sve gluposti sto je uradila vlast u novom sadu poslednjih godina

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[djeneral]

Grupa nezadovoljnih radnika-ca tehnickog sektora, na osnovu Zakona o krivicnom postupku podnosi:


ANONIMNU KRIVICNU PRIJAVU

PROTIV: Jakovljevic Sinise Miloja, direktora JP SPC Vojvodina, rodjenog 31.01.1962.godine u selu
Donje Leskovce, opstina Valjevo, sa prebivalistem u Novom Sadu, ulica Zmaj Ognjena Vuka br. 2, po
zanimanju gradjevinski inzinjer.
ZBOG: vise izvrsenih krivicnih dela iz oblasti privrede i drugih, kao sto su:
1. Zloupotreba sluzbenog polozaja
2. Primanje mita
3. Nesavesnog rada
4. Sklapanje stetnih ugovora
5. Povrede tajnosti sredstava za komunikaciju
6. Seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja osoba zenskog pola zaposlenih u Preduzecu

Navedena krivicna dela imenovani je izvrsio u periodu od januara 2005. godine do danas i to:

1. U toku juna 2006. godine, Miloje Jakovljevic bez tendera i projektne dokumentacije ( koju na
kraju posla izradjuje njegova supruga Ana jakovljevic iz firme PROING gde je i sam ranije radio), na
volseban nacin, rekonstrukciju otvorenih bazena dodeljuje JKP Put Novi Sad (koji nije angazovao ni
jednog radnika) i silnim podizvodjacima, kao sto su:
DP Internacional Beograd ( u stecaju)
Slovenacko-hrvatska firma Handling D.O.O. Ruse
Gail iz SRN
BWC Beograd
Elektro-nabavka iz Novog Sada
Delta - Nova iz Backe Palanke
Vibro Beton iz Novog Sada

U isto vreme plocice i ostali materijal se placaju po visestruko skupljim cenama, a navodna,
kompenzacija AD Toza Markovic iz Kikinde i SPC Vojvodina kosta po nasim saznanjima, oko milion
dinara
Nakon zavrsenih radova Miloje Jakovljevic trosi jos 35.000.000 dinara, pravdajuci to neplaniranim
radovima.
Mi, radnici na SPC Sajmiste u to vreme nismo videli ni jednog radnika firme Handling na izvodjenju
dodatnih radova i spremni smo da svedocimo.
Osnovano sumnjamo da je Miloje Jakovljevic protivpravno na ovom poslu otudjio preko 40.000.000
dinara.

2. Postoje dokazi da su dva radnika SPENSA, Ivanovic Nenad i Raspopovic Branislav, zaposleni
na osnovu laznih diploma, sto je Komisija koju je Jakovljevic formirao i dokazala. Uprkos takvom
saznanju da je u pitanju falsifikat, odnosno, krivicno delo, on ih ostavlja na poslu i "reketira" sa 5000
eura.
3. Miloje Jakovljevic, u saradnji sa Pomocnikom Radisom Vicevicem, u periodu od decembra do
jula ove godine, pribavlja listinge poziva tajno i samo za pojedine osobe- radnike, bez njihovog
znanja i odobrenjai u samo njemu poznate svrhe, cime je povredio tajnost i narusio privatnost
zaposlenih u JP SPC Vojvodina.
4. U periodu 2005 - 2007. godine, Miloje Jakovljevic je seksualno zlostavljao i uznemiravao vise
zaposlenih radnica SPC Vojvodina, Dukic Mirtu, Musulin Danijelu, Babic Svetlanu, Mandic Istu i
Drljaca Draganu.Neke je unapredio na razne nacine, a druge je kaznjavao i ponizavao.
5. Vlasnik MB Busa je u prisustvu radnika SPC izjavio da je Miloju Jakovljevicu dao 10.000 eura,
kako mu isti ne bi pravio probleme oko utroska struje, vode i koriscenja zemljista.
6. Vlasnik kafica Moskva, bivsi Staklenac, je javno izneo da je za prosirenje lokala Miloju Jakovljevicu dao 8000 eura, a posao je odobrila licno Vesna Prosenica, gradska arhitektica, cijeg
supruga, neposredno posle toga, direktor Miloje Jakovljevic zaposljava na SC Sajmiste.
7. Nabavka i ugradnja video nadzora, umrezavanje racunara, kupovina radiostanica je uradjeno bez
tendera i kostala je oko 10.000.000 dinara koji su placeni firmi SPEKTRA.Po saznanjima radnika
tehnike Miloje Jakovljevic i Radisa Vicevic su ostvarili licnu protivzakonitu korist u iznosu od 20.000
eura.
8. Komisija za javne nabavke ne radi, iako je upozoren na protivzakonitu radnju od strane clanova
Komisije, sam potpisuje prijavu, kako bi projekat otvorenih bazena koji treba da se rade na Spensu
dobila firma Metrico iz Beograda. Poznato je da Jakovljevic tendere uopste ne raspisuje, vec sume
razbija na vise delova, kao i da sam otvara ponude pred zainteresovanim ponudjacima.
9. Pored navedenog, Miloje Jakovljevic je sacinio stetne ugovore sa Fakultetom Tehnickih nauka,
kao i Ugovor o izgradnji sportske hale na SC Sajmiste ( investicija vredna 3.000.000 eura, sa
Milanom Grujicem i Radovanom Strpcem, koji verovatno nikad nece biti realizovan, jer je
Jakovljevic za sebe trazio 100.000 eura, da bi potpisao konacni ugovor, sto su investitori odbili.


