Vojvodina i Vojvodjani i apsolutisticka vlast u BG-u

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[djeneral]

U Vojvodini svako moze da bude patriota (bez obzira na nacionalnost), pod uslovom da voli Vojvodinu, zalaze se za njeno ocuvanje i ne ugrozava prava drugih gradjana Vojvodine. Ovde nije zabranjeno voleti svoj narod i svoju istoriju ili tradiciju, ali uz postovanje pripadnika drugih nacionalnih zajednica i njihove kulture i tradicije.

U Vojvodini nije zabranjeno biti Srbin, iako politicari i mediji iz Srbije cesto namerno iskrivljuju sliku i Srbe u Vojvodini predstavljaju kao ugrozenu stranu. Nije sramota ni biti Madjar, Slovak, Hrvat ili Rusin, itd. A ako je neko mesovitog porekla (Vojvodina je regija sa najvise mesovitih brakova u Evropi), to je onda posebna vrednost u Vojvodini, to je prakticno nas vojvodjanski brend. Ovde mozes da sretnes Srbe katolike, Madjare koji ne znaju madjarski, Nemce pravoslavce, Vojvodjane sa 7-8 razlicitih nacionalnosti u svom porodicnom stablu i tako dalje... I svima je lepo, svi zivimo slozno, kao jedna velika familija. Prakticno i nema porodice u kojoj nema pripadnika razlicitih nacionalnosti ili vere. Svi slavimo sve praznike i postujemo tudje obicaje, a vremenom ih i sami preuzimamo. Vecina gradjana Vojvodine govori ili barem razume neki od jezika sredine. Na svecarima ili za vreme Bozica i Uskrsa, za istim stolom sede Srbi pravoslavci, Madjari katolici, Vojvodjani "mesanci", kolonisti iz Bosne, izbeglice iz Hrvatske... demokrate, radikali, autonomasi, patriJote... i niko ne pravi probleme, svi postuju domacina, koje god da je vere ili nacionalne pripadnosti.

Na nasu zalost, Srbiji ne odgovara takvo stanje i pokusava da nas zavadi sa nasim komsijama, po principu "zavadi pa vladaj". Otuda stalne provokacije, podizanje tenzija, otvorene ili prikrivene pretnje i diskriminacije... pogledaj samo ovaj poslednji slucaj sa Nacionalnim Strojem i Obrazom. Organizuju "Miting za ustavna prava Srba u Vojvodini", gde Srbi cine vecinu??? Na kraju je Srbija izjednacila i fasiste i antifasiste, uz zakljucak da i jedne i druge treba zabraniti. To je i bio cilj.

Mi se zalazemo za to da pred zakonom svi budemo Vojvodjani, bez obzira na nacionalnu, versku i zavicajnu pripadnost (tj. bez negativne, ali i bez pozitivne diskriminacije) - a privatno neka bude ko sta hoce. Bogatstvo Vojvodine je u njenoj razlicitosti, a sinergija tih razlicitosti cini Vojvodinu posebnom.

Dakle, ako si voljan da Vojvodinu obogatis svojim prisustvom, svaki Vojvodjanin ce te rado primiti.
 

[djeneral]

