Marchelo

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...

Refren:
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...


Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi okej i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Sveti bes

Prolog:
Njen duh je slobodan.
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce, i zagrli, k`o brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca, ne ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo
se rode
-tad ce imati pogled voden...oprosti im. Nacrtat ces sebi osmeh
opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni,
preko zaspalih ulica! Kisna muzika nocas bira da budes ta
sa notama rosnim u kosi...navuci kostim od tila, i vec si plava vila.
Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze
"Cekao sam te!Vodim te gde ne znaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kuda me vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il` to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povarke - ono su tata i mama!"
...poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistavo kakva nikad nije bila,
i sad im prosta sto su otisli... ovde je toliko lepse!
Sve je od srca i pesme! Al` odjednom, sve se trese...!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina...
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostajes sama ...i tad u ulicu zlog Dzina
prepoznaju lice svog strica... i na komade puca slika...!

1.strofa:
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi i svuda je!
Lepljivi znoj... i bol... i ta stvar!
Mac sto sece sve cedno u njoj!
... prljavi prsti u njenim ustima...
...drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al` hoce li je cuti sada?
Od suza ga ne vidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te...!"
Al` nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima...
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidove dobuju samo stricevi uzdasi i kisa...
I noc je gluva... i sve od spolja guta tisina...

Refren:
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet.
Sveti bes... i sta je greh? Posle il` pre,
po svoje vraca se.

2.strofa:
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran".
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, k`o gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest...
On htede nesto da kaze, al` mu zafalise reci tad.
...sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu... Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce...
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne!
...covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme...
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu... i da je kraj...
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"...
...al` mladic sam progovori, i bese jasno...
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strah? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti... ti, bednice... ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina...
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina...
Na kraju je dokusurila sida. Al` ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al` cu umreti s osmehom.
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom.

Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao sto je i pistolj bio prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nisavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
... i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.

...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina.

Refren

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Pismo bratu

1. strofa (Marcelo):
Dragi Milose... znam da neces ni citati ove redove,
al' me cesto muci pitanje kad zavrsim skitanje
i budan docekam svitanje - gde si ti?
Gde su te odneli vetrovi?
Ovi stihovi, tebi pisani, ne silaze mi s pameti...
Pa, slave ti, kako si mi?
Evo, reko' da ti bacim koje slovo...
Pod nasim nebeskim krovom bas nista novo...
Kao sto znas - trazili smo promene, dobili zamene
-pa sad bauljamo, kotrljamo se i prljamo u blatu,
bas kao i juce...
Stvarnost te tuce pa samo gledas bulju da izvuces.
Ja zapalio na fax. Paracin mi postao previse skucen.
...a BG k'o BG. Nekad suza, nekad me osmeh ozari
-rokam svoje, pa ponekog vikenda palim dole do starih.
Dobro su matori. Sta znam...
Isto, svaki dan. Isti san:
kazu, zivot je sljaka, al nek sve od sebe dam...
Caletov pogled se gubi, pali cigaru, gladi bradu.
Kuca nam jos nema fasadu... al' kaze, ne gubi nadu.
Pita kako je meni tamo u velikom gradu...
E, tata, tata. Zivim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata
i rokam solo kroz zivot od blata.
Stvarnoscu ne baratam, ne shvatam - al' se ipak smesim iz inata.
...a onda se setim da tamo negde imam brata!
Preko granice ispisuje nove zivotne stranice
a na ruci vise nema brojanice...
otudjio se od porodice, a kako ne bi i od rodbine.
Nisam ga ni video ni cuo, ima 3-4 godine... reci, Milose!
Granice nisu nista drugo do linija u atlasu,
al' jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu!
Ti sada pruzas ruke nekom novom nebu, nekom novom suncu...
tvoj mali brat je postao MC, radi album, ide ka vrhuncu
i cesto sanja te... nazad u dane pre i nase stare ulice:
ti i ja - blejanje i smejanje, kad leti dodjes iz Nemacke...
Doneses mi igracke i cokolade, pa sa Tomasketom palis do grada
-ja se hvalim ispred zgrade: don'o mi brat!
...i sat kuca i vreme leti...
al' i dalje boli kad se setim,
i dalje boli kad skontam da vise nikada neces hteti
da zajedno pikamo "Robokapa" na glupavom comodore-u 64ci,
da mi pustas Paca po celu noc dok ne popizde matorci...
Ej... secas se kako sam se kao mali bojao oluje?
Kad cujem one stare topole da huje, strahujem
-ti kazes, burazer tu je, ne brini
-a meni se cini, na nas srusice se...
Nisam kontao da sudbina zna i drugacije da nam srusi sve!
Da srusi sne... jer ljudi odlaze.
Cesto bez pozdrava. Cesto bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu...
Al' ja sam tvoj i ti si moj!
...i dalje nemam sta da dodam...
Covece, krv nije voda - budi joj odan!

Refren (Nency & Marcelo):
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...

2. strofa (Marcelo):
Dragi Milose, lose je.
Znam da za tebe odavno proslo je
-a proslost je ta sto grize me,
iza zavese, kad sklonim oblake...
Burazer od tetke. A voleo sam te k'o da smo rodjeni,
jedva cekao leto da dodjes mi... da i ja imam starijeg brata.
Dobro se secam tog dana kad sam te zadnji put sreo:
leto 99, nebo prepuno ptica, prepuna glavna ulica
-i ti koji guras kolica! U kolicima mezimca!
Mala Mina... lepa je kao andjeo.
Jebote, moj se burazer sa zenom spandjao, decu izradjao!
Mic po mic, kontam: post'o sam stric...
pogledi nam se srecu... niko ni reci...
stojimo i cutimo.
Toliko bih ti mnogo kazao,
al' samo gledam.
Tako bih ti se bacio u zagrljaj,
al' mi neka beda u srcu ne da.
A taj tvoj hladan pogled me i dan danas sece,
covece, par reci rece pa ode, ja se to vece
spucao, k'o stoka, solo, kuci...
pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tudji...?
...i vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena...
...kako sam sanjao da jednog dana mozda zajedno odemo na koncert Cypressa,
sanjao da jednoga dana mozda zauvek budes tu gde sam...
sanjao, a onda se probudio i skontao da sam blesav!
Kraj je price i svako sledi svoju smernicu...
P.S. ... poljubi cerkicu.