U nadi da cete ove navode proveriti i spreciti dalju pljacku naseg Preduzeca, pljacku gradjana Novog
Sada, te stati jednom na kraj mafiji iz JKP pozdravljaju Vas radnici JP SPC Vojvodina Novi Sad.

Napominjemo da smo o svemu ovome obavestili Gradonacelnicu Maju Gojkovic koja nije preduzela
nista da se zaustavi kriminal u nasem Preduzecu. Od pismenog obracanja gradonacelnici, situacija u
Preduzecu je postala neuporedivo gora i nepodnosljiva za sve zaposlene.

DOSTAVLJENO:
1. Okruznom Javnom Tuziocu u Novom Sadu
2. SUP-u Novi Sad
3. Direktoru MUP-a Srbije
4. Generalnom inspektoru MUP-a Srbije
5. Sredstvima javnog informisanja

 
POMEN RACIJI POMEREN RADI MAJINOG LETA U LONDON!

("Gradjanski")

Privatna poseta važnija od racije

Novinar: D. Ignjić, Fotoreporter:

Gradonačelnica Maja Gojković otputovala je u London, saznaje "Građanski list". Ništa ne bi bilo neobično u vezi s ovim putovanjem da se radi o službenoj poseti ili učestvovanju gradonačelnice na nekoj za Novi Sad veoma bitnoj konferenciji. Da nije reč o službenom putovanju potvrđuje i činjenica da na oficijelnom sajtu Novog Sada nije objavljena nikakva informacija povodom gradonačelnicinog odsustva s posla, što je inače dosad bila praksa kad je Gojkovićeva odlazila u radne posete.

Međutim, kako "Građanski list" nezvanično saznaje, Gojkovićeva je otišla u privatnu posetu prijatelju. Posebno je zanimljivo što je to uradila za vreme radnih dana, a nije ni na godišnjem odmoru niti je na bolovanju. Tako trenutno Novim Sadom niko ne upravlja, pošto od početka svog mandata pa do danas nije imenovala svog zamenika.

U Službi za informisanje Kabineta gradonačelnice juče nismo dobili potvrdu da je Gojkovićeva u Novom Sadu, niti demanti da je otputovala u London. Jednostavno, nisu nam ništa rekli.

Ovih dana u javnosti se dosta spekulisalo zbog čega je gradska vlast pomerila obeležavanje Novosadske racije za 21. januar, kad se već 65 godina ovaj tragični datum i pomen žrtvama obeležava 23. januara. Tako je i dalje ostalo nerazjašnjeno, bar nije bilo zvaničnih obrazloženja iz gradonačelnicinog kabineta zbog čega je grad prvi put u istoriji tako nešto uradio. Kako smo nezvanično saznali iz bliskih izvora Gradskoj kući, Gojkovićeva je naredila gradskim službama da zvanice obaveste da će komemoracija biti održana dva dana ranije od datuma kad se tradicionalno obeležava godišnjica racije. Razlog ovom pomeranju je već unapred isplanirano putovanje gradonačelnice u London, u privatnu posetu 23. januara. Za nju očigledno dovoljan i argumentovan razlog da se komemoracija ne održi kad je uobičajeno, za novosadsku javnost šokantna činjenica.

 
MILUTIN RAONIC (dSS) - direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" u Novom Sadu

NOVA SISTEMATIZACIJA U „VODOVODU I KANALIZACIJI”

U Javnom preduzeću “Vodovod i kanalizacija”, na čijem čelu je Milutin Raonić, kadar novosadskog DSS-a, odnedavno je zaposlena i supruga Dejana Mikavice, narodnog poslanika DSS-a, Nataša Mikavica. Kako “Dnevnik” saznaje, ona je poslednje dve godine radila kao prvi savetnik za marketing u “Informatici” (preduzeću koje je pri raspodeli gradske vlasti pripalo Socijalističkoj partiji Srbije), da bi se nedavno prebacila u “Vodovod i kanalizaciju”, stranačku firmu DSS-a. Razlog za prelazak u drugo preduzeće je, kaže za “Dnevnik” Nataša Mikavica, izazov koji joj ovo preduzeće nudi.


- Dobila sam poziv iz “Vodovoda i kanalizacije” da se pridružim njihovom dobrom timu. Sistematizacijom je predviđeno osnivanje novog, velikog odeljenja za marketing. Ja sam rukovodilac sektora tog odeljenja. Došla sam s više na nižu poziciju, umesto veću platu u “Informatici”, dobijaću nižu u “Vodovodu i kanalizaciji” - kazala je Mikavica, koja je, nakon firmiranja Skupštine grada, bila postavljena u Upravni odbor Apotekarske ustanove.

