Evo..koga ne mrzi da cita...
Smeh kao lek
Pored toga što podmlađuje srce i mozak, stručnjaci tvrde da smanjuje bol, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć, ubrzava postoperativni oporavak. Dobre strane zdravog smeha tu, razume se, ne prestaju...
Koliko se puta čovek nasmeje za godinu dana? Tačan odgovor glasi: 6.205 puta. Tako bar piše u novoj studiji koja otkriva šta se sve događa u našem organizmu kad se slatko smejemo. Precizno prebrojavanje pokazalo bi da se odrastao čovek u toku dana nasmeje 17 puta, što je malo u poređenju sa detetom koje, prema istom naučnom tumačenju, u smeh prsne bar 40 puta dnevno.
"Provala" zdravlja
Nove studije pokazuju da smeh jača prirodnu odbranu organizma. Postoji i nova grana nauke psiho-neuro-endokrino-imunologija (PNEI) koja proučava odnos između nervnog, endokrinog i imunog sistema. Oni su u međusobnoj vezi posredstvom biohemijskih "glasnika". Drugim rečima, kada ste depresivni, lakše se razbolite; ukoliko, međutim, spadate u veseljake, imuni sistem će se "razigrati" i bolje vas braniti.
Zarazna "bolest"
Ako nam je smešan i sam pogled na osobu koja se smeje, znači da je smeh stvarno zarazan. Stručnjaci za ponašanje pojavu objašnjavaju kao prirodnu čovekovu sklonost da imitira svoje bližnje. Neka istraživanja pokazuju da se mišići lica automatski aktiviraju čim vidimo nekog ko se smeje kako bi, često i neprimetno, reprodukovali mimiku.
Pored toga, naglašavaju stručnjaci, smeh je idealan način za zbližavanje ljudi koji omogućava trenutni i gotovo fizički kontakt (otud izraz "pucati od smeha") između pripadnika najrazličitijih svetova. To je, u stvari, jedan od malobrojnih instrumenata za rušenje barijera među odraslima.
Čemu se osmehujemo...
Razni su stručnjaci pokušavali da objasne razloge koji čoveka teraju na smeh. Ova teško objašnjiva pojava u poslednje vreme dobija nova tumačenja. U prošlosti je, naime, na snazi bila teorija po kojoj je osmeh plod neurovegetativnih pražnjenja, neka vrsta spontane reakcije organizma na spoljne nadražaje.
Kasnije su rađena nova istraživanja koja su pokazala da beba već u trećem mesecu počinje da se osmehuje nekoj osobi zato što joj se dopalo njeno lice. I - nije to samo stresna reakcija već otvoreno ispoljavanje neagresivnosti, nežnosti, želje za bliskošću. Osmeh je izraz pozitivnih osećanja i nedvosmislena objava - mira.
...ili smejemo
Šta se, međutim, događa kada prsnemo u glasan i neobuzdani smeh? Najuverljivija je teorija po kojoj nas na smeh tera nesporazum, zbrka ili sudar suprotnosti. Smejemo se, dakle, paradoksu: neusklađenosti pokreta i akcija ili fizičkim razlikama (visoki i niski, mršavi i debeli...). Nasmejaće nas i geg za koji, zbog apsurdne ili nemoguće situacije, unapred znamo kako će završiti.
Mogli bismo nazvati i teorijom opadanja to kad se smejemo nečem što bi moralo da ima neki nivo a - nema ga. Nasmejaće nas, recimo, osoba koja se spotakla zato što očekujemo da zdrav i prav čovek zna gde staje i kako ide, a onda odjednom shvatimo da nije uvek tako. Osoba se, dakle, nije snašla u (neopisivo lakoj) ulozi pešaka, postala je smešna i okolina je kažnjava - smehom.
Zdravlje u talasima
Smeh važi za malo čudo koje se događa u organizmu. Kad se smejemo, zatvaramo oči, pustimo i neku suzicu, otkrivamo zube, menjamo ritam disanja, presamitimo se (od smeha), povećava nam se broj srčanih otkucaja, javlja se spazam dijafragme i ispuštamo čudne glasove. Otkud sve to, zapitala se grupa američkih i nemačkih neurologa i prepoznala isti cerebralni mehanizam za sve vrste smeha (tih, glasan, grohotan, eksplozivan, jedva primetan, "ludački").
