Najbolji citat!!!!

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Њавица]

-Један од мојих омиљених песника, Мика Антић:

I
Одувек сам се дивио онима који умеју да нацртају дугачко, широко и високо.
Они су сигурно схватили докле се простире бескрај, кад им је тако лако да га виде и измере.
Одувек сам се чудио онима који разумеју знаке у календарима, датуме, месеце, столећа, или стану пред сат и прочитају вечност.
То мора бити сулуда и необична храброст усудити се комадати и уситњавати време.
Камени мир даљине сав је пресвучен мојом кожом.
Склапам очи и осећам: све оно што сам био, и оно што сам сада, још увек нисам ја. То је тек припрема за мене.
Колико знам да питам, толико знања ми припада.

II
Мене је неко од малена затворио у пролазно и закључао за мном капију бесконачног.
Дресиран да мислиш заједно. Зато и не волим заклетве. И заједно да певаш. Зато и не волим хорове. И заједнички да тугујеш. Зато и не волим сахране.
Једино си сам кад остариш.
Баш због те самоће у старости, која се догађа напрасно тамо где престаје детињство, хватао ме је страх. И вечито сам сумњао у то што су ме учили.
Учитељ обично каже! "Ако желиш да сазнаш, погаси све своје светлости и упути се за мном."
Те, петнаесте године, осамдесет и трећег дана, догодило се нешто што ми је дало знак да одем сам са собом. Проходао сам на рукама.

III
Рођен сам у равници. То је земља без одјека. Ту ништа не враћа дозиве. Попију их даљине.
Јата лете у месту, и могу се узабрати. Све се пригиње земљи. Све је надохват руке.
Ту се простори мере свитањима и сумрацима, а време дужинама сенки. Млечни пут је до колена, као просута слама. не мораш да се пењеш" звезде расту у жбуњу. Само се упутиш равно, па врезама од злата и после десетак корака већ ходаш по небесима.
Зар све то не личи на слободу?

XIV

Објашњавањем ствари, одузимамо им нешто од оне чаролије, од оног златастог омота, испод којег се крију толика чудесна значења свега што изгледа исто.
Речи су искраћале. Изношене. И крпљене. Мерено од пре времена и много после времена. Остаје само смисао као чудо свих виђења.
Размишљао сам о томе и то у себи понављао, јер осећао сам нејасно да се ту крије мудрост о слобода детињства.
И ходао сам на рукама.
И носио сам земљу у сусрет небу звездама по друмовима светлости и беспућима васионе.
Ето, то је мој живот и моја биографија.
То сам ја по занимању: носач земљине кугле.

[partibrejker]

Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?
M.Selimović "Tvrđava"

[mrkva]

O nečijoj pameti ipak je mnogo lakše suditi po njegovim pitanjima nego po njegovim odgovorima.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

U oluji u buri,
kraj nedaca svih,
uz teske gubitke i uz
tugu kletu biti
NASMEJAN, PRIRODAN, TIH -
najveca je umetnost na svetu.

S. Jesenjin

[iluzija]

Treba izdržati do kraja, sa osmejkom stjuardese koja zna da na avionu nesto nije u redu.
Ivo Andrić

[djeneral]

jedan lik sa nekog drugog foruma je jedared napisao sledece na temi o trouglovima
"e vidim da pominjes bermundski trougao,da znas sta je to ne bi ti bio misteriozan............................na dnu tog "trougla"se nalazi neka rupa koz kroju izlazi neki gas(mislim da je to kiseonik) i zbog toga je tu voda redja nego inace,a posta je voda redja brod ne moze da se odrzava,na vodi nego tone...........................
A trougao kao trougao me ne zanima sta je.Mene u zivotu zanima samo kako da napravim pare...........i zato nemam vremena za filozofiju..........

isti taj je naravno nastavio da lupa i na temi natprirodno

"eeee bole me uvo kako je nastao svet...................bitno je samo da imam kesa i da za koju godinu umrem na kosovu...........

i da evo ja kazem i ako nema veze sa temom i boga bi izdao za kralja.............."


gde ima dima i vatra postoji na temi 14. 15. 16. 17 najludje godine lik je otvorio dusu

"Ma sve je to ok ali meni ce ove "najludje godine" godine biti us*ane zato sto mi otimaju zemlju....

A bice jos gore ako udjemo u EU tako da iskreno se*em ti se u ove godine!!!"



i ajmo jovo nanovo

" bas me briga kakva je buducnost,mislim moja,mene zanima samo Srbija,daj boze da u buducnosti dodje kralj i bilo bi dobro kada bi za generala postavio seselja i onda da idemo na kosovo da koljemo.........

A sve jedno kakva god moja buducnost bila ne mrdam iz Srbije do kraja zivota(ni na letovanje)................Mozda u Grcku,ali verovatno nikada necu imati para.........tako da kao sto rekoh nikad iz Srbije......................."