Izvor “Dnevnika” navodi da je reč o poslednjim potezima direktora Raonića, jer su stranačke glavešine u Novom Sadu već predvidele ili da ga smene, ili će, nakon eventualnih lokalnih izbora, biti smenjen. Isti izvor tvrdi i da je Raonić napravio neobičnu sistematizaciju preduzeća, po kojoj je ukinuto mesto tehničkog direktora, što je nezamislivo za takvo preduzeće. Međutim, tvrdi isti izvor, to je bio dobar način da Raonić ukloni tehničkog direktora Branka Jorovića.

Saznajemo i to da je Raonić nakon dolaska na mesto direktora preduzeća najavio da će dovesti dobru, pravu i stručnu ekipu koja će voditi preduzeće. Međutim, izvor navodi da je “Vodovod i kanalizacija” preduzeće koje se bavi distribucijom. Kadrovi koji bi trebalo da ga vode ne mogu za taj posao nigde da budu školovani, nego moraju biti stručni i sa iskustvom, a da je Raonić u firmu doveo ljude koji su bez iskustva i da oni već dve godine vode preduzeće.

 
IGOR MIROVIC (SRS) - INICIJATOR PREBIJANJA GLUMACA

NOVI SAD, 9. februara (SEEcult.org) - Nalogodavac prebijanja glumaca Pozorista mladih je predsednik Gradskog odobra Srpske radikalne stranke (SRS) u Novom Sadu Igor Mirovic, izjavio je na saslusanju istraznom sudiji i policiji direktor tog teatra Tomislav Knezevic, nezvanicno saznaje "Gradjanski list".

Prema navodima tog lista, Mirovic je to demantovao i optuzio Demokratsku stranku i Ligu socijaldemokrata Vojvodine za reziju celog slucaja, preneo je Radio 021.

Portiri Pozorista mladih izjavili su istraznim organima da se Knezevic u vreme napada na glumce sve vreme nalazio u zgradi, koju je potom zakljucao, ne pustajuci ni policiju unutra.

Prema nezvanicnim saznanjima Radija 021, unutar SRS-a u Novom Sadu doslo je do ozbiljnih sukoba, a na jednoj strani je gradonacelnica Maja Gojkovic, koja je osudila incident u Pozoristu mlaidh, dok je na drugoj predsednik Gradskog odbora Mirovic.

Izvor Radija 021 naveo je da je Mirovic pruzio podrsku Knezevicu, kako bi oslabio pozicije Maje Gojkovic, sa kojom je u sukobu i zbog raspolaganja gradskim novcem.

Prema navodima Radija 021, sa Mirovicem je u noci prebijanja glumaca bio u policiji i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Miroljub Ljesnjak i na njegovo insistiranje Knezevic i nije smenjen vec cetiri meseca, uprkos strajku glumaca. Ranije je u javnosti odgovornost za to uglavnom prebacivana na potpredsednika Skupstine grada Rada Marinkova.

 
IGOR MIROVIC (SRS) I AFERA "BEHATON"

("Blic")

A od kuma za posao dva stana

Novi Sad ovih dana potresa afera oko popločavanja centra glavnog grada pokrajine. Opozicija je prvo optužila Zavod za izgradnju grada (ZIG) za nenamensko trošenje novca iz budžeta. Potom su optužbe proširene i na izbor uvoznika behatona, posebne vrste betona. Taj, najvredniji deo posla poveren je firmi „AIC projekt internacional“, na čijem čelu se nalazi Darko Čović, prijatelj i, upućeni kažu, kum direktora ZIG-a Igora Mirovića.

Izvori „Blica“ tvrde da prijateljstvo između Čovića i Mirovića nije jedini razlog zbog kojeg je „AIC projekt internacionalu“ prepušten posao uvoza behatona, vredan oko 600.000 evra, s obzirom na to da je ugovor sklopljen na iznos od 51.686.565 dinara. Čović je ujedno i osoba koja je u decembru prošle godine prodala Mirovićevom bratu Predragu stan u Novom Sadu. U sudu pod brojevima OV1-53130/04 i OV1-56703/04 kriju se ugovori o kupovini stanova. U prvom slučaju kupac je Predrag Mirović, brat direktora ZIG-a, a prodavac ni manje ni više nego Darko Čović i izvesna Olgica Lukić. U drugom slučaju kupci su Mirovićevi roditelji, Milo i Olga, a prodavac je izvesni Dejan Pabović. Ugovori za oba stana potpisani su u roku od samo nekoliko dana, 9. i 27. decembra.