Refren (Nency & Marcelo):
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Suze

1. strofa (Marcelo):
I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja vecito zedna za suzama
i bol sto obuzima. I nocas cekamo Godoa na stepenistu metroa
-sanjam sivo. A sanjao bih zivot...
O Boze, cije to grehove skupo placamo?
Cije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi... kisni dani bez duge...
mladi zivoti na koje su cekale neke nove pruge...
Vise ne gledaj svoj dom andjele! Umreces od tuge!
Zbog laznog rodoljublja, vrsnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Boze, ja priznajem, ja sam PICKA - ja volim da zivim!!!
...a slike masu sa zidova, iako kazu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog zivota!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne tesi ta spika o patriotizmu, dogme i lazne nauke.
Ja znam da mrtvi placu, jer srcem cujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zasto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci sto je izgubila jedino cedo!
...a mi i dalje zivimo bedno i u ocaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog ocaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni znacaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mrznja nije nasa, vec nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muci ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plase...
Oprosti nam grehove nase.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

2. strofa (Edo Maajka):
E, Marcelo...
Jadno je nase i povodljivo stanovnistvo.
Covek kad nista nema, najlakse mu prodat zajednistvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan...
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde oceve i vodje - oni su nam k'o droga:
cijelo vreme biramo lose sisteme...
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Necu vise metke da ispucavam sa sumnjive pretke!
Necu cijeli zivot da zivim pocetke!
Mamu vam jebem: dje god da krenem - u Evropu,
ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
...i nasa je glupost strah i neodlucnost.
Vecinska zelja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mrznju skrenemo,
nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo....
Zaboravili smo kako se smijat. Ti misici na licu
nam se jednostavno ne micu...
Hej, evo ga! Kad estradu vidim,
i opet nestane... kad se sjetim dje zivim.

Refren (Marcelo):
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...
Oce nas!
Ja nisam taj sto zna, al' nadam se da bar ti znas
otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postace prah,
al' niko nece znati sto je na brata pucao brat...

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

...De Facto...

Gluva soba. Mrak. Moj mikrofon. Lirika. I ja. De facto.

1. strofa:
Devedeset treca... cale se vraca iz sverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade...
stezem ruku tati, ljubim ga... nemam pojma da gubim ga,
inflacija ga izborala i ubila...
Vraca se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici...
Sljaka samo da bude oke porodici,
pa se smesi po navici da ne skontam...
I nisam kontao: blejao s klincima iz kraja,
tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja...
Dobro je, kazem, dobro je - tata se samo vraca sa sluzbenog puta...
Trese prasinu s kaputa, dok moje radoznale oci pilje:
Ej cale, sta si mi doneo?
...on se tuzno smesi, kesu dresi... dve cokoladice...
Dve cokoladice - jebote, ja skroz hepi!
Kad si mali, malo fali da od srece odlepis
...al ti malo fali i da se totalno zaslepis:
godinama nisam kontao sto su cokolade bile opore...
dok sam shvatio da se cimao da ne zivimo najgore,
da bude bolje... u zemlji gde je malo ko iskreno voljen...
Matori o tome retko spika, na tu temu cutljiv je...
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad zavrsio studije.
I sve sto zna, zna iz tuzne zivotne prakse...
celog zivota slusa kako mu naredjuje neki ljakse
kome kinta pljusti, kupljena diploma sa zida sljasti...
a moj cale nije mogao... jer moje cale nije imao...
Moj se cale celi zivot cimao i bes se na mene preneo:
kad sam pricu skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao..
popizdeo, a onda ustao i po prvi put pozeleo
da u mikrofon kazem sta mi je na dusi kad mi se celi svet rusi..
I od tada giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

2. strofa:
Rhyme Animal stupa na scenu: Dex, Nesa i ja,
krenuli sa dna, sa mnogo snova u dzepu - i, ko zna?
mozda i uspemo u tom repu... ma, ja bih samo da kazem sta mislim
makar me svi terali u materinu lepu...
I to je to: bina k'o tron, pojacaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice, slusao X3Move smernice...
Skitnice sa ulice sad pisu poeziju, od grada do grada prave koncerte!
Podzemlje sirom zemlje: svi zajedno, kao jedno,
placeni nikako ili bedno al smo znali da je vredno:
ma jebes sve te pare, covece, samo nek je pozitiva,
bili k'o braca, nastupali za pljuge i flasu piva.
Tih sam dana bio srecan zbog svega sto nas spaja...
Al me rastuzilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja.
Kaze: "De si, care... u kraju raspad sistema...
otkad te nema sve se promenilo, kontas koja sema:
stara ekipa se spucala, a mladji su u kurcu
-nit se smeju nit znaju da puste suzu; totalno hladni...
...osecaji gadni, da ti se zgadi... jos smo mladi,
a na sutra vec ne smes da se kladis - juce vuce pozadi...
Dani jadni, sta da radis... a mali burzuji se smeju:
uobrazeni, razmazeni...pa ne kontaju bleju...
Al' u tebe verujem, covece: srokaj svoju stvar,
i zaheftaj tim majmunima kar k'o car!"
Nisam skontao jel to bio savet il' zavet, al nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno...
Makar samo da kazem sta bi trebalo...
Makar nista ne vredelo...
Moj mikrofon - moje ogledalo!
I zato giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

3. strofa:
Konacno resen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo,
spremno hitam u novo... sta god da se desi.
Pravi ortaci uz mene: Sale, Jelena, Zarko, Milos, Sima
-sve sto imam! Sa njima do kraja spreman da se cimam.
...i prva velika ljubav... neocekivana sila
kao na platnu filma idila sto daje snagu i krila...
Po prvi put voleo! Drzao oblake u rukama
cekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do casa kada ce usne ponovo da se spoje,
kad vise ne postoje dvoje... jer smo jedno!

(skit: scena sa trga, Shorty & Marcelo se srecu i Shorty ga pita koliko ostaje u BGu,posto OneYa radi mixtape i trebalo bi da i Marcelo odradi stvar. Marcelo objasnjava da je u BG banuo samo na kratko, ali kroz nedelju dana on ce doci opet posto se, nakon desetak meseci, vraca njegova ljubav koja je otisla u inostranstvo. Zapravo je tada pao dogovor da se njih dvojica cuju u vezi prve saradnje izmedju Vanje i Marcela,i Marcelo obecava da ce se javiti, te pocinje da iscekuje svoj "duplo-veliki" dan...)

Cela vecnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan,
od maste tkan vise nego od jave...
mozda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam...
al' od tog dana redje sam trezan...
moje cutanje, njen osmeh... a ispod tog magicnog smeska
krila se nova prica: sada ima novog decka;
samo je svratila da mi to kaze, sad mora da zuri,
kaze, zeli mi svu sreću, i dalje svoje snove da jurim...
(zvuk pucnja)
...i nesto je u meni tad puklo...
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo,
i resio sam pratim samo svoju intuiciju:
Shorty, vodi me kod Vanje da srokamo tu "Definiciju"...
...i tako je sve pocelo: rimujem, dakle postojim
-bilo, jeste i bice. Dokle god stojim.
I dalje giljam! Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja,
cizme od sedam milja!