Stvaranje Vojvodjanskog Pokreta (leto 1935) i revitalizacija Novosadske Rezolucije (1932) - ponovo se nikom u Beogradu nisu svideli. Tako je vec 28 Avgusta 1935, sef Demokrata Ljuba Davidovic uputio javno pismo "prijateljima" u Vojvodini u kojem prvo kaze da oni "s razlogom traze pravo svoje samoupravne reci u poslovima uredjenja svoga kraja" - ali da "stvarno stanje trazi drugo (!?)".
Zvanicna cenzura je cak zabranila izjavu Zarka Jaksica, jednog od prvaka vojvodjanskih samostalaca iz Petrovgrada (i starog zagovornika stvaranja Vojvodjanske Stranke), koju je dao povodom utemeljenja Vojvodjanskog Pokreta. No, ta izjava je umnozena kao letak, da bi se mogla rasiriti po Vojvodini. Jaksic u tom letku poziva "Sve Gradjane Vojvodine na Zajednicku i Zakonitu Borbu za Slobodu i Prava Vojvodine". "Da li cemo u tu zajednicku borbu ici kao vojvodjanska stranka, vojvodjanski front ili u okviru ujedinjene opozicije - nije vazno. Glavna je svrha postici Samoupravu i Prava Vojvodine!".
Jaksic, potom, jos neuvijeno dodaje: "Slozene probleme Vojvodine (ekonomske, manjinske itd) - mogu uspesno resavati oni koji ih poznaju. To su DOMOROCI. O Nama se vec 15 godina regularno resava bez Nas. Upravljaju Nama cesto protiv Nas. Vrsljaju po Vojvodini na visokim polozajima ljudi koje je ne poznaju i ne vole, koje ranije, cak ni videli nisu...Da su se nasim novcem gradili i grade putevi, skole i razni objekti po drugim delovima drzave, a da istovremeno mi imamo najgori saobracaj, najlosije puteve, ocajno zapustene skolske zgrade i nesrazmerno nateza poreska opterecenja. DOSTA JE! I SUVISE! Vreme da pocnemo primati! Ili bar da prestanemo abnormalno mnogo davati. Taksa za Oslobodjenje je davno isplacenja....HEGEMONIJE SMO SITI!"
odlomak iz knjige politicka istorija Vojvodine D.Boarova
TAKO JE DRAGE MOJE I DRAGI MOJI - GOVORIO GOSPODIN JAKSIC PRE 70 GODINA.
OVAJ NJEGOV GOVOR - I DANAS VAZI!
NISTA SE PROMENILO NIJE

[djeneral]

Kako su razmontirali vojvođansku željeznicu



Mr Gerhard Burbah, poslednji direktor vojvođanskih železnica


U Beograd kao u bunar

Posleratna istorija železnice u Vojvodini beleži dva razdoblja kada je njome upravljano iz Beograda. Prvi je bio od 1965. do 1976. godine, drugi od 1990. godine naovamo. Za oba perioda karakteristično je totalno raubovanje, demotaža, razvlačenje imovine, naprosto devastacija, gotovo namerno uništavanje vojvođanske železnice i degradiranje njenih kadrova.

U današnje vreme to je mnogo izraženije nego pre trideset godina naprosto zato što je u međuvremenu ovde stvoreno toliko mnogo dobara koje je trebalo uništiti, kako bi stari železničari rekli “da ne ostane ni kamen na kamenu”.



Nema više lepih stjuardesa

Od polovine sedamdesetih do kraja osamdesetih godina ŽTO Novi Sad koja je objedinjavala vojvođanske železnice, doživljavala je totalnu renesansu i procvat u svakom pogledu. Golim okom se svakodnevno mogla primetiti težnja da se putna mreža, kapaciteti i nivo usluge na železnici dovedu na evropski nivo. To su ona zlatna vremena, da podsetimo tadašnje putnike, kada su, na primer, na relaciji Subotica-Beograd svakodnevno “zujala” po četiri sterilno čista poslovna voza sa ljubaznim, lepim i strogim stjuardesama u svakom vagonu.

To su bile godine kada su građani i vojvođanska privreda uložili ogroman novac u rekonstrukciju i modernizaciju svoje željeznice, koja u Vojvodini ima vekovnu tradiciju. U to vreme rekonstruisali smo više stotina kilometara pruge i osposobili ih za brzine do 160 kilometara na čas. Odličan primer za to je bila “sremska magistrala”, od Batajnice do Šida. Tada je urađena elektrifikacija glavnog železničkog “koridora 10” od Pazove do mađarske granice, takođe je i rekonstruisana deonica Inđija-Subotica. U tom periodu, obimnim rekonstrukcijama, podigli smo osovinski pritisak na 20 tona na deonicama Ruma-Šabac, Pančevo-Vršac-Vatin, Čoka-Kikinda-Nakovo, Sombor-Bogojevo, Karavukovo-Bač, Gajdobra-Bačka Palanka, Novi Sad-Bogojevo, Šid-Bijeljina sa rekonstrukcijom mosta na Bosutu, a sa 12 na 16 tona osovinskog pritiska podignute su deonice Novi Sad-Bečej prema Senti i Vršac-Zrenjanin.