Primećeno je da smeh ne dotiče samo neke deliće mozga već pokreće ceo neuronski krug koji prolazi kroz sve delove tela. Polazna stanica je desna moždana hemisfera, ona koja nam pomaže da zapazimo predmete oko sebe: zahvaljujući tome, prepoznajemo lice na karikaturi, a odvojene pojedinosti spajamo u celinu.
Kad odjekne, smeh se kao talas širi po telu, uz posredovanje hipotalamusa (deo mozga) koji reguliše intenzitet i određuje da li ćemo se smejati uzdržano ili - do suza.
Za prenos emotivne reakcije zaduženi su neurotransmiteri, hemijski sastojci koje oslobađaju neuroni. U procesu smejanja, najaktivnije učestvuju:
• dopamin, koji podešava emocije vezane za šalu,
• acetilkolin, koji izaziva kontrakciju mišića,
• serotonin, zadužen za kontrolu raspoloženja,
• noradrenalin, koji održava mozak u budnom stanju.
Ovi neurotransmiteri "voze" do autonomnog nervnog sistema koji kontroliše kardiovaskularne, respiratorne, endokrine, digestivne i odbrambene funkcije i obuhvata dva nervna podsistema: simpatični (zadužen za ubrzanje) i parasimpatični (zadužen za usporavanje). Iz ovog vidimo da postoji direktna veza sa celim telom. Rezultat? Što se više smejemo, blagotvorno dejstvo smeha duže traje. Pored ostalog:
Aktivira mišiće. - Talas smeha se brzo širi. Smejanje, naime, pokreće brojne grupe mišića, pre svega petnaest malih mišića lica čijom se kontrakcijom podižu uglovi usana i očnih kapaka. A mišići larinksa i glasne žice odgovorni su za karakteristične zvuke koje ispuštamo dok se kikoćemo.
Ako veselje potraje, reći ćemo: "Zaboleo me je stomak od smeha". U tom slučaju, prekovremeno "rade" trbušnjaci dijafragma. Učestvuju i mišići respiratornog aparata što znači da se disanje značajno poboljšava (kad se smejemo, vazduh u plućima obnavlja se tri puta brže u odnosu na stanje mirovanja). Smeh donosi i niz fizičkih i psiholoških prednosti. Sa fizičkog aspekta, deluje potpuno isto kao gimnastika, što znači da:
• ubrzava srčani i disajni ritam,
• stežu se dijafragma i trbušnjaci,
• mišići se opuštaju,
• krvni pritisak pada.
Čisti krv. - Pokreti mišića i bolje disanje čiste i oslobađaju gornje disajne puteve: smeh, na primer, može da prekine lakši napad astme, budući da rad parasimpatičnog sistema opušta glatku muskulaturu bronhija. "Akciji čišćenja" doprinosi i lakše izdisanje ugljen dioksida, a kad u krvi ostane više kiseonika, manji je rizik od masnih naslaga. Rad trbušnih mišića odlična je masaža za trbušne organe: poboljšava, na primer, rad jetre i creva.
Sprečava bol. - Smejanjem ubrzavamo proizvodnju endorfina, prirodnih telesnih morfina koji deluju kao jako sredstvo protiv bola i anksioznih stanja. Smeh posebno pojačava lučenje katekolamina i beta-endorfina, prirodnih analgetika koji poboljšavaju opšte stanje i povećavaju toleranciju na bol. Smanjuje se i proizvodnja kortizola, hormona stresa, pa smo vedriji i smireniji.
Donosi radost. - Smeh je moćan faktor i na psihološkom planu. Tu pre svega mislimo na blagodeti endorfina koji, dok se od srca smejemo:
1. smiruje nerve i olakšava san; 2. popravlja opšte raspoloženje što pozitivno utiče na zdravlje.
Osvežava mozak. - Između tolikih prednosti, treba istaći i bolje snabdevanje mozga kiseonikom. Rezultat? Čovek je lucidniji, brže misli a, zahvaljujući dejstvu noradrenalina, bolje je raspoložen i otporniji na depresiju. Kad se smejemo, smanjuje se adrenalin, a s njim i nervoza, napetost i stres. Drugim rečima, vedar čovek stvarnost gleda drugim očima, a život mu je prijatniji i lakši.
Ne zaboravite: Glasan smeh opušta kao seansa joge!