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!



...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
I dalje tu sam! I dalje tu sam! I dalje tu sam!!!


...uvek i zauvek... dokle god stojim.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

(Bol & Revolt)

(Eyo... svi vi koji drzite "De facto" u plejeru, hocu da sada pojacate ton.
Jer ova stvar je specijalna stvar. Od Paracina za sve male gradove. Bol i Revolt.
035 za celi svet. Svi znate svoju pricu. Marcelo i Dexstarr. Rhyme Animal.
Za sve godine ponizavanja. Reci su suvisne.)

1. strofa (Marcelo):
Sve vase reci su suvisne. Jasno je i bez:
furas fens - slusas dens - na mene iskaljujes bes
-tesno je!
Paracin - provincija, k'o nocna mora:
koncentracija dizela na kvadratnom metru - nigde gora,
a od skora je fora: kozna jakna + "Diadora"
...pravda nije sporna, al' je neosporno spora...
Pa zivim kako se mora.
Nema prilika za klinca iz komsiluka:
eho podsmeha i, kao uteha, lirika.
Velika razlika izmedju nasih svetova:
vi ste finjaci - za vas smo ortaci i ja
bezveznjaci, ludaci, ulicari...
vi bas ne kontate urbano?
Ni ja ne kontam city-klub, pa ne znam sta je moderno.
0-3-5. Sto vojnika s istog fronta.
Sve sto imamo je kontra i srednji prst u ime revolta i bunta.
Omladini Paracina svest i dalje kunta.
Glavna atrakcija Lukas, OK Bend, Kurta & Murta.
...ovo je za nas i za sve druge male gradove,
za sve nasminkane gadove i smradove!
Zatvaraju nas kub na foru "jebes propalice!"
...trikovi i smicalice da nas sutnu na ulice...
I dalje furamo svoje: hardcore, bez zvuka mekoga!
Serite i vredjajte, al' samo taknite nekoga!
Kakvi su -takvi su, moji su! Dajem zivot za svakoga!
Seljacine, niste vredni ni pogleda prekoga!
Ja sam sve sto kazete da jesam - i jos gore od toga!
...i da nisam - ipak jesam. Sta imam od toga?
Kazes: dranker - dzanker - fikser i tableticar,
izrod devedesetih, sektas, apokalipticar...
U kurac krasan! Kosinice-zenice,
sto sire zenice, u cudu slazu recenice traca...
Sta smislis - to lupis. Dizel, da sve pare skupis,
srce imas ili ga nemas - to ne mozes da kupis.

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (samo bol i revolt!)
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...u srcu samo bol i revolt, osecam zlo...)

2. strofa (Dexstarr):
Opet nista se ne menja. Osim silnog razocarenja,
svaka sitnica me skenja. U nikog nemam poverenja.
Zar da sledim tudja uverenja?
Ako mora tako - dovidjenja!
Cekam epilog unistenja svih buducih pokolenja...
Suocen sa teskim lazima u sluzbi vaseg rezima,
necu da skidam kapu zverima i ratnim profiterima,
nekim ljudima sa mudima, drugim lepljivim prstima,
herojima u skupim kolima, kao i njihovim poltronima!
Gradom hodaju odrpanci, kucke, saneri, pijanci...
Klinci deluju k'o stranci, jer ih kite zlatni lanci.
Cerke mamine i tatine i ne znaju sta su batine:
drolje vuku vucibatine, od bronze pa do platine...
Homice - nastrane mladice uvek gledam ispod oka.
Sto me mrzi takva stoka - stvarno zabole me djoka.
Da dusu spasite od uroka i zbrisete od poroka,
spremite brdo novcanica, pa pravac kod proroka.
Procitacu niz splacina - novih novina iz novina.
Gledacu slike jebacina k'o neka matora seljacina.
Znacu razloge ludila sto idila nije pobedila.
Koja vam sila daje krila? Gde se to istina sakrila?

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt!

3. strofa (Marcelo):
Bogati cale i njegovi drugari opstinari nam skacu po kari,
kvarni k'o karijes, i niko ne mari za nas bes...
I mi smo necija deca! Buduci ljudi!
Ludi svet nam sudi po nasoj garderobi a ne po cudi...
A mene sad startuju neka nova lica na ulici.
Pitaju kad ce album da mi zagnjure po muzici.
Po mojoj muzici sve do juce pljuju, a sad me satro vole:
juce niko - danas Marcelo... ne mogu da odole!
Satro, druga vremena:)
Pa gde ste do sad, pickice?
Salonski pederasi, crvene cipelice, fensi-ribice:
album stize i sad padate nicice, pticice...
a ja sam isti, ne micem se, dicim se!!!
Svi moji ljudi, znate ko ste: Goga, Piza, Zoka,
cela ekipa iz starog bloka - odvali zvucnik, nek' roka!
Ta stoka sto nas mrzi nek popizdi od zavisti!
Uvek isti: pred Bogom cisti, sad prvi na top listi
- zamisli!

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (samo bol i revolt!)
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...u srcu samo bol i revolt, osecam zlo...)

Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...2003...) ... bol i revolt!
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...Marcelo i Bassivity...) ... bol i revolt!
Ekipa kluba tarantino: srednji prst za revolt!
Moj covek Zion Selectah: srednji prst za revolt!
0-3-5 Paracin: srednji prst za revolt!
...i sve ulice Srbije: srednji prst za revolt!

[Њавица]

" Podzemlje "

Nikada dovoljno vremena
da se nadje promena
nikada dovoljno vremena
da se zbace bremena sa ramena
nikada dovoljno vremena
da iz pravog semena
nikne neki novi cvet, neki bolji svet
i sta sad, cemer i jad
publiku svrbi glad, pale TV i vide pad
stara garnitura sada fura na pare
ne mare gde je kultura
city records ih svuda gura
komercijala i klosar do pola
menjam kanal, idem po vodu
i dva andola
nova skola ne secka reci na pola
u spotu nema skupa kola
de facto, moja parola
pa zacepi kad spikam, nisam izdao nikad
moja lirika i zika
slika i prilika pika
na svakog fejk stanovnika hop komune
snimi lika, cas slusa, cas kune Sindikat
tolika vika, pljuju one
sto su ovoj sceni ponos i dika
nista bez medijskog trika
trac rubrika, fejk publika
stizu reci intelektualnog cinika
prava pridika za svakog laika
sto ne konta da je
hop magija i nauka
pozere lako prozirem i jako prezirem
ne zazirem, trudim se
da se ne obazirem
al' smeta, planeta mala je
budala mnogo je
svi bi da seru, izaberu hop karijeru
u mikrofon se deru, beru kvazi pohvale
i posle pet albuma
ti si nula, amateru