Gradili kao za sebe

Nije bilo iole značajnije vojvođanske fabrike (uljare, šećerane, hemijski kompleks) do koje nije stigao industrijski kolosek kojim je dopremana sirovina i otpreman gotov proizvod. Započeli smo velike radove na izgradnji novosadskog železničkog čvora, koji nisu završeni ni posle deset godina upravljanja iz Beograda. Izgradili smo u Novom Sadu ZGOP (pogon za izgradnju i rekonstrukciju pruga) i opremili ga najsavremenijim mašinama i uređajima za tu oblast. Takođe, u Somboru i Kikindi opremljeni su savremene radionice za popravku šinskih vozila. Svi, bukvalno svi železnički mostovi u Vojvodini u ovom periodu su obnovljeni i osposobljeni da izdrže osovinski pritisak od 20-22 tone. Poslednji veliki posao bila je generalna rekonstrukcija Žeželjevog mosta, koja je trajala dve godine. Tada je ovaj, sada već bivši, most osposobljen da preko njega vozovi prelaze sa 80 kilometara na sat. Još osamdesetih godina, među prvima u ondašnjoj Jugoslaviji, uveli smo “nultu fazu” informacionog sistema za elektronsko praćenje vozova, sa kompjuterima u Novom Sadu i Subotici.

Koliko se domaćinski poslovalo, neka posluži i podsećanje na projekat “brušenja šina”, koji je u željezničkim krugovima tretiran kao originalna inovacija naših inženjera. Uz pomoć posebno precizno profilisanih brusilica ispravljane su celom dužinom naših pruga mikronske neravnine na šinama. Taj projekat je finansijski podržala Međunarodna banka, a njegovom primenom šine su postale dvostruko trajnije nego u redovnoj eksploataciji, a vozovi su gotovo bešumno klizili.



Od najboljih među najgore

Samo u poslednje tri-četiri godine perioda kada se vojvođanskim železnicama upravljalo iz Novog Sada, za vreme mog mandata, kupili smo 13 garnitura novih elektromotornih vozova iz Rusije, zatim 15 električnih lokomotiva, oko 200 novih putničkih vagona, četiri garniture poslovnih vozova prilagođenih brzinama do 200 kilometara na čas, na stotine teretnih vagona, tzv. Tad kola za rasute terete (žito, repin rezanac, sojina sačma) koji su bili preko potrebni vojvođanskoj privredi.

ŽTO Novi Sad koja je brojala 15 hiljada radnika, bila je poslednje godine pred preuzimanje, po rezultatima privređivanja, rame uz rame sa Ljubljanom. Po četiri kriterijuma bili smo najuspešniji u Jugoslaviji: imali smo najmanje zaposlenih po kilometru pruge, najmanju administraciju, najveći ostvareni rad po kilometru pruge i najmanju kreditnu zaduženost.

Bili smo na pragu sna svake železnice da posluje na čisto ekonomskim principima, samo 15 odsto od naših prihoda bile su dotacije od države i to samo zato što smo ubrzano investirali, Sve ostalo zaradili smo na putničkom i teretnom transportu.

Zaposleni su bili temelj na kojem je ležala vojvođanska železnica. Imali su visoke i redovne plate. Ponos vojvođanske željeznice bili su njeni stručni kadrovi, imali smo kadrove na najvišem nivou, od vodećih inženjera, pa sve do poslednjeg pružnog radnika.

