Ramonda Serbica ili
cvet-feniks je veoma zanimljiva endemska biljka. Za njih je vezana jedna neobična i retka pojava: čak i ako se potpuno osuše, mogu ponovo oživeti kada se zaliju. Verovatno zahvaljujući ovoj sposobnosti, srpska ramonda je i preživela poslednje ledeno doba.
Sposobnost vraćanja u život je otkrio ruski botaničar Pavel Černavski koji je ovu biljku 1928. godine stavio u svoj herbarijum. Nakon što je slučajno prosuo vodu po herbarijumu, prethodno potpuno suva biljka je procvetala. Ovo slučajno otkriće je iste godine objavljeno u Ruskom botaničkom žurnalu. Ramonda iz stanja prividnog odsustva života (anabioze), koje može trajati mesecima a možda i godinama, nakon rehidratacije vraća u potpunosti svoje fiziološke funkcije za 8 do 10 sati.
Ramondu je pronašao poznati srpski prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Nazvao ju je srpska ramonda (lat. Ramonda serbica). Na istom području kao i Ramoda serbica živi još jedna endemska vrsta sličnih osobina: Ramonda nathaliae. Ime je dobila prema kraljici Nataliji, supruzi srpskog kralja Milana Obrenovića.
Kralj je veoma voleo da boravi u u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije. Sa kraljem i kraljicom je uvek putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar.
Doktor Sava Petrović je bio obrazovan čovek, i veoma je voleo botaniku. Mnogo vremena je provodio u dugim šetnjama po prirodi. Tako je otkrio da u okolini Niša živi još jedna vrsta, koju je nazvao niška ramonda (lat. Ramonda nissana).
Ali, to ime nova vrsta nikada nije zvanično ponela.
Legenda kaže da je uvaženi dvorski lekar bio očaran lepotom kraljice Natalije. U njenu čast je promenio ime niška ramonda u Natalijina ramonda (lat. Ramonda nathaliae).
Inače, raste u Sićevačkoj Klisuri i njenoj okolini, nadomak Niša, i koliko ja znam - jedino tu, na celom svetu...
Za mene... Slika Amazona, prašume, može i sa visine..