Ref.
Podzemlje, jedino koje ne izdaje
to je podzemlje sa ulice u lice, batice
podzemlje, reci kao oruzje
dok hop umire podzemlje brani korene

Vredja me svaka paralela izmedju
Marcela i ostatka kartela
sad imam brige kao Cella Dwellaz
jer scena cela kao ergela
pola koktela nema veze s pricom
al' bi da repuje htela
smracim se, ne zavlaci me
ova kultura mi znaci sve
nacin na koji pricam i oblacim se
oznaci me etiketom ulicne prostacine
seljacine, sa vama ne jednacim se
sirite glasine koje cine
da se moje ime nikad ne skine
sa javne tribine provincije, serete
i satro znate sve, ko da ste KGB
koliko vas stvarno slusa ovu muziku
koliko vas samo glumi kvazi kritiku
prati crnu hroniku u vidu TV-profitera
cela Srbija se gnusa repa
zbog city rekordera
publika veruje u mladje
mladjima su medjusobne svadje
oko stihovne kradje mnogo bitnije i sladje
nego datum kad ce album
u prodaji da se nadje, cutim radje
i ne zelim ni da budem MC
ne zelim ni da budem jedan od njih
to nisu ljudi, to su krpe
sto ima sve da istrpe za svoje dupe
kad se grupe skupe
sve je satro super
farsa za gluve i glupe
trik da zatupe trupe fanova
u skladu planova
i tuzna istina, prica vise nije iskrena
hip hop agonija, tisina, mrtva ceremonija

Ref.

[Њавица]

Kuca na promaji

Ne gledam vremensku prognozu - unapred znam da bice ruzna
rast'o sam u koprivama pa nisam postao ruza
svarnost tuzna i danas emituje uzivo uzas
metez & guzva, zivot k'o nuzda sto nista ne pruza.
Sipi jos koju da se zguzvam. Ogledala se gnusam.
Dvaes' godina tu sam i skroz sam kao usran!
Ma znam ja ustav- zato cu sad svoje da kazem glasno;
na to bese jos imam prava? E bas krasno...
Eno ga onaj reper sto sere - kazu u glas
to je ta omladina na drogama... pa takvi smo zbog vas!
Stekam se za has, zivim ko pas, a vlast moze da cedi mast
i boli ih kurac za nas!
Promenili ste krupne zverke al su ostale sitne gnjide,
pride lopovi svetske lige sto ne brinu nase brige - ljige
standardno ne jebu dno drustvene piramide. Ne ide. Znam da ne vide.
Taman smo se satro smirili - a ono nova afera:
roknuse premijera, narod u cudu zvera - alal vera:
u glavnom gradu, po lepom danu, coveka na stakama...
...a gde su bili momci u plavim jaknama?
E vidis oni su tad imali pametnijeg posla
- da startuju mene jer nosim kapuljacu preko kape!
..a nikad ni jednog pravog krimosa da cape, cave
a sad kao akcija, k'o fol hapsi se Legija...
...udavite se bre svi u govna,jebo vas Legija!
Sta je do sad cekala Srbija? Epidemija orgija nas ubija...
...i sve je kvazi - satro -nadri, niko nikoga ne bodri, dani modri
retko dobri, svi sa glavom u torbi - odbij!
Nisam ni ja vise onaj od nekada...
plasim se ljudi, raskida, prekida,prekih pogleda,
srecu ponekad vidim preko dvogleda. Srce od leda.
Od prijava do poraza, nema izlaza...

Refren:
I sada znam da nema nas... mene je sram.
Srbija - kuca na promaji!
I znam, java je san... ostajes sam.
Srbija - kuca na promaji!
I sada znam da nema nas... mene je sram.
Srbija - kuca na promaji!
I znam, java je san... ostajes sam.
Srbija - kuca na promaji!

Majko Srbijo, obrisi suze i oprosti kosti i ljudske pakosti
svirace tebi opet oda radosti -dajem ti rec!
Neces mi vise gledati gadosti kada ljudi shvate...
Kad se vrsnjaci iz inostranstva vrate...
Nazad na onaj zivot vedar sa svih strana:
vraticu Vanji kintu sto sam zajmio pre dva metra dana
kupicu novo srce jer je ovo prepuno rana iz starih dana
... dosta rata i krvavih megdana!
Za kevu od mene barem dve zene da je u poslu odmene
da mi ne vene kao do sad radeci sama u obe smene;
za matorog cek, pa nek mu krene
nek mu svaka misao zauvek s dugova skrene...
A one picke iz SAD-a nek opet gadjaju raketom...
to nece da srusi moj mali svet u glavi pod kacketom!
I kunem se pred svetom, nece nas vise smatrati metom,
rupom, getom... prosli sito i reseto... DOSTA JE!

Refren:
I sada znam da nema nas... mene je sram.
Srbija - kuca na promaji!
I znam, java je san... ostajes sam.
Srbija - kuca na promaji!
I sada znam da nema nas... mene je sram.
Srbija - kuca na promaji!
I znam, java je san... ostajes sam.
Srbija - kuca na promaji!

(skrech)
..open your eyez & think first...
...open your eyez...

[-intro-]

-Otkucaji-

‘Ajde, najzad, skontaj sve
konto je da ne kontas klosare,
preko glave sranje doslo je, dosta je:
veza ocaj je, znas to, zar ne?
Neko mora da tornja se!
Stvarno stalno pijemo poraze,
i to je tako kad ljudi smore se,
vidim oblake, a kazem “Sve oke!”
…al’ zipa: ja nisam tvoja piksla,
treba ti tudja kita, ne jebem da te titram,
-plus, nemas muda da mi priznas da
ti si ta koja ne pravi flow,
ti si ta koja preti da je gotovo,
ti si ta koja zivi dokono, pa bi okolo
da pravi lom po svom, ponovo. K’o olovom
pucas lazima- kazi bar: “Trazim kar, masis stvar!”
Mi smo lazni par, gasis nas, gazis bas,
al’ osecas da nismo promasaj- jer,
samo ja pratim otkucaj!
Ne znas nikog ko te tao zna!
U stvari si samo prosek, u tripu da si riba-zmaj!
Ma daaaj…

[Pred-refren (Wikluh Sky)]:
Vise ne govoris.
U stanju si da me sutnes, hoces da odmoris,
neko drugi te vuce- sta su nasi odnosi?
Kazes, tesko mozes jos uvek da me podnosis, da odlazis…

[Refren (Wikluh Sky)]:
Sve mi se cini da se grdno varas,
jer vec sledeceg momenta, ti si tu!
Batali poruke, spike izmedju redova!
Zelimo se k’o prvi put…
Slusam tvoga srca otkucaje,
nema niko ko me tol’ko zna, jer
tebi pripadam, ti otvoris me,
tebi pripadam, ne reci mi ne!