[alice in velvet]

NADEŽDA: Mama, probudi se, molim te, tata, tatice, izvini, nisam htela, stvarno nisam htela, neću više nikad... sa prljavim rukama za sto, da pravim krmače na knjigama, da rasturam novine, da izvikujem parole, da tražim pare, da plačem kad se udarim, da cepam čarape, da se zaljubim, da pljujem supu, da kradem pare iz novčanika, da gulim kolena, da tražim slatko, prepisujem u školi, da pričam o politici, da se gadim kad tata podriguje, da tražim nasledstvo, pomoć, stan, da planiram budućnost, da želim svoj život, da imam svoje mišljenje, da tražim napredak, sreću i mir, da odrastem, da se udam i da imam decu...!

[:) hope]

 
Nova snaga u čovjeku

Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama, ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla.

No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti.

Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.

Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije naprijed.

T.Ivančić, 'Povratak nade'

[alice in velvet]

 Bjezim iz vrtloga, gdje porok sve ruši a na zemlji tražim kakav kut skroviti. Gde časnim čovjekom, slobodno je biti.


Mizantrop - J. B Moliere

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

The greatest thing you'll ever learn is just to love and be loved in return.

Moulin Rouge

[alice in velvet]

ovo mi je jaka misao skroz...obožavam ovih par redaka...

Sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkines od sebe neodlučnog, kad pobjedis svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svijet više nije skučen i pun pretnji.

[alice in velvet]

Tvrdjava


Iskustvo me naučilo da ono što se ne može
objasniti samome sebi, treba govoriti
drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike
koji se nametne, teško izrecivim
osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja
i bježi u omaglicu, u opijenost koja
ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna
riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je
negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku,
prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem
pogledu, kad počinje da shvata. Slušalac je
babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto
još važnije. Ako taj drugi želi da razumije.

Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji
prsti, njeno tijelo i njegov ujednačen
damar. Uhvaćeni nezaustavnim kolanjem krvotoka.
Nije važno šta se dešava u svijetu,
nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas
blaženstva bez misli...
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj,
ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi
biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada:
jedina konačnost.
Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim,
mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog
drugog osim nas nema.
I ima sreća. Da li je mogu zadržati?

San je ono što se želi a život je buđenje.


Kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina
stvari dešava mimo nas, bez naše
odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu
i o mojoj sudbini, i najčešće bivam
doveden pred gotov čin, upadam u jedan od
mogućih tokova, u drugi će me ubaciti
samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je
unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer
ne vjerujem u neki naročiti red ovoga svijeta.
Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmo
zaglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena,
jednog određenog trenutka, kad nas
samo ta prilika čeka, jedina koja nas može
sačekati u toku miješanja. Ne možeš je
zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju
padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nisam zadovoljan takvim razmišljanjem, ali ne
nalazim drugi odgovor. Šta je onda naše
u tom gužvanju? Nešto mora biti moje.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju,
hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi
je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u
molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim
radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan
joj, kao da mi je ona daruje.
Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je
samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i
da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.
Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.
Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez
čega ne mogu. Čak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje.
Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako
sam obeštećen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da
imam. Moje želje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u
jednom liku, stvarnijem i ljepšem od
mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet
ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan
pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam
pred svojom tvorevinom, vrednijom od
njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega,
siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara
sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u
osjećanje.
Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva,
moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna
mi je da joj se divim i da nad njom osjetim
svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga
kumira, da mu stoji iznad pečinske vatre,
zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi,
neba, samoće, da traži od njega obične stvari
ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća
oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i
da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega
strahovi bili preteški, nade bez korijena,
radosti bez trajanja.
Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali
bliži.

Mesa Selimovic
_________________

[alice in velvet]

ovdje imate neke genijalne citate Mahatme Gandija...
Toplo preporučujem da ih pročitate....


http://www.dadalos.org/srbija/vorbilder/Gandhi/zitate.htm

[m@rij@]

Zao mi je samog sebe,drugih,svih ljudi,zveri,ptica...svega sto zivi.
Zao mi je dece i staraca,nesrecnih i srecnih...
Srecnih vise nego nesrecnih.
Zao mi je pobedonosnih,likujucih vodja,velikih umetnika,mislilaca,pesnika.
Zao mi je ubice i njegove zrtve,nakaznosti i lepote,ugnjetenih i ugnjetaca.
Kako da se oslobodim te zalosti?Ona mi ne da da zivim...Ona,pa jos i dosada.
O,dosado!Dosado. Prozeta zalosti!Nize se covek ne moze spustiti.Zapravo bolje bi bilo da zavidim!Da,ja i zavidim - kamenju.
I.S.Turgenjev

[Spayky]

Ipak, moramo priznati kako mi se čini da čovek, uprkos svim svojim plemenitim vrednostima, još na sebi nosi neizbrisivi pečat svog niskog porekla.
Darvin