - брига, особина онога који је ревностан
риза - свештеничка одежда, монашка хаљина
рипида - ликови шестокрилих анђела утврђених на дрвеном штапу
роменча - суд за воду, у првом реду од бакра, а затим и од других метала
самодржац - владар суверене државе, носилац све власти,аутократор
сведржитељ - онај који држи све у својој власти, атрибут божанства
свенепорочан - чист, безгрешан
светопочивши - онај који је умро као светац
светородан - потомак светих, рођен у светом роду
свечастан - изнад свега частан, поштован
свидење - савест
свита - тканина, одећа
серафим - бестелесни дух -анђели који имају људско лице и шесет крила
сирин - може бити да значи исто што и сирена
скинија - ћелија
скиптар - палица, владарска инсигнија, знак краљевске власти
скрб - туга
славословље - слављење, хваљење Бога или Богородице у молитвама и обредима
словесан - разуман
Слово - Реч Божја, друго лице Свете Тројице,
стуб - кула
сујемудран - сујетан, ташт
супарница - тужитељица
суштаство - биће, природа
таленат - назив новца, дар Божји
тресак - гром
ћелија - соба у манастирском конаку за становање монаха; посебна кућица у којој живе монаси испосници
ћесар - дворанин у српској држави у четрнаестом веку
ћивот - ковчег; старозаветни "ковчег завета" укоме су се чувале таблице Божјих ,Божјих закона
унца - мера за тежину
херувим - анђели који имају четири лица и четири крила испод којих су људске руке
хрисовуља - повеља оверена златним печатом
целивати - љубити

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Hope, lepo od tebe sto si nasla sve ove reci...

I ja se zalazem za koriscenje pravih reci i imena za stvari

[:) hope]

  znam, micika, mesečini da smo jednom to spominjali na forumu - glede tih tuđica. OK, pomodarstvo dođe i prođe, ali mislim da bi trebalo otrgnut zaboravu izvorne riječi. Meni je, recimo darg ovaj "novi" hrvatski jezik, ali, ako je netko čitao Zagorku ili slične pisce (npr. Kumičić) uvidjeće da suse te riječi rabile i ne tako davno. I bilo bi lijepo kad bi zaintrigirali članove foruma da pročitaju te navedene riječi, možda će im se koja riječ i svidit - eo, recimo ja san mislila da je dažd nešto drugo iako se sad sjetih da sam negdje pročitala nešto o vremenu opisano kroz tu riječ.. ej, jel ima dažda kod vas . Baš je cool -gren sad u potragu za tom riječju na našem jeziku i ne gubim nadeždu da ću je nać 

[alice in velvet]

eeeh moram   samo da pohvalim temu... hope, mickili- upravu ste definitivno...ne smijemo dozvoliti da se neke tako izvorno "naše" riječi potpuno zaborave i da ih potisnu neke usvojenice....Mislim uredu su te tuđice ako već nemamo svoju riječ za pojedini pojam...ali ako imamo čemu tuđice...?
nacija bi trebala više čitati stare knjige (mislim knjige iz starijeg perioda heheh  )

[:) hope]

  je, u pravu si u svezi tuđica, ali aj, pogledajze te riječi doli i vidite da je recimo "zrcalo" stara srpska riječ, a garant mislite da je to izvorna hrvatska riječ, a ima ih još u tom popisu sličnih...
-ajme, nikako pronać neki dobar sinonim za riječ cool, al da je ono baš - cool 
al, zato u potrazi za čtenijem pronađoh još hrpu (gomilu) riječi   