U slucaju prekomernih problema klinka sa klinkom izbija Hehe

[2.strofa (Marchelo)]:
I posle svega, jebiga, hodam tom istom stazom:
Marchelo de Facto- ziljavih picki degustator…
Tom trasom zaknjav’o odavno,
glavno da stalno sam s ravom,
i to ti je tako, moj bato, jerbo ne mogu s pravom…
E, pa, izvin’te me, teta-tasto, ja sam za stvarno!
I doselio bih se za stalno, al’ vam se cerka hefta na kvarno,
pa sam post’o kurajber, los frajer: sta god da je riba
mastala,
gurnem triput, isprskam, odem kuci srecan- masala,
masala!
Isto mi se vatala Hale Beri ili ona bangava s vasara:
Glava- svastara, kita- svastoed smuckam kao Nigrutin
sataras!
Al’ nece biti raskida, ti isti si skot k’o i ja,
pa dzabe treskas vratima, jer- eto te nazad, za da-dva…
   

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Tri želje
 
Prolog:
Neki glupi bar. U njemu, ljudi par, što idu mu na 'rac
jer svi su tu za laž, za emotivni ćar,
za koji snošaj lak, organizmi što egzistiraju samo dok orgazmiraju...
Zar? Zar je sve baš tako prosto, u čemu je stvar?
Bolje smesta s mosta, umesto da s njima menja mesta. Čak
i kad bi mog'o, ne bi hteo - suviše je car.
Diplomir'o pre dve dine, al' na birou visi sad.
On bi menjao svet i poredak, uzorni sin i đak,
ali mu frak stoji k'o džak, i nema plan, i nema stan.
Dobar k'o leba, neće ga sreća, naivan sav...
vojsku odslužio, matori ga pritegli za brak.
I sada čeka, čeka da se desi neki znak,
da mu Sudba pruži dlan a da se ne desi šamar.
Sudbu baš te noći ražali njegov teški samar:
šta to ovaj momak sanja, ona pogleda i sabra:
tri želje - da ima puno para, da skine matore s vrata,
i ženu jednu k'o s tv-ekrana....
 
1.strofa:
Lokali gde su lokali on i luzeri lokalni
- to veče lokoti behu na njima svima, boga ti!
To je Sudba režirala samo da njega domami
baš u taj bar, baš u taj čas, da mu dar dobaci.
Iii, evo nje - ribe i po, pravo ka njemu,
Sudba džojstik drži, znamo za šemu: da on mora biti njen muž!
Mada, ona nije njegov tip: previše fens, previše šik,
ali taj džins, to dupe fit, sise k'o Nevena Glibetić!!!
Par pogleda, par pića, jebačina iz pornića, bolja no ikad,
i kreće spika, vi ste idile slika!
''Vreme je da upoznaš mamu i tatu, eeextra bi im se svideo!'
On se postideo, al' ipak, ipak  reče "Idemo!"
I, čim ih je prvi put video, sve mu je odmah bilo jasno:
trula buržoazija, protiv koje je sve vreme ustajao glasno,
protiv koje se sve vreme borio. Sad - eto ti tazbine!
Ne prija, prikane, ali više ne beri brigu za dažbine!
Imaš miraz, sad si miran, i 'ši 'rac ako ikad
opet cimaš Sudbu za rukav, onda si stvarno neskromna pička!
Svi behu fini za ručkom, sve galantno i sve paše,
ali im na čelu jasno piše iz koje su kaste. To su...
 
 
Refren 1:
"Stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira, ali ti - nemaš makaze!
Ti i tebi slični, što bi da prekroje svet, zar ne?
Vladamo, ti buni se, mi haramo, ti trpiš sve.
Ej! Jer, mi smo govna i nakaze,
ljudi od papira, ali - ti nemaš makaze!
Ti i tebi slični što bi da prekroje svet!
Vladamo, ti buni se, mi karamo - naguzi se!"
 
2.strofa:
Keva se dobro drži, još rado šacuje klince,
Od bora joj ne valja lice, al' očima nevaljalice
još sanja da je pojebu drvoseča, poštar ili zidar
- pa stalno zove majstore, jer muža tu nema nikad.
On je poslovan čovek, čitava brigada briga
ga napada sve vreme, zato ništa ne smeš da pitaš ga.
Donese pare, usput štipne ćerkicu za obraz,
- to mu je fetiš, jer svoj nema taj siroma' otac.
Promenio par stranaka - sada ima par banaka,
pogled šakala, izgled šabana i ugled u šakama.
Ćera ima bundu od nerca, kojom krije čireve od kvarca,
toliko pirsinga da bi čak i fakir kuk'o na sav glas...
Ona sve sme, jer je tati u bulji, ima i tatu na bulji,
i gvozdeno srce što rđa ispod plastičnih grudi.
Ona je bi, i uvek bi, i njoj štima svaki štimung:
ide na pidžama-parti, gde riba ribi grize ribu.
Naš junak misli da je ona nimfa, a ona je nimfo.
"Kad ćemo da upoznamo našu snajku, sinko?"
Kad su je upoznali, matore strefila srčka
- i tako nastade daća od nedeljnog ručka.
 
 Refren 2:
"Koje je sredstvo da stvari dovedem na mesto?
Samo tri želje - ali eto,i to mi otišlo u 'rac.
Jebem te, srećo! Daješ i uzimaš odjednom!
Al' dok me ne stucaš o beton - ponešto pitam se i ja!"
 
Intermeco:
"Sudbino kleta, što sam ti meta i što se igraš sarkastičara?
Ako bude te svadbe, ima da krenem oružjem protivu matičara!"
To reče momak Sudbi uz konjak na šanku, dok bes ga peče
- jer svako lako prepozna svoju Sudbinu ako je sretne.
"Ti si pijana, drtava baba što žonglira dušama negde iz sene!"
"Ne znam šta hoćeš ti, sinko, zvao si mene - a ne ja tebe!
Imaš ubavu ribu i njenu zlatnu ribicu, para k'o pleve,
i matore sam ti skunula s vrata, eto ti tvoje tri želje!
Sad želim raki'cu i osmeh na licu, daruj bakicu, dete!"
"Dabome, dabome, hvala ti ćoro, jebem ti seme i pleme...!"
 
(...i tada, mladić odluči da sudbinu uzme u svoje ruke.)
 