Kada je 1990. godine, po ugledu na sve ostale velike sisteme, političkom odlukom, i “železnica iz tri dela ponovo postala cela”, ništa od tada dogovorenog nije ispoštovano: iako smo, po svim kriterijumima činili trećinu novog preduzeća, sve je centralizovano na najgrublji način bez ikakvog ekonomskog kriterijuma. ŽTO Novi Sad postala je samo Sekcija novog preduzeća, iako je imala 15 hiljada radnika i ogromna materijalno-tehnička sredstva, bez žiro-računa i bez i najmanje samostalnosti u odlučivanju, osiguranje ogromne imovine preneto je iz DDOR Novi Sad u beogradski “Dunav” (što su uvek bile izuzetno velike cifre), u poslovodstvu novog preduzeća nisu bili zastupljeni Vojvođani iako je dogovoreno da imaju četiri mesta, za vojvođansku železnicu više nije bilo investicija…

A na terenu, došlo je do otuđivanja i razvlačenja vojvođanske imovine do neviđenih razmera – sve što je odlazilo u Beograd kao da je nestajalo u bunaru. Recimo, odneto je oko 100 kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, neznano kuda odneto je 30 kilometara potpuno novih šina koje su bile tek privremeno položene za rekonstrukciju pravca B. Miloševo-Novi Bečej, “mrak je pojeo” i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano.

Kao finale, svi vojvođanski kadrovi koji su pružali bilo kakav otpor ovakvoj “centralizaciji” premeštani su, šikanirani na razne načine i, na kraju, bukvalno razjureni, a dovedeni su poslušni i nestručni. Jednom rečju, nije ostao ni kamen na kamenu.


Voz za bolje sutra danas izuzetno izostaje



Ima jedan pravi vagon-restoran, star sedamdeset godina, sa sve parnom lokomotivom, usred Pančeva, na bivšoj železničkoj stanici, u kojem će vas pićem ponuditi današnji mladi gospodin Veber, spiritus movens ovdašnjeg Društva ljubitelja željeznice i otključati vam, ako vas to zanima, jedinstveni, privatni železnički muzej, smešten u obližnjoj maloj staničnoj zgradi, u kojem svaki eksponat miriše na gar, paru i bivša vremena. Ako vas je uhvatila nostalgija – ima i za čime.

Na željezničkoj karti ovog prostora koji se nekada zvao “Mitteleuropa”, s početka ovog veka, na teritoriji današnje Vojvodine ne možete ubosti ni čiodu a da ne potrefite neku prugu. Sve se crni od putne mreže tadašnjih železnica. U ostatku ondašnje Austro-Ugarske nešto manje, a južnije, u Srbiji – sve belo kao sneg. Knjige kažu da je u Vojvodini, pre sto godina, u upotrebi bilo 2.250 kilometara pruga, značajno više nego danas, ali to još ne mora ništa da znači (u međuvremenu je izgrađeno 10 hiljada kilometara asfalta, setiće se neko). Ali, kada shvatite da je pre sto godina bilo više dnevnih polazaka iz Subotice za Beograd (i obratno) nego danas, to je nedvosmislen znak da je neko vojvođansku željeznicu razbio “k’o beba zvečku”. Valjda su hteli samo da razmontiraju, “da vide kako radi”, pa sad više ne umeju da sastave. O čemu se radi?


Strogo izostavljeni vozovi

“Obaveštavamo putnike da putnički voz broj taj i taj, odande za tamo, koji po redu vožnje polazi tad i tad, danas izuzetno izostaje” – rečenica je koja se ovog proleća ponekad mogla čuti sa službenog razglasa vojvođanskih stanica, parajući uši, a bogami, i nerve prisutnih putnika, okupljenih u ambicioznoj nameri da se iz mesta A u mesto B prebace baš vozom. O totalnom idiotizmu formulacije o “izuzetnom izostanku voza”, ni o tome da slično obaveštenje ne možete čuti ni na jednoj železnici u ostatku sveta koja sebe i svoje putnike smatra normalnim – ovom prilikom nećemo. Svi su već, valjda, navikli da je u ovome u čemu živimo poslednjih deset godina, sve moguće i što je blesavije, to je verovatnije.

Da je vrag odneo šalu i da stvarno nema mesta akademskim raspravama šta je moguće a šta nije, putnicima je postalo jasno kada su obaveštenja o izostanku vozova učestala i kada su se na svako “ding-dong” iz zvučnika smrzavali da će baš njihov voz “danas izuzetno izostati”. Dobro obavešteni su, doduše, po peronima širili optimizam kako se samo treba strpeti do otvaranja željezničkog mosta, jer je mnogo “naših” vagona i lokomotiva ostalo “dole” zarobljeno u trenutku rušenja Žeželjevog mosta, još prošle godine.