Čović mi nije kum

Igor Mirović demantuje da kupoprodaja stanova, za koju on tvrdi da je obavljena još pre nekoliko godina ali da je porez plaćen i ugovor sklopljen prošle godine, ima veze sa uvozom behatona. On čak ističe da Darko Čović njemu nije kum i objašnjava da ta priča kruži gradom jer su ljudi čuli da on Čovića ponekad oslovljava sa kume. Ipak, i pored srdačnog oslovljavanja, tvrdi Mirović, Čović se čak ne može opisati ni kao najbolji prijatelj.

- Istina je da nas viđaju. Viđaju me sa mnogim ljudima. Čović dolazi u našu firmu, susrećemo se, ali nije mi ni kum, ni najbolji prijatelj - tvrdi Mirović.

Mirović je u nekoliko navrata pa i sada opovrgavao optužbe da je bilo ikakvih nepravilnosti u poslovima oko popločavanja centra grada, smatrajući ih nepotpunim i isceniranim pričama opozicije.

A kako je sve počelo? Poslovi popločavanja centra praćeni su iznenađenjima, koja kada se uzme u obzir krajnji rezultat, izgledaju kao odličan scenario kako bi posao bio dodeljen firmi Mirovićevog prijatelja.

Kvadrat umesto 11 plaćen 42 evra

Najpre, početkom godine, Zavod za izgradnju grada formira specijalnu komisiju za izbor materijala koja odlučuje da je granit, predlog prošlog saziva gradske vlade, donet na osnovu preporuke Zavoda za zaštitu spomenika kulture, suviše skup i da treba postaviti behaton. Na osnovu ove odluke, radovi se proglašavaju putarskim i stiču se uslovi da se uvede restriktivni postupak javne nabavke. U takvom postupku, Zavod za izgradnju grada poziva na tender samo one firme koje su se početkom godine, u specijalnom postupku, kvalifikovale za gradnju puteva u Novom Sadu. Njih takođe biraju komisije Zavoda za izgradnju grada. Prema navodima dobro upućenog izvora „Blica“, ZIG ne poziva čak ni sve ove firme već svojevoljno dodatno sužava krug na „Vojvodina put“, JKP „Put“ iz Novog Sada i „Put-invest“ iz Sremske Kamenice. „Vojvodina put“ je tražila 122.388.369 miliona dinara a obećala da će poslove završiti za 110 dana, „Put“ je tražio 124.841.720 dinara a obećao kraj za 70 dana, dok je „Put-invest“ tražio 171.223.085 dinara za 90 dana. Posao dobija „Vojvodina put“, jedina koja nije dostavila uzorak behatona, što se vidi iz dokumentacije koju je prikupio „Blic“. Uzorak nije dostavila jer je odlučila da ponudi uvozni behaton - i to preko firme „AIC projekt internacional“ Mirovićevog kuma Darka Čovića. Uprkos tome, ZIG dodeljuje posao „Vojvodina putu“ i kao glavni adut ističe upravo materijal koji će biti uvezen od austrijske firme „Semel rok stejn end dizajn“, iako je ovaj behaton oko četiri puta skuplji od onog proizvedenog u našoj zemlji. Prema informacijama koje je dobio „Blic“, ovaj behaton košta 42 evra po kvadratu, dok je firma „NM komerc“ ponudila behaton „Vojvodina putu“ po ceni od 11 evra. Potvrdu informacije o ceni behatona „Blic“ nije mogao da dobije ni u samom predstavništvu „Semel roka“ u Ogulinu, odakle je na kraju stigao behaton jer, kako je objasnila Sanja Medved, menadžer prodaje, to je informacija koje se „ne šalje vani“. Od Sanje Medved „Blic“ je uspeo da sazna da će, zahvaljujući ovoj kupovini behatona, „AIC projekt internacional“ postao stalni saradnik „Semel roka“.

I tada i danas, Zavod za izgradnju grada i tenderske komisije koje su učestvovale u postupku obrazlagale su kupovinu skupljeg behatona i izbor „AIC projekt internacionala“ za snabdevača time da behaton iz uvoza ispunjava sve evropske standarde i garantuje kvalitet.

Kako su ućutkani učesnici tendera

Međutim, nijedan od učesnika na tenderu nije se pobunio: na čelu JKP „Put“ sedi član SPS, koga je postavila vladajuća koalicija u gradu, a „Put-invest“ dobio je sitnije poslove na obnovi novosadskih ulica. „NM komerc“ iz Loznice, koji je ponudio „Vojvodina putu“ najjeftiniji behaton, dobio je kao podizvođač posao popločavanja „Spensa“ i to za sumu koja je znatno nadmašila predviđene izdatke iz budžeta. ZIG je planirao da za popločavanje „Spensa“ izdvoji četiri miliona dinara, ali se na tender javljaju samo izvođači koji nude usluge za 90 i više miliona, što se takođe može videti u tenderskoj dokumentaciji. UO ZIG-a na brzinu donosi odluku da se izdvoji više sredstava - 102 miliona, ne tražeći odobrenje od Skupštine grada, čak ni od gradonačelnice Maje Gojković. Tako svi učesnici tendera bivaju ućutkani, a posao se prepušta firmi Darka Čovića.
Hana Dunđerov

[djeneral]

nastavak....
dSS U NOVOM SADU

("Radio021")

Poslednje dve i po godine, odkako je formirana gradska vlast, javnost je konstantno obmanjivana izjavama da DSS nije u vlasti u Novom Sadu. Ovakve informacije stizale su uglavnom iz centrale u Beogradu, u skladu sa navodnom odlukom predsednika stranke Vojislava Koštunice, da DSS ne ulazi u koaliciju sa radikalima.