3. strofa:
On je učinio to skroz bukvalno, ščepao babu brutalno,
bacio u kontejner, na koji se potom usrao.
"Ovo je moj dan, idem u tazbinu na mejdan!
Kurvine pare i kurva samo su lažna sreća!
Dobroveče, Glembajevi, dobroveče, Adamsi!
Dobroveče, taste Gargamele, tašto Madam Mim.
Nosite se u tri materine - vi i vaša kći!
Vi ste sve ono što ne valja u jadnoj Srbiji!
Vi ste stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira!" "Ali, ti nemaš makaze!
Mi smo srećna porodica, s nama sve u redu je.
Ti si taj virus, ti si taj što buni se!"
"O, da, kako da ne, u našoj zemlji sve u redu je:
red u pošti, red za vizu, i na auto-putu red!
Sve je to zbog vas, vi ste šljam i ološi... vi ste
čak ponosni što ste toliki monstrumi!"
"Ti nemaš makaze i ne možeš nam ništa.
Vladamo, ti buni se, još godina trista."
"Grešite, ipak jedno mogu, mali trik:
 da odem od vas i da ne budem kao vi.
NIKAD."
 
Refren 2

[G@rf!3ld]

pitam se samo kako pamti sve ove silne tekstove


Marchelo - Novi Vavilon

[intro]:
Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena cheka
nekad sve je probala, al' sebi nije nashla leka.
Senka nad njome stajashe, nadri - doktori bajashe, u nadi dokoni lajashe..
u stvari, zlokobni tajac je dozivao kishu bez dodola,
svaki ondashnji znalac je obmana, skorashnji talas, bez korena
trchi kao Forest Gamp, a nema promena, era otrova,
i smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah.
Kad sevashe nebom, jedan pijanac je sedeo.. pio, pushio,
gorko psovao sve redom, doshao na ideju odjednom zbog chega se zivi bedno,
lupio rukom o astal, ustao i glasno rek'o svima:

[1.strofa]:
"Boli nas taj eho secanja shto drobi spas!
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat: ljudi od zemlje na zemlji-
a gore vajni sprat (nama pripada raj!)
nash pali tron je temelj za novi Vavilon - pa gradimo! (josh uvek cheka nas taj)
raspali most, da spaja nas sa nebom shto nam pripada svo! (odozgo gleda nas On)
zaspali Bog - slep i gluv za bol shto trpi sav njegov rod.. (shta ovde imamo to?)
raspad i zlo - mi smo sirochad, gledamo ledja tvorca svog.. (necemo vishe dno!)
... gradimo kulu do neba, na vrhu je shiljak:
probodi Boga kroz srce, da narod bude miran!
A frula pastira nek svira za neko novo stado..
Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samo..
Ljudi od plastelina, praznih ochiju, ludi od naftalina iz kojeg secanja potichu...
..a On? Pije ambroziju od krvi nashih zivota!
Svi zajedno, braco, gradimo kulu, ubijmo skota!"

[refren(Miljana)]:
Moje ochi gluve su za mirise.
Ti govorish mi sve sne - ja ne vidim te...
Pokazujesh mi lice - ja ne chujem te...
...stavljam katance na kazaljke...

(...a to boli ga...!)

[2.strofa]:
Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza...
U pohodu na bolje sutra zguzvala se svrha,
a i dalje gradi se kula - svakoga dana, u svakom pogledu.
ka bozijem srcu zaoka je u svakom nashem delu!
I svaka rech - cigla, svaki chovek - stub, brze i brze.
...najjache vezani kad zajedno mrze...
A mesija nije najmudriji, vec ko viche najglasnije
onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije...
Ostade navika da sledimo vodeceg
kad vreme odvede vodeceg - sledimo sledeceg.
Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine
samo pokazi krivca - eto koride!
Greshni greshku ne vide pa im greshno nije preselo.
Sinovi Adama i Eve Zmiju slede nesvesno.
Milenijum u kom vileni um, otrovnim zarom.
bezbrizni novi Vavilon zaboravlja prichu o starom...
Vaviloncima se jezici vezashe u chvorove
da ne razumeju bliznje kad govore..
Nikad takli oblake, nikad makli poroke,
zalivajuci svoje korove, otrovashe svoje korene..
.. sad evo nove bozje porote! Proglasismo ga greshnim!
I dobismo istu kaznu.. hajde, prichaj sa nekim..
Uzalud shapucesh mi snove, ochi za mirise gluve..
deo smo armature kule, tu je sve shto znam i umem,
pa ne pruzaj ruke, odavno te ne razumem!
Ljudi ljudima tudji, ka vechnosti hrle..
LJudi s bar kodom na chelu, neosetljivi na bol...
Ljudi tako mali da im prashta probodeni Bog!

[refren]

[G@rf!3ld]

Marchelo - Gola vera

1.strofa (Marcelo):

Ne znam sta se to u meni slomilo, sad mi se ne da molitva ni ispovest
svaki dan je k'o test, novi mec, al kao da vise nisam vest
da srokam novi text za protest na sav taj prljav ves, dajem ti rec
i dalje se gadim pizdarija al ne znam sta je greh
a smeh nije zdrav smeh, a ne pamtim ni kad sam zadnji put plakao
urodjeni peh da placam ceh pa kontam isto raj i pakao,
ovde za lovom vecno loviste, dusa se gnusa trazi skroviste da je ne poniste
... ciljam pesnicom u ogledalo da sjebem cudoviste...
vise ne znam u sta verujem.. kad smo kod toga,
U ovoj kuci na promaji ljudi daleki k'o da svako ima svog Boga
ona iskra u dnu oka koja kazuje sta smeras,
kad izbije na povrsinu - to se zove gola vera...
neko ima rogatog za partnera, necija je vera karijera,
neko se moli a neko klanja, neko se prosto sklanja od sranja
neko cini sve po volji bozijoj al je i dalje sirotinja
neko zna celu Bibliju napamet al je i dalje zivotinja
neki siluju veru zbog same vere - tako im pase
ne plase se da kusaju Boga ko sto Bog kusa slabosti nase
kao da tapse po ramenu laktase, lopove, pederase - nije fer
"ima neka tajna veza".. ta tacka kad postajes zver.

Refren (Roki iz X-centra)
Kasno je
da nadjes sebe u meni, da nadjes mene u sebi
dok nije kraj...
Kasno je
da nadjes sebe u meni, da nadjes mene u sebi
jer isti smo, znaj!