I konačno je došao i taj dan, kada je Naš Predsednik koji je naglašeno voleo vozove, otvorio svečano montirani most, to je istovremeno bio i znak, kako će se kasnije ispostaviti, da je vojvođanska željeznica definitivno – demontirana. Jer, svega par sati nakon svečanog čina, otkazan je voz za Beograd, a prema Subotici je krenuo voz sa dvesta, ali ne sa toliko često spominjanih dvesta na sat, već sa dvesta i kusur putnika koji su visili u grozdovima sa jednog jedinog vagona, kao u, božeprosti, prijateljskoj nam Indiji.


Ništa normalno ne važi

U maju mesecu na području Vojvodine otkazano je ukupno 287 vozova, što će reći prosečno dnevno po 9,26. Koliko se stanje “popravilo” posle otvaranja montažno-demontažnog mosta svedoči i podatak da je za samo sedam dana juna (od 20. do 26.) izostalo 127 vozova koji kreću ili tranzitiraju kroz Novi Sad. Kome je do proseka, to je 18,2 voza dnevno. Tih dana je postavljen i neslavni rekord od 23 otkazana voza za jedan dan (za neupućene: novosadski red vožnje ima 35 stavki). Normalno je da ovu tužnu statistiku javnosti predoče najodgovorniji iz uprave Novosadske sekcije ŽTO Beograd, kako se već deset godina zovu vojvođanske železnice. Ali, ništa što je normalno ovde ne važi.

Zlobnici tvrde da u novosadskoj sekciji beogradske železnice, bez depeše iz Beograda, ne smeju da saopšte javnosti ni da je danas osamnaesti avgust, a kamo li šta drugo što bi moglo iritirati istu. Statističke podatke javnosti je nedavno prezentovao, iako mu to nije posao, na konferenciji za štampu Miodrag Vukotić, predsednik Pokrajinskog odbora Socijaldemokratije. Stanuje čovek pored željezničke stanice, brojao, valjda, pa udarao recke. Niko ga od odgovornih nije demantovao, najverovatnije zato što su podaci precizni do bola.

Istina, bilo je par iznuđenih izjava za štampu kako će sad jedno vreme biti problema sa putničkim vozovima, a i pomoćnik šefa novosadske stanice je u internom železničarskom biltenu “Pruga” kratko i nejasno izjavio da se, otprilike, red vožnje ne “ispunjava” zbog nedostatka lokomotiva i putničkih kola. Vojvođanska putujuća, a bogami i svekolika, javnost verovatno zaslužuje, kad je već izdvajala popriličan novac, da zna: a zašto nedostaju vagoni i lokomotive? O tome više u tekstu pod naslovom “Nije ostao ni kamen na kamenu”, a za ovu priliku samo nekoliko vrućih podataka.


Gde je nestalo 200 vagona?

Pre petnaest godina, dok su vojvođanskim željeznicama upravljali Vojvođani, samo u stanici Novi Sad, kao domicilnoj, bilo je tačno 176 kola za prevoz putnika, prosečne starosti sedam godina. Ceo vozni park ŽTO Novi Sad, dakle u celoj Vojvodini, brojao je tada oko 350 putničkih vagona. Danas, u celoj Vojvodini nema junaka koji može nabrojati više od 50 kola za prevoz putnika. Za neupućene, još i napomena da je prosečan vek takvih vagona, uz normalno održavanje – oko 40 godina!

Poslednje godine, pre nego što je u holu novosadske stanice postavljen pano sa kojeg putnicima dobrodošlicu u Novi Sad želi ŽTO Beograd, dakle 1989. godine, vojvođanske mašinovođe upravljale su sa 235 lokomotiva, što dizel, što električnih. Danas na području Vojvodine nema više od trideset vučnih vozila! Oni sa viškom vremena i istraživačkog duha, razliku mogu pronaći negde na “južnoj pruzi” ili, pre će biti, na čuvenom “groblju lokomotiva” na Makišu, nadomak Beograda.