Praksa je pokazala da su informacije koje stižu iz Beograda u najmanju ruku licemerne i vređaju inteligenciju svakoga ko i najmanje poznaje političke prilike u gradu. Apsurd da stranka premijera cele nacije izlazi sa ovakvim informacijama u drugom najvećem gradu u zemlji, dovodi u pitanje spremnost i rešenost DSS da ozbiljno deluje u čitavoj pokrajini. O tome koliko stranka premijera Srbije vodi računa o severnoj pokrajini govori i podatak da je Gradski odbor DSS raspušten još u novembru 2004. Licemerje centrale pokazalo se i u činjenici da je, podržavajući radikale, DSS dobio pet javnih preduzeća u gradu i priliku da zaposli armiju članstva. O kvalitetu kadra DSS-a govori činjenica da su najveće afere gradske vlasti potekle iz preduzeća, školskih odbora i ustanova kulture kojima upravlja ta stranka.

Tek nakon prebijanja glumaca Pozorišta mladih DSS izlazi u javnost sa optužbama i ogradama od Tome Kneževića kao njihovog člana. Do tog trenutka DSS nije ni jednom reagovala povodom četvoromesečnog štrajka u pozorištu. Reakcija DSS-a se očekivala, s obzirom na to da se Knežević više puta deklarisao kao njihov član, kao i zbog toga što su neki gradski funkcioneri izlazili u javnost sa objašnjenjem da ništa ne mogu da učine zbog koalicionih sporazuma i dogovora, tačnije pravične podele kolača vlasti i dogovora pozicionih stranki da se ne mešaju jedni drugima u dvorišta.

Dan nakon prebijanja glumaca u pozorištu su zajedno sa glumcima na sastanku bili i neki od članova DSS-a u Novom Sadu. Narodni poslanik DSS-a, Željko Tomić izjavio je tada za 021 da DSS ne vlada u Novom Sadu i da Tomislav Knežević nije njihov član. Sa druge strane Tomislav Knežević isticao je više puta u javnosti da to što je on član DSS a predstavlja stvar za ponos te stranke.

Nakon batinjanja glumaca oglasila se i centrala DSS-a u Beogradu koja je saopštila da je duboko ogorčena incidentom u Novom Sadu, u kome su pretučena trojica glumaca Pozorišta mladih, uz podsećanje da najviši organi stranke ne učestvuju u vlasti u tom gradu. "Kršenje odluke da se u Novom Sadu uđe u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije upravo je i dovelo je do raspuštanja Gradskog odbora Novo Sada", podseća se u saopštenju. Informativna služba DSS-a je istakla da su svi funkcioneri gradske vlasti Novog Sada "za koje se neosnovano pretpostavlja da zastupaju DSS, privatna su lica, koje Stranka ne priznaje kao svoje kadrove. U takve spada i gospodin Tomislav Knežević, direktor Pozorišta mladih u Novom Sadu". Podsetimo, DSS je četiri meseca ignorisala problem, a tek kada je u pozorištu nastala potpuna kriza DSS je odlučla da se odrekne dela kolača i da Kneževića pusti niz vodu.

Priča o tome ko je DSS u Novom Sadu, počinje izborom Zorana Vučevića iz SRS, za predsednika Skupštine Novog Sada, glasovima odbornika SRS-a i DSS-a. Vučevića je podržao 41 odbornik, od čega četiri predstavnika Demokratske stranke Srbije. Funkcioner gradskog odbora DSS-a, Miroljub Lješnjak, tada je najavio budući dvogodišnji manir i model izjava funkcionera ove stranke rekavši da su odbornici DSS-a glasali za izbor predsednika Skuštine grada "jer je u interesu Novog Sada da izbegne uvodjenje prinudne uprave".

Odbornici DSS su se oglušili o odluku Predsedništva stranke koje je donelo odluku o tome da predstavnici te stranke ne ulaze u ponuđene koalicije u Novom Sadu, a ovlašćen pregovarač DSS-a za dogovore o koalicijama u novosadskoj skupštini Gordana Matijašević rekla je ranije da ta odluka mora biti poštovana i da se zna koje su sankcije ako tako ne bude. Nakon dve godine ispostavilo se da kroz prizmu DSS-a, sankcije znače obmanjivanje javnosti, a jedini koji je kaznu osetio bio je Rada Marinkov koji je po Statutu Demokratske stranke Srbije isključen iz stranke, međutim i dalje je rado viđen gost u društvu DSS-ovaca. DSS u Novom Sadu upravlja SPENS-om, Vodovodom, Toplanom, Gradskim Zelenilom i Parking servisom, a njihovi ljudi su na čelu Muzeja grada i donedavno Pozorišta mladih, kao i u većini Školskih odbora.