2.strofa (Marcelo):
Vera... cale i keva veruju sinu,
sin veruje u silinu ideala pa se skoluje,
skola veruje u mito i skolarinu/
ludi veruju u rat pa ginu, nacija veruje u svoje heroje
a vlada u senci i senka u vladi veruju u papirna govna koje broje
gradjani veruju policiji, policija veruje da sve zna
nisu zastitili ni njega pa verujem da nismo sigurni ti i ja
ljudi veruju crkvi, popovi se bogate rado kradom
ako je covek coveku vuk to je zato sto takvi paze na stado
A svi veruju da je ispravno, svi veruju da je sjajno
svi veruju da je bas njihova vera vera u ono pravo i glavno
i vise ne znam sta je zdravo, niti razumem tudj krik
ako sam sreo Djavola, nisam ga poznao - imao je ljudski lik..
to nije trik vec prava priroda, uhoda hoda medju ljudima
tu se odomacio pa nije cudo sto se vise ne cudim cudima.
Milost bludnima, hrana gladnima, poneka topla rec za jadnoga
nije tesko biti fin al je gadna navika sto fali ta karika
prepoznaj svoj bol u grudima i u drugima, ma nek se jebe sudbina
moj zivot je samo moja plovidba, a evo stize i nagodba:
i kada cinim ruzne stvari, i kad odlepim pa preterujem
oprosti mi to, moj Boze, jer makar verujem da verujem.

[G@rf!3ld]

Marchelo - Nedodjija BB

Cudis se zasto me ponovo vidis
To sam ipak ja tvoj pali andjeo
Tvoj prognani sin onaj sa mnogo imena
Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana
Secas se zar ne, ti i ja imamo jedan hitan razgovor starce
slusaj me dobro sad

Pa kako si stari, sta ima novo, vidim i dalje ti je duga brada
Vidim ti sve zvezde u ocima a pogled ne spustash do hada
Gadna tama tamo vlada, nedodjija bez broja
Ljudi raznog kova i boja, sve do ognja sumpora i gnoja
Ceda tvoja cijih se dusa gnusas vise ne maris
kockari, kuvari, lake zene, spletkari, velikani, mali
daj stari batali ti tvoje milo za drugog
ako su oni slike bogove bacam u djubre trozubac i rogove
gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode
ubijaju bracu, varaju drugove, gledaju u lopove,
savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju-kapis?
ne veruju u tebe a ti slepo verujes u njih
tvoje oci su bez zenica, prazna su tvoja nadanja,
covek je naopaka stvar od Adama do Sadama
pada na kolena da oprostenja budu izmoljena
licemeran pod ikonom koja nikad ne bese voljena
Hirosima i Nagasaki, Sodoma i Gomora godinama i eonima
a ti trazis zlo u demonima
tvoja deca pakosna, tvoja deca nakazna...
samo je prica jalova da to naucise od djavola
tebi je tako lakse sve dok ti ne taknu ponos
tad ognjis po njima, potop, goli otok, il neki moderni otrov
gde ti je stalno taj otpor zar to ne moze stroze
non stop prave pizdarije, pa u crkvi kazu izvini boze
sinoc sam tuko zenu i jebo komsijinu cerku znas,
sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu
reci sta cu im onda ja, kad sami rade sva ta zla
hocu da kazes mi da znam

Reci mi to ko je ko, sta je dobro a sta zlo
sta je djavo a sta Bog, sta je dno i sta tron
kazi da znam sta je stvarno a sta san
i sta je noc a sta dan, sta je vecnost a sta tren
ko zver a ko plen?

2. Moj pali andjele, moj otrove ne proklinji proklete
istine su cesto skrivene ipod maske stvarnosne
mozda ovamo salju kamenje no ne iz zle namere
nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane
vec su dovoljno kaznjene, nemoj uh mrzeti sine
imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene
sijaju decja lica cista poput Deve Marije
na kraju je ipak kajanje, svaka dusa samnom spaja se
svaka dusa meni vraca se, zato prastam sve
zato sto ne znaju da su losi, lose time brise se
zato cinim sve da jednom......
Ma daj ucuti gadim se pokreti naivnih, jadnice,
mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj
samo ih gledaj jednom u pakao, ja nista tu nisam ni takao
ne prastas ti jer ne znaju sta cine nego jer ne znas sta da cinis
sve sto umes je da slinis za njihovim laznim izvini.
Vaznim te cini sto te stvorove samo mazis i pizdis
jer duboko u sebi znas da treba da ih zgazis i slistis
priznaj to sebi nikad te nisi voleli, nikad iskusenju odoleli
samo sebicni porivi, u njihova usta stavljaju molitvu
kakvo kajanje, njihivo kajanje samo je tvoje mastanje
priznaj njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod
pa je slika ishod samo sarada nistavna.
Na kraju bacanje novcica, glava ili sveto pismo
i tek tada ti se vrate kad nemaju drugi izbor
inace im samo smetaju tvoje zapovesti sa vrha
najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa
njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kazu ti zdravo,
a tebi to nije pravo pa kazes da kriv je djavo,
priznaj to sebi, sta je sad to, suza u ocima,
jadni pateticni skote tamo ti je kocnica
zakoci svoj bol vec jednom, ispravi gresku kosmosa
povuci osigurac, pokreni smak sveta skloni ga
pa bar jednom po govnima prospi hajde sad vuci ga
ne hrli ka meni rukama nisam ti ja uteha
mrzim te koliko i oni sam si u mukama
ali barem imam skrupula da ti kazem sve to u lice
povuci osigurac, ubij ubice,
ubij ubice, prokletnice ubij ubice

[Њавица]

3 [Lutanje Mashtanje Sanjanje] Feat. X3M
Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

1. strofa (Marcelo):
Gubim se, posrcem, padam -izneveren, trovan i trosen,
mucen i skucen, talasima nosen, kocen i kosen,
usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, cesto varan
stvaran da bih bio stvaran
-tek sada kontam svoju knjigu: stranice i strane...
Pusimo dane. Dane i dane, i kad svane,
kad iluzija stane, gledam svoj zivot sa strane i mane
-suvise moje da bih im se sad odjednom cudio...
Poricem sve! Previse sam se trudio da bih se sad probudio!
A, ipak... sreca se ne juri, sreca se srece.
Jos vece umece da se ne skrece sa puta,
cak i da ne znas novo vreme i novo stolece...
Mozda obolece? Mozda odolece?
Mozda se iskra iskrade danas a mozda i nikada nece.
Ko ume da volil srecan je kao Hesse kad se zanese,
ali finese zivota te vrate - filozofija se prosto strese s ramena...
I kao zamena - srce od kamena, bez plamena
-nije ni vredno pomena, i stalno se pitam: koja je namena?
Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuce,
pamtim ulice, poneko lice lutajuce, u bunilu...
Kroz kaput siba zima, a vec sutra nasli bi nekog
novog Marcela... i novog X3Ma... (sta?)

