Negde postoji slicna tema ali nema veze... Neka ljudi znaju...
Ja za sebe mogu reci da sam humana. Ali isto tako da je mnogo ( sve manje ) humanih ljudi na ovom svetu. Pogotvu sto se tice tih SMS akcija i svega toga. Ljudi prosto ne veruju da njihov novac odlazi na pravo mesto s toga nista i ne daju. A drugi smatraju da ih se to ne tice. Trece je bas i briga...
Ja sam dobrovoljni davalac krvi i to je nesto najmanje sto mogu da ucinim da bih pomogla nekome. Smatram to cak i kao gradjansku duznost ( svih onih koji su punokrvni, zdravi, pravi i ne boje se igle
)
Takodje kada cujem za neku akciju, pomislim, a sta da ne daj Boze meni to zatreba, ili nekom od mojih bliznjih... Postupam po savesti. Cinim ono sto mislim da bi drugi cinili da sam ja u pitanju.
Ali se eto bojim, da novac koji je dan za odredjene svrhe ne ode u neke sasvim desete - a to je bojim se bas cest slucaj.
Ljudi ne shvataju koliko su srecni. Isto tako ne shvataju kako je nekome nase malo dovoljno da budu srecni. Svako moze jednom u 6 meseci izdvojiti maximum pola sata da ode i da krv, a time bukvalno spasava jedan zivot. Ej, uporedite vasih pola sata provedenih lezeci na stolu, i neciji CITAV zivot - nistavno zar ne?
Ljudi cesto kazu: ma sta ja tu mogu, nije to moja stvar... Ali to jeste nasa stvar. To je nasa realnost. Ti ljudi su bas to: ljudi kojima je nasa pomoc potrebna i ne stide se da je traze. Danas ce trebati njima, nekada mozda nama... I zaista znam da zivimo u teskim vremenima, i da dolaze jos teza, ali zivoti su u pitanju. Ali svako po malo, svako po delic... jedino zajedno mozemo uciniti nesto... Zajedno mozemo uciniti mnogo... ali samo i jedino ZAJEDNO...