Donedavni narodni poslanik DSS-a Dejan Mikavica, koji je i dalje u Glavnom odboru stranke i predsednik UO Transnafte, povezan je sa najvećim aferama u gradu. Demonstracija moći DSS-a u Novom Sadu pokazala se u slučaju saobraćajne nesreće, koju je prema navodima policije u septembru izazvao Mikavica i u kojoj je teško povređena jedna Novosađanka, a koja do danas nije dobila sudski epilog. Prema poslednjim informacijama koje smo dobili iz Tužilaštva, izvođenje dokaza još je u toku. Mikavica je demantovao navode krivične prijave policije da je izazvao saobraćajnu nesreću i naveo da nije tačno da je prošao kroz crveno svetlo. Mikavica, tadašnji savetnik direktora SPENS-a, kao i šef novosadske katedre za istoriju, nije mogao da odovori na pitanje šta je radio u službenom autu SPENS-a u nedelju ujutro i da li je putni nalog naknadno doneo direktor SPENSA Miloje Jakovljević. Mikavica je način izveštavanja Radija 021 i pojedinih medija, okarakterisao kao primitivan lažljiv, zlonameran i pakostan, a najavio je i da će tužiti . Portparol DSS-a, Andreja Mladenović tada je izjavio da je Dejan Mikavica možda bio malo preoštar prema medijima, ali da je to njegov stil izražavanja, kao i da misli da postoji isplanirana kampanja proitiv Mikavice i DSS-a. Tek posle nekoliko meseci podrške, DSS se ograđuje od Mikavice, koji, nakon dva mandata u republičkoj Skupštini, se nije čak našao ni na listi kandidata. Saobraćajna nesreća je samo jedna od brojnih afera koje su u vezi sa Dejanom Mikavicom.

Za vreme direktorovanja člana DSS-a Drage Njegovana, iz Muzeja grada su ukradene najvrednije slike, koje pripadaju svetskoj baštini, a nakon više od godinu dana u istrazi nema pomaka. Muzeju grada je zbog dugovanja isključeno sedam telefona, a zaposleni su optužili direktora Njegovana da je odgovoran za nastalu situaciju, jer je nenamenski trošio sredstva. Muzej je bez tendera iznajmio prostor za otvaranje kluba na tvrdjavi. Njegovan je za 021 tada rekao da prostor nije iznajmljen nego poveren, a na naše pitanje kako se prihodi od kluba vode u finansijskim knjigama, Njegovan nije znao odgovor.

U novosadskoj DSS rapsodiji za više ciljeve stranke iskorišćen je Tomislav Knežević, koji je u nekadašnjem GO DSS-a bio zadužen za kulturu. Knežević je, za sada, jedini protiv koga je policija podnela krivičnne prijave zbog prebijanja glumaca, a prema poslednjim informacijama istraga je i dalje u toku. Podsetimo, u noći prebijanja u policiji su zatečeni radikalski prvak Igor Mirović i član DSS-a Miroljub Lješnjak, koji iz senke podržava Kneževića. Mediji su nedavno citirali izvor iz policije da ceo slučaj Pozorišta mladih nije nimalo banalan, a da su posledice koje može prouzrokovati su ogromne. Prilikom ispitivanja Knežević je, prema pisanju medija, naveo da je Igor Mirović organizator prebijanja glumaca. Tek posle četiri meseca štrajka i prebijanja glumaca DSS se odrekla Kneževića.

Mada centrala DSS-a tvrdi da nije vlast u Novom Sadu, predsednik gradskog odbora SPS-a, koalicionog partnera u gradu, Siniša Sević smatra suprotno.

Predstavnici opozicionih partija u gradskom parlamentu Uranija Kozmidis Luburić, Igor Pavličić i Aleksandar Jovanović smatraju da je DSS u vlasti u Novom Sadu.

Novosadski novinari ne znaju sa kim da razgovaraju kada im treba informacija iz DSS-a. Marija Maleš iz Blica i Mirjana Gelo iz Dnevnika.

Nakon dve i po godine vladavine i i kvalitetom kadra, DSS je pokazala svoj koalicioni potencijal i koliko joj znači drugi najveći grad u zemlji.

[djeneral]

ima jos
SASA IVKOVIC (dSS) - DIREKTOR JKP "ZELENILO" - OSIM STO JE ZAPOSLIO ZENU - TUKAO RADNIKE

("Dnevnik")

vković i Grabovac su me držali, a Bokan me je udarao šipkom


Novosadska hronika

Slobodan Mićunović, radnik Gradskog zelenila tvrdi da nije tačna informacija da je bilo koga udario ili tukao, a posebno ne direktora ovog preduzeća Sašu Ivkovića, niti njegovog zamenika Jovana Grabovca, u nedelju 9. aprila na Štrandu, kada je izbila opšta tuča zaposlenih ove firme, na zaprepašćenje prolaznika i radnika koji su radili na plaži.