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

2. strofa (X3M)
Pobedi svoje strahove kroz vekove - um se muci.
Odluci. Manje se kurci. Nauci. Sam si u tuci.
Lose zvuci, da ti se smuci - iluzije su stale,
negde tamo ostale, zaostale, prah postale
i sada fale zvuci ilegale sa Bagdale!
Reci za anale. Zivot pise romane, drame,
daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame...
Svaki dan nosi novi san - nova epska avantura:
zivot posta karikatura: sund - kultura - cenzura,
dosadna kao kic. Matura: otvori oci! ZASHTO SVI ZMURE?
Strah rulje: park iz doba jure i tropske temperature...
O mocni Eskalibure, necu da idem u viteze,
jer su danadnje princeze bez veze
- samo se na kes keze!
A lovac opet vuce poteze - zato svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hiphopom!
Prave postujem. Psujem ulice sto znaju me,
sto stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me
gledaju me kroz djonove, prazne dzepove. Za nocne letove
iluzije jos nisu gotove, doci ce nove. Za lopove
uvek bice love. Za crne tonove u glavi:
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od zivota nesto ili batali - u univerzumu, mi smo mali.
Iskustvo stihove kali - da bi veci postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
sa bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka buducnosti???

[Њавица]

Testament

Dame i gospodo... Danas: momenat salda, kad vraceno zbrajam.
Zgadjeno javljam da je kusur vise nego jadan.
Vi tamo pored zvucnika - da, obracam se vama,
jer vi ste rep... i vasa mora biti zadnja.
Od "MC bez harizme", preko "Sve oke", pa do ovoga sada,
ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista
al' se promenila scenografija, stoga cepam scenario.
Od danas sam samo didaskalija: pisite me u zagradi,
striktno u zagradi, molim lepo.
Jer, od danas nisam reper i nemam nista s ovom scenom.
Recite da sam losiji, najgori, nista i niko
samo, molim: vise nikad ne recite da smo isto.
Zalim sto sam ikad i upoznao pola od tih ljudi
i prezalio bih sav trud da imam taster za undo,
jer sam samo vagabundo - pa bogatstvo ne vagam bundom,
kolima, parama, sampanjcem, slicnim govancima i sundom.
A ni s virtuelnom "hardkor-klikom" nemam nista blisko,
jer vi postojite samo na netu, dakle, strogo gistro.
Scena sporo vozi napred. Snaga vozila: deset konja.
Toliko je onih koji stvarno vuku kola, trpeci prezir govnara,
jeduci cemer svoj, a bolna kopita - ko pita, kad svejedno- sve je dno.
Dragi slusaoce, budi buduci ili bivsi,
al' odluci: upali baklju, nocas biras s kim si!

REFREN:
Upali baklju nocas i biraj stranu! I imaj glavu!
Celu, ne samo usta sto zvacu lazi il' istine... da li smo isti?
NE! Zato procisti svest i nocas biraj stranu.

Paznja, paznja, mir - evo bitnog momenta,
jer okrivljeni ima rec - slusaoce, ti si porota!
Jer, ti si poenta, i posle ovoga ti biras stranu doveka,
sad zipa dobro usi kome das.
Zovem se Selic Marko, alias Marchelo de Facto.
Rodno mesto - Paracin, za neke 'seljak kaljavi'.
To kaze ekipa koju nisam uvredio nikad - zasto onda?
Zato da se pitas i o tome pricas.
Trac veli da kradem tekstove od repera
neverovatno im da sve to pise jedna osoba.
Hvala na komplimentu, drugari, ali zasto ta prica?
Zasto? Zato sto se pitas i o tome pricas.
Zbog toga, malo-malo pa iznikne novi klipan
i pljune me radi reda, tek da forumu bude simpa.
A otkud paznja, kad nema ni flow, ni skill, ni tekst, ni nista?
Otkud? Otud sto se pitas i o tome pricas.
Kriv sam i sto ne slepujem antitalente.
Kad vec ne zna da pise, sveti se na druge nacine (dabome):
uzme da laze da sam sektas i gejcina - prva liga.
Zasto to? Zato da se pitas, a i zato sto je picka.
I pisem za Huper i skinuo sam zastavu s bine
i izdao rep jer imam bend i prezirem agresivne svinje
i nisam zatucan repom i kvazi-getom, izvini:
Stulic, Mladenovic i Corba mi drazi nego Tupak i Bigi.
I furam cirokanu. I otkidam na Mars Voltu.
I, bez obzira na sve to, cedim srce u svaku strofu!
Nigde ne pripadam i ne trudim se da se dopadnem,
takav sam kakav sam, i nemam na to sta da dodam, ne!

REFREN

Bio sam ti. I nikad ne izbacuj to iz glave.
"Proso si svasta, tebra", al' ja bejah svud bar dan pre:
kontam te ko da znam te, znam da mislis da sram je
ono sto danas furam, jer nije 'pravo rep-sranje',
al' bio sam ti. Seti se, pre nego sto zines.
Bolje pitaj se sta mi je to kvrcnulo u glavi, sine.
Jer, moglo bi da te stigne isto to, za dve-tri 'dine.
Zato, umukni i slusaj sta je iza rime i bine.
Ja, ovaj i ovakav k'o u drugoj strofi,
nudim ti muziku, jer tracevi nisu moj cilj.
I seti se, seti se vec jednom muzike,
pre nego sto je kompleks djubradi sasvim ubije.
Jer, svaki imbecil moze da pljuje, da sipa skandale.
ali nikad da napravi muziku koja traje!
I ne mogu da verujem da se danas spalo na te grane
da takva stvar nije jasna - i sve je do bas te mane.
Molim lepo, ovde i sada, finito s tim svetom:
ej, mars u picku materinu s balavim mediokritetom
i mars u krasan kurac s tim reperskim menatlitetom,
jeb'o li vas i crnac i mikrofon i geto i beton.
Ej, mrzite se, koljite se, jebite si majku.
Izbole mene racku, ovde izlivam olovnu tacku.
Ja - najosporavaniji, najomrazeniji
ustupam mesto vama, celoj menazeriji.
Jer, niko mi, sem vas, nije kazao da lazem i kradem.
Nigde, nigde drugde nisam sreo takve ljude.
Uzecu sebe natrag, to je pitanje casti...
a ko je repere poznavao, ni pakao mu nece tesko pasti.
Ali, ‘Celo de Facto nastavlja da pise, rastavlja sav klise
i napokon ume da dise!
Moja muzika je moj zanr, vrsta za sebe.
Totalno mimo scene, trazim sopstvene terene.
Kako taj cilj naglasiti? Krikni ga naglas i ti!
Biraj stranu medalje, rispekt, pozdrav, mir.

Katovi:
Marchelo de Facto - ...pa sta raaadi on? - ...culi su iz neke price...
Ja ih ne cujem! I mrzi me jos vise. Tad si pravi reper!
I mrzi me jos vise. Kad uspes u tome, tad si pravi reper!"