Vreme je izbora, a Vojvodina je u Srbiji. U ovoj predizbornoj kampanji vlast po prvi put neće “jahati” na krilima brzih pruga, koje je verbalno maksimalno raubovala svaki put još od 1990. godine, jer, naprosto, nemaju više lokomotiva, sve su razmontirali. Ali zato, eto prilike koju vojvođanska opozicija ne sme propustiti. Dovoljno je samo da uplate voznu kartu svim onim Vojvođanima koji još uvek nisu dovoljno “autonomaški” raspoloženi, pa da ih malo provoza novosadska sekcija ŽTO Beograd po brzim prugama Vojvodine. Eto, dotle je došlo.


Aleksandar Đivuljskij

[djeneral]

isto odlomak iz politicke istorije Vojvodine
...Somborski Radikali su otuda, 1924 godine, istakli "da svaka druga pokrajina u ovoj drzavi moze dobiti autonomiju, samo je Vojvodina ne moze - i nikada je nece dobiti", jer ona "jeste i mora ostati u Srbiji". Tako je uspostavljen novi razlog za polticko obespravljivanje Vojvodine - "da ne bi dosla "u tudje ruke" - tj. da na nju ne bi uticao Zagreb. Da se radi o toj, brzo uspostavljenoj, politickoj konstrukciji, pokazace na neki nacin i pripreme za izbore 1925 godine.
Prema Hrabaku, najveci izborni teoro u medjuratnom razdoblju dogodio se bas prilikom izbora, 8 Februara 1925 godine, a taj teror se najzesce manifestovao u Vojvodini.
Nikola Pasic nikako nije mogao da stabilizuje Vladu (pa se do jula 1924 obredjivala i njegova peta, 6 i 7-ma Vlada), a kada je video da mora na nove izbore, 6 Novembra 1924 godine je sastavio izbornu Vladu sa Pribicevicem, a protiv Hrvatske republikanske seljacke stranke (HRSS) doneo je novu "Obznanu". Potegnuta jej teza o stranom mesanju u drzavu i stvorena je atmosfera vanrednog stanja.
Da bi se olaksala kontrola izbora i omeo izlazak na biralista, u Vojvodini je smanjen broj glasackih mesta, tj. birackih odbora (za 157), pa su i sela sa oko 1000 biraca bila bez mesta za glasanje. Na celo birackih odbora gotovo po polozaju dolazili su predsednici lokalnih radikalnih organizacija. Liste opozicije su odbijane bez razloga ili su potpisnici ti lista naknadno primoravani da povuku potpise. Gostionicari koji su dozvolili odrzavanje opozicionih predizbornih zborova gubili su dozvolu za rad. Plakati i javna agitacija prakticno su bili dozvoljeni samo strankama na Vlasti. Hapsenja opozicionih politicara i cuvara glasackih kutija, narocito onih iz redova nacionalnih manjina, bila su mnogobrojna, a uhapseni su prebijani u zatvorima. Listovi opozicije su bili zabranjeni.
U Subotici je na dan uoci izbora obnarodovana naredba po kojoj su biracni na 38 glasackih mesta mogli pristupiti glasanju samo sa narocitim, za tu priliku izdatim legitimacijama. Posto na hiljade ljjudi nije moglo za nekoliko sati doci do tih legitimacija, na vecini tih izbornih mesta glasalo je tek 10-12% upisanih biraca i to pretezno pristalica Radikala, koji su spomenute legitimacije dobili preko reda ili su im doturene specijalne prazne vizitkarte sa dijagonalnom crvenom linijom, sa kojima su mogli glasati i bez izborne legitimacije. Zbog toga je 2000 subotickih biraca na sam dan izbora, 8 Februara, potpisalo peticiju kojom su se zalili na povredu birackog prava.
Nisu birana ni manje "rafinirana" sredstva. Kada je zbor socijalistickog poslanika Milana Sekulica u Senti zabranjen, on i njegove pristalice su pocele da dele letke, ali ih je ubrzo opkolilo "preko 100 batinasa" (policajaca u civilu i nekih kolonista), koji su ih prebili stapovima, zilama i gvozdenim motkama. Slicna prebijanja su se dogodila i u Beceju, Kuli, Somboru itd.
Fizickih napada nisu bili postedjeni ni predsednici nekih manjinskih organizacija, pa je tako predsednik nemacke organizacije u Novom Sadu, Peter Karijus, saslusan od "grupe gradjana"a zatim pretucen tako - da se onesvestio. Kada su po njega dosla dva nemacka poslanika u Skupstinu SHS, Kraft i Grasl, napalo ih je 30-40 ljudi i tuklo sve dok su mislili da su zivi. Clanovi Srpske Narodne Odbrane i neki cetnici su organizovano razbijali opozicione sastanke i prebijali svakog ko se izjasnjavao za opoziciju.
Teror pre izbora i na sam dan glasanja je bio takav - da je sef Demokrata Ljuba Davidovic ocenio da oni predstavljaju sramotu za Jugoslaviju, a poslanik Slavko Secerov je Verifikacionom Odboru predlagao da se kompletni izbori u Vojvodini poniste. No, oni nisu bili ponisteni, jer su Radikali u Vojvodini odneli "lavovsku pobedu"...



DA LI VAS SVE OVO PODSECA NA DANASNJICU...
RAdikali, izbori, prebijanja...

[djeneral]

a evo moje zelje za 2011
2011-Novi Sad. Predstavnici Vojvodjanske vlade danas za okruglim stolom resavaju pitanje viznih olaksica za gradjane Srbije u skladu sa Sengenskim sporazumom. Jos uvek je otvoreno i pitanje izbeglica iz drugih bivsih republika koji nemaju pravo na Vojvodjansko drzavljanstvo tako da se nastavlja i dalje trazenje potrebnih dokumenata po ambasadama BiH i Hrvatske u Novom Sadu. Ti ljudi tvrde da su obespravljeni upravo politikom Milosevica kao i to da su ranije slepo verovali politicarima iz Beograda koji su ih sada eto, ostavili na cedilu. Ta zajednica se zali da imaju manje prava od Roma koji imaju Vojvodjansko drzavljanstvo i planiraju uputiti peticiju Evropskom sudu u Briselu i apeliraju da se skrene paznja na njihovu nezavidnu situaciju.
Izvor: Dnevnik 18.07.2011.
dalji razvoj situacije
2011 - Novi Sad.

Vojvođanska Vlada donosi odluku da NE uvede vizne olakšice za građane Srbije. Pošto Vlada Vojvodine ima diskreciono pravo, razlog nije naveden.

Izvor: Dnevnik, 21.07.2011.
i dalje
Novi Sad - Uvodjenje Evra tece i dalje bez zastoja. Na salterima banaka po Vojvodini, kako javljaju iz direkcije VNB-a, odvija se sve po planu i nema mnogo prituzbi gradjana. Medjutim, kako se i ocekivalo, radnici Vojvodjanskog MUP-a javljaju da se u juznim delovima Vojvodine pojacao tzv. "sverc deviza" koji mahom cine gradjani Srbije. Kako su financijski inspektori i policija ipak spremno docekali tu akciju, mnogi pocinioci su vec uhvaceni i privedeni a protiv njih je i podignuta krivicna prijava. Racuna se da ce kazne biti vecinom uslovne, uz naknadnu zabranu ulaska na teritoriju Vojvodine i zemalja Sengena u roku od 5 do 10 godina.
Dnevnik 14.12.2011.

[Skorpija]

O Bože... zašto se deca od 16 godina toliko bakću politikom 

[***sReBrNa*GaLeBiCa***]

eh,kada bi se i stariji malo više "bakćali" politikom........ ja baš i smatram da bi ljudi trebali malo više da se bave politikom,jer samo mi odlučujemo o svojoj budućnosti.....felix će jednog dana biti uspešan političar,sedećemo zajedno u skupštini doduše ne baš jedno do drugog.......

