ZenTale
|
|
« Odgovor #61 poslato: Januar 21, 2008, 16:40:31 » |
|
Moguće je da YouTube ne može da prenese sve finese nekog koncerta. I ja sam bio razočaran kako se videla konverzija mog koncerta u .flv - ekstenziji koja je na YouTube. Ali ono malo što sam video, tako mi je izgledalo. Ipak, za više i bolje razumevanje, treba to gledati uživo. Ja zbog toga ne mogu da zamislim dobar provod bez žive muzike. Muzika recimo, nije slika, ne možeš da je okačiš i gledaš. Mislim može, ali čim nije u trenutku u kome je nastala, ona nema tu dimenziju.. Ali nešto se i vidi. Stoji ono što sam primetio da ima nekih elemenata kojih nema u tradicionalnom obliku folklora. To naravno ne umanjuje vrednost tvog umetničkog direktora, ali stoji princip, da se mnogi pokušaju da izdvoje, kao autori, ali to izdvajanje se plaća odstupanjem od te iste tradicije. Sad, da ne ispadne da kritikujem previše, sasvim je moguće da nisam dovoljno upućen u njegov rad i uopšte u folklor, iako sam i sam svirao sa folklornim grupama, i nastupao po inostranstvu na velikim takmičenjima, čak i osvajali neke nagrade..
Ovo što Mickili kaže o ne-mešanju kicha i male promene tradicionalne muzike, ja sam već komentarisao - naime, tako se počinje, prvo malo, pa ajd' još malo, i onda se izgubi suština, a prevlada ovo drugo. A onda mi to kritikujemo, a mogli smo u startu da iskritikujemo, pa da se taj malo promeni i koriguje. Ako uopšte to može da se zaustavi... Jer hteli ne hteli, život želi da se razvija i menja, i nekada ta promena nije baš najsrećnija.. ali je promena, hteli mi to ili ne. Pa evo i sad pričamo sa našim kompjuterima, ne šalje niko pisma, ne razgovaramo na naš "tradicionalan" način. I šta ćemo sad? Da ne pričamo? Nećemo, ali ćemo tome dati smisao i pokušati da od toga napravimo veću korist nego što je šteta.. Iako i ona nije mala, iz zdravstvenih i mentalnih razloga, ali da se vratim na temu...
Stranci su zainteresovani jer je naša tradicija jaka, i zato što ona nije imala medijsku "potrošnju", kakvu su imale druge kulturne tradicije: crnačka-blues,jazz, latinska-španska, kubanska, ranije brazilska, romska-španska-ruska i slično... Mi smo još uvek nepoznati u tom smislu i zato smo zanimljivi. Čak su i Grci, Bugari, Rumuni, daleko pre nas pronašli svoje kanale za prezentaciju svoje kulture i muzike. Dobro, možda su oni muzikalniji, ali ni mi nismo lošiji. Ne pričam ovo zbog upoređivanja, tipa ko je bolji, već zbog tog interesovanja i proboja u šire svetske muzičke i kulturne trendove. Ja to radim ili sam radio još pre 16 godina, počevši da radim sa grupom Hazari. Tada je postojala samo jedna muzička grupa, odnosno pojedinac, koji se bavio takvim prezentacijama naše kulture i nekoj vrsti promocije iste, na drugačijim aranžerskim principima i pronalaženjem stilova koji su slični našim i mogu se uklopiti. Još tada smo znali šta treba raditi. Sad ih ima više, da ne kažem puno. Pre toga je bilo možda tri-četiri ozbiljna autora koji su kombinovali recimo jazz i narodnu muziku, želeći da on nje načine ozbiljan muzički izraz. Kažem ozbiljan, zato što od orkestra sa harmonikašem i jednim klavijaturistom, a što je kod naših slavlja, veselja, kafana i kako god hoćete - najčešći oblik izvođenja "narodne muzike", koliko god da oni dobro sviraju, nećemo uspeti da napravimo ozbiljnu muziku, niti će nekoga to privući.
Zbog tog izmenjenog pristupa