бденије - вечерње или свеноћно богослужење, у коме се спајају вечерња и јутрења,свако дуже будно стање
беда - невоља, несрећа
бес - демон, ђаво
било - клепало, удараљка (дрвена или метална) којом се у манастиру монаси позивају на службу Божју,такође звоно које носи ован предводник
благоверан - побожан, веран
благоверност - побожност, верност
благодат - милост, сила Божја, дар Светог Духа (грч. харизма),буквално бладо које је дато, даривано од више силе
благопријатан - угодан, пријатан
благородан - племенит; племенитог рода
благоухан - миомирисан, који је пријатног мириса
благочастив - побожан
боговидац - онај који види Бога одн. који је видео Бога;
богодан - који је од Бога дан одн. добијен
богомдан-исто, користи се у значенју "баш тај"
богодарован - који је од Бога дарован
Богодевојчица - Богородица (према стсл. Богоотроковица)
богомудар - обдарен божанском мудрошћу,мудар као Бог
богоносан,богоносац- који Бога у себи носи
богопаран - који узлеће ка Богу
богородичан - црквена песма (тропар) посвећена Богородици
бојазан- страх, бојати се-страховати, плашити се
болезан - бол, мука; болест
бољар - великаш, властелин, племић
васељена - сав свет ( универзум насељен потпуно)
васцели-цео
васкрсни -ускршнји, који препорађа, недељни, који пада у недељу,
венчати - крунисати; венчати (браком)
вечерња - главно вечерње богослужење
вишње силе - анђели (Свевишњи бог,Вишњи бог)
двери (свете) -врата куће, неба, олтарска врата, врата на иконостасу
двори- куће
двориште- око куће простор
Дева - девојка, девица; назив Богородице, која је зачела "безмужно" (без мушкарца),
добродетељ,доброделство - врлина; добро дело
довољство - задовољење потребног, неопходног; што је на довољство - што је неопходно
златопечатан - са златним печатом; з. повеља, хрисовуља, владарска повеља највишег реда, снабдевена златним печатом
иго - јарам; терет
искони - у почетку, у прапочетку
исконски-првобитни
исходиште-резултат
исход - излазак; излазак душе из тела, смрт
јутрења - главно јутарње (бого)служење
кадило - кадионица
кандише- мирише
кир (грч.) - господин (као титула)
клепало - било
клепалце - мало клепало, мало било
коленопоклоњење - молитвени поклон, велики и мали (метаније)
колесница - кола, двоколица; такође свирала од дрвета
колбасица-кобасица
колац-стуб дрвени и зашиљен на крају (јединица у школском дневнику)
красота-лепота, убавиња
крепост - снага, моћ
кривоверје-заблуда у веровању, али и лаж
кривоклетник-онај који се лажно заклиње
крстијански - хришћански
ктитор (грч.) - оснивач манастира или цркве
луча - зрак светлости
међучасје - време између часова,кратка служба која се чита и пева између црквенихчасова
миро (грч.) - свето или освећено уље; миомирисно уље које чудесно истиче из светих моштију
мошти - посмртни остаци светаца, чувани и поштовани као предмет посебног црквеног и народног култа
муж - човек; одрастао, зрео мушкарац
намесник - наследник престола, престолонаследник
напаст - невоља; искушење
наследство - наследници, потомство,оно шзо следи, следује
наставник - водитељ, руковођа
невештаствен - нематеријалан, бестелесан, духован
несмислен - који је без разума, безуман, луд
ништ - сиромашан
обличити (обличавати) - укорити, окривити; укоравати, окривљавати,давати облик (округао)
образ - лик, обличје; монашки чин (мали и велики, анђелски, апостолски, грч. схима)
образовање-стицање лика, обличја
оваплотити се - отеловити се, постати човек од крви и меса (за Сина Божјег), према Јн. 1, 14.,утелотворити се (инкарнирати)
озлобљен - упрошћен, оштећен, опустошен
осмогласник- богослужбена књига са црквеним песмама различитог жанра, груписаним за певање по "гласовима", којих је у српској и византијској музици осам(Аз,Буки,Веди,Глагол,Добро,Ест,Живете,Дзе ло)
омити - опрати, спрати,умити
општежиће -заједнички, општи живот нпр. монашка заједница,
отачаство - земља отаца, отаџбина; очевина, посед отаца; постојбина(одакле је порекло)
отачаствољубац - онај који љуби своје отачаство
отпуст - благословна молитва којом се црквена служба завршава,отпуштање,отказ
планина (гора)- планински предео са пашњацима
подобан -који је одговарајући; песма чија мелодија служи као образац другим песмама( неподобан-неодговарајући)
поклони -дарови; молитвено клањање
покојиште - место где се обитава одн. лежи; обитавалиште, боравиште
покој, спокој-мир
полуноћница - поноћна служба тзв. "дневног" циклуса
помен- сећање, спомен,(даћа такође-обележавање датума од смрти)
поменик-књига у коју се уписују имена (адресар)
поп - свештеник, свештеномонах; у средњем веку уобичајени општи назив за свештенослужитеља
пост - уздржавањем од хране ,пића, лоших мисли и свих чулних задоволјства-сманјенје,укиданје
подвиг - подвиг, борба; мука;
преподобан - свет; епитет светог монаха; у правосл. цркви категорија светих монаха
престављање,прставити се - умрети,смрт
Приснодева - Она која је увек дева, Увекдева
присно-блиско,интимно
причасник - онај који учествује у чему, који се сједињује са чим или с ким
прозорљив - који види унапред оно што се иначе не види,јасновидац,пророк, способан да пророкује
промисао - брига, старање; Божје старање о свету или о појединим људима
работати -радити, служити
ризница-складиште блага, пећина-ковчег
саврстан - одговарајући
савршити - испунити у целости, извршити; начинити,завршити
сатворити - начинити, направити
сахођење - силажење, силазак
сведржитељ - који све држи у својој власти, атрибут божанства
светилна - која је света и светла
светитељ - који је свет и светли,епископ, архијереј, владика
седилна - црквена песма (према грч. катизма), која се пева на јутрењу,
седељка,седенћа,-седница,кад се седи и прича,"журка"
скрб - жалост, туга; такође брига о некоме (скрбник, опскрбити-збринути)
славовенчање - увенчавање славом, крунисање славом
слово - слика идеје,реч, говор; назив одељка, поглавља
смислодавац - онај који дарује разум(смисао)
стуба-лествице, мердевине
странопримац - који прима странце, гостопримац
странствовати - ићи у туђину, живети у туђини(одатле иностранство)
струја - текућа, жива вода; река
сугуб - двострук, удвостручен
суштаство - суштина суштине,биће, природа
тиховање - ћутанје,усамљеност, умном молитвом и медитација
тишина - мир, спокојство
триблажени - "троструко блажени", најблаженији
Трисвето - песма Светој Тројици ("Свети, Боже!/ свети, крепки!/ свети, бесмртни!/ помилуј нас!")
трудоположник - онај који је прописао подвиге(трудио се -вредан)
уподобити се - учинити се сличним, постати сличан одатле подоба и сподоба-лјудско биће налик утвари)
успеније -успон, али и уснуће, смрт
уснуће-сан
устав - правило, литургијско правило, синоним грч. типик
усходиште - пут или средство којим се пење; степенице, лестве
царевати - владати (без обзира на ранг владавине; тако и кнез и жупан и краљ и цар "царују"!)
црноризац - монах, калуђер-у црној хаљини
часови - сати
часословац - богослужбена књига са дневним службама - часовима, вечерњом, јутрењом итд.
чиноначелства - сви редови и рангови (за анђеле и људе)
чредни - коме је ред, дневни
чтеније - читање; читање поучног штива

[:) hope]

  "Drage su nam sve zemlje sveta, upamtite i reči tuđinske!
Ali nikad, nikad ne zaboravite slatke reči materinske!"
Desanka Maksimović

(ovo mi je tamara pročitala juče )