[djeneral]

skorpija jeste malo cudno al ko ce da odlucuje o nasoj buducnosti ako ne mi sami
mozda ces ti dozvoliti da neko drugi odlucuje umesto tebe
ja sigurno necu
"ja ne pisem istoriju, ja je stvaram"
Fidel Kastro

[Mister No]

Ма дечко батали политику не иде ти...ништа не постижеш са тим,видим да си мало заслепљен том пропагандом као "Војводина Република" и такве глупости које нико никада неће моћи да оствари.Можда ти и ниси сепаратиста,можда волиш своју земљу Србију али твоја реторика је изворна "чанковска".Ако ми не верујеш иди на форум Лиге где се може наћи и отворена фашистичка садржина која подразумева и чишћење Срба из Војводине.www.lsv.org.yu/forum
Војводина је понос наше отаџбине и треба да будеш поносан што си Србин,а не да се квалификујеш као "војвођанин"

[djeneral]

ja volim svoju zemlju....al zemlju u kojoj istina hrabrost i pamet imaju prednost, au sto bi bio srecan kad bi Vojvodina bila ponos Srbije...brate kad bi bila ponos Srbije nebi se ovako ponasali mozda Canak malo preteruje ali kradje ima jbg nesposobna administracija nesposobni stranacki vojnici.......i svi rade za svoj dzep.
moja mama polu madjarica polu mesavina raznih nacionalnosti(nemacke i rumunske) iz apatina
cale polu madjar polu srbin iz beceja
znaci ja sam mesavina raznih kultura koj izive na ovoj teritoriji znaci Vojvodjanin
ne osecam da sam Srbin jer imam raznih iskustava iz ranijeg detinjstva ja postujem sve Srbe i Srbiju al nemogu da progutam sve stvari koje rade ustogljeni nacionalisti koji misle da u srbiji samo srbi smeju da zive ostali su izdajice i slicno i nemogu da svarim tu mrznju prema drugim nacionalnostima
i na kraju pun mi je qrac sadasnjih politicara koji rade sta oce i kako oce i sve to na stetu narodu

[Mister No]

Не знам за твоја непријатна искуства из детињства,и лепо је бити спој више култура али чињеница је да је "војвођанин" неодређен појам.
За многе ствари су криви политичари,и разне администрације али не треба због тога вређати своју земљу и тражити њено цепање јер то води у нове ратове.
Воводина јесте понос Србије,нема лепшег града од Новог Сада,а то што неки политичар каже ово или оно....то су глупости

[djeneral]

jesu ako to kaze neki tamo politicar ali ako posle takvih izjava ima gomila budala koji ma je ispran mozak pa rade svasta....to je vec ozbiljno...svaki dan gledam ljude koji su puni mrznje prema svemu sto nije srpsko i srecem ih na ulici bilo gde da krenem po srbiji a po vojvodini ih ima zahvaljujuci prosloj vlasti koja ih je doselila vamo da budu biracko telo
ovakva je situacija:
ako ja odem kod nekog u goste onda cu se sa postovanjem ophoditi prema domacinu i necu mu preuzimati posao kucu i necu od momenta mog dolaska zapovedati onom koji me primio
a ovi takozvani "dodjosi" su doseljeni ovamo iako su mogli ici bilo gde drugde a u zadnjih 10godina ih je doslo 500 000 i isterane su mnoge manjine iz Vojvodine recimo jako mnogo madjara rumuna hrvata itd da bi na njihovo mesto dosli srbi iz rs i rsk e a svi obrazovani ljudi iz rs i rsk su otisli za austriju svedsku usa a ostalo je sljam tog drustva da kvari zivote ostalih ljudi u vojvodini(svaka cast izuzetcima)
e to nemogu da svarim

[Sasha 01]

E za ovo smo se borili.

[djeneral]

auuuuuu jbt
i to ide nekome na trosak jer nema teorije da se to isplati

[Homer Simpson]

Pa na trosak 5-6000000 gradjana koji placaju porez.
A racune je ziva istina jer vec 2 meseca kruzi po netu.