- Na Štrand sam došao sasvim slučajno da bih video koliki je Dunav. Video sam Sašu Ivkovića, Jovana Grabovca, Radu Marinkova i direktora ekonomsko-finansijskih poslova u Zelenilu Milorada Milivojevića, kako stoje na glavnom platou Štranda. Prišao sam Ivkoviću i Grabovcu i upitao ih zašto mi sina Sinišu malteriraju i ne poštuju sudsku odluku po kojoj bi Siniša trebao da se vrati na pređašnje radno mesto u Gradskom zelenilu.

Oni mi odgovore nešto poput ’zato što mi to tako hoćemo’ i uhvate me za ruke. Tada sam osetio jak bol u leđima, a potom video direktora sektora za turizam i ugostiteljstvo Gradskog zelenila Tomislava Bokana kako drži neku šipku, kojom me je udario - tvrdi za “Dnevnik” Mićunović, radnik Gradskog zelenila, opisujući tuču koja je izbila između rukovodstva ovog preduzeća i Mićunovića te nedelje na Štrandu.

Prema njegovim rečima, pomenuto su videli i radnici Gradskog zelenila koji su se u tom trenutku nalazili u neposrednoj blizini. Mićunović kaže da je policija stigla i uzela izjave od aktera ovog sramnog i necivilizovanog događaja. Prema njegovim rečima, Grabovac je tvrdio da ga je on, Mićunović, udario kao i da mu je još ranije pretio.
- Bokan je policiji izjavio da sam ja njega udario, a ne on mene, a kada sam ja policiji pokazao masnice na leđima, Bokan je dodao da sam se okliznuo na koru od banane - navodi Mićunović, rekavši da ni tvrdnje Grabovca nisu istinite.

Ipak, tu se ceo slučaj ne završava. Mićunović ističe da on nema nikakve veze sa prebijanjem Saše Ivkovića 11. aprila, kada je ovaj krvav došao na posao. Direktor Gradskog zelenila je napad prijavio policiji. Mićunović još tvrdi da ga je policija posetila 12. aprila zbog navodne tuče sa Ivkovićem, u kojoj je direktor izvukao deblji kraj.

Bez komentara u Gradskom zelenilu

Zamoljen da prokomentariše optužbe Slobodana Mićunovića, portparol Gradskog zelenila Dragan Božić ponovio je da je stav direktora Saše Ivkovića i njegovog zamenika Jovana Grabovca, da neće komentarisati navode Mićunovića. On je takođe izjavio da ni on kao Šef marketinga neće davati nikakve izjave povodom tvrdnje Mićunovića.

- Dobijam poziv za sud za oba slučaja, tuče na Štrandu i prijave protiv mene i Bokana i navodne tuča mene i Ivkovića i 12. aprila svi dolazimo u sud - navodi Mićunović, dodajući da je sudija utvrdila kako ta dva slučaja ne mogu da se vode pod jednim, te se postupci za sad odlažu.
Naš sagovornik dalje tvrdi da je od kolega u Zelenilu čuo da mu se sprema otkaz i da mu je zabranjen ulaz u bilo koju prostoriju novosadskog preduzeća.

Pored tvrdnji koje je juče izrekao Mićunović, u celu priču se uključila i njegova sestra Biserka Vidović. Ona kaže da je do pre nepunih godinu dana takođe radila u Zelenilu, na mestu direktora pravnih poslova, ali je juna 2005. dobila otkaz. Prema njenim rečima, hajka na njenog brata, njegovog sina i nju, od strane sadašnjeg rukovodstva Zelenila, počinje u maju kada je podneta anonimna prijava tužilaštvu protiv ljudi sa rukovodećih mesta novosadskog preduzeća.

- Od tada počinju maltretiranja, a kulminacija svega je to što Sinišu Mićunovića, Slobodanovog sina, prebacuju sa mesta tehničara za kompjutersko konstruisanje da radi na košenju trave i orezivanju šiblja, dok 20-godišnji Siniša ima nalaze pulmologa da je alergičan na polen trave i da ima bronhijalnu astmu. Takođe ima i rešenje suda da ne sme da obavlja ove poslove - podvlači Vidovićka

[djeneral]

i to nije sve
ZORAN DJAKOVIC (SRS) O UZURPACIJI ZIG-ove ZGRADE KOD BANOVINE

("Dnevnik")

RADIKALI UREĐUJU NOVI STRANAČKI DOM
Ugrabili staru zgradu ZIG od hiljadu kvadrata

Opštinski i Okružni odbor Srpske radikalne stranke za mesec dana se seli iz sadašnjih i useljava u nove prostorije - nekadašnju zgradu Zavoda za izgradnju grada na Bulevaru Mihajla Pupina 18 (prizemlje i četiri sprata). Radikali novodobijeni dom, koji su dobili od JP “Poslovni prostor” bez objavljenog javnog konkursa, trenutno uređuju o sopstvenom trošku, što bi možda moglo da implicira da jednog dana računaju i na udeo u vlasništvu.
Vest o selidbi radikala juče je za “Dnevnik” potvrdio i direktor JP “Poslovni prostor “ Zoran Đaković nakon što je pre nekoliko dana Upravni odbor ovog preduzeća odlučio da prostor od oko hiljadu kvadrata ustupi na korišćenje najbrojnijoj stranci u gradskom parlamentu.
Novinari “Dnevnika” su već ranije u nekoliko navrata pitali Đakovića i direktora ZIG-a Igora Mirovića da li su tačne nezvanične informacije da je Upravni odbor ZIG-a nekadašnju upravnu zgradu u Ulici Mihajla Pupina 18 predao “Poslovnom prostoru”, kao i namera radikala da”ugrabe” prostorije na prestižnoj lokaciji, jer zgrade, gde je trenutno smeštena ova partija, treba da se ruše ovog proleća. Međutim, odgovori oba direktora su bili odrični. Da su pouzdane informacije do kojih je “Dnevnik” došao ipak bile osnovane i tačne svedoči i jučerašnja izjava Đakovića, inače člana radikalne stranke.

Neparlamentarne partije plaćaju zakup

Prema skupštinskoj odluci političke partije koje nemaju odbornike u gradskom parlamentu moraju da plaćaju zakup poslovnog prostora u gradu. Vradnost kvadratnog metra je 46 bodova, a jedan bod vredi oko 1,5 dinar.
Po Đakovićevim rečima, Reformisti Vojvodine u Ulici Ilije Ognjanovića koriste poslovni prostor od 453, SPO u Radničkoj ulici 281, a na Bulevaru oslobođenja 130 kvadrata.
- Prethodne garniture u “Poslovnom prostoru” su za uređenje prostorija RV uložile 2.172.000, a za uređenje prostorija SPO 2.058.000 dinara - tvrdi Đaković i navodi da Socijaldemokratska partija u Miletićevoj ulici koristi prostorije od 182 kvadrata, Demohrišćanska partija vojvođanskih Mađara je useljena u prostorijama od 34, Demokratska alternativa 105, Nova socijaldemokratska partije Vojvodine 35, Pokret za demokratsku Srbiju 112 kvadrata, dok Socijaldemokratska unija Beograd-demokratska unija Novi Sad u Zmaj Jovinoj ulici ima prostorije od 58 kvadrata.

- SRS je u Radničkoj ulici i na Keju žrtava racije koristila prostorije površine 240 kvadrata. S obzirom na to da su morali da ih predaju ZIG-u, kako bi zemljište bilo privedeno nameni, podneli su zahtev UO “Poslovnog prostora” za zamenu, odnosno dodelu adekvatnog prostora, jer su ipak najbrojniji u Skupštini grada - objašnjava Đaković i dodaje da je uslov za dobijanje prostora na atraktivnoj lokaciji bilo izmirenje duga. SRS je dugovao “Poslovnom prostoru” 1.650.000 dinara.
S obzirom na to da su osnovni kriterijumi za dodelu prostorija nekom pravnom licu javni konkurs, preporuka gradonačelnika ili zamena poslovnog prostora, nejasno je kako su radikali dobili zgradu bivšeg ZIG-a bez javnog objavljivanja da u gradu postoji takav slobodan prostor u zakup, jer su možda postojali i drugi ponuđači koji bi bili zainteresovani za ovu lokaciju.
Đaković, pak objašnjava da obično nema zainteresovanih za zakup toliko kvadrata, da prostor od hiljadu kvadrata nikada nije ni bio na konkursu, a da su radikali imali prioritet jer su parlamentarna stranka. Tvrdi da su svi građani mogli da dođu i da se raspitaju šta je slobodno od poslovnih prostora u gradu, a na insistiranje novinara da ne znaju baš svi građani da je zgrada u Mihajla Pupina prazna, te da su tako možda bili u neravnopravnom položaju Đaković odgovara:
- Od SRS je stigao zahtev za zamenu prostorija. Za sve stranke, koje imaju poslanike u Skupštini grada ili pokrajinskom parlamentu, imamo obavezu da obezbedimo prostorije. One su nam prioritet. Sve ostale neparlamentarne stranke dobijaju prostorije na preporuku gradonačelnika - tvrdi Đaković i dodaje da se bivša zgrada ZIG-a, o trošku radikala trenutno renovira i uređuje, a da bi za mesec dana stranka trebalo da se useli.



Inače, vlasnik nekretnine na Bulevaru Mihajla Pupina je država Srbija koja je imovinu dala na korišćenje gradu. U odluci je Upravni odbor ZIG naveo još i da je upravna zgrada površine 1.025 kvadrata, da knjigovodstvena vrednost iznosi 39,4 miliona dinara. U isto vreme se ne navodi tržišna vrednost zgrade koja je mnogo viša od knjigovodstvene.

[djeneral]

eto dovoljno zasad ima jos dosta sranja pa da svi razumemo kakvi su SRS-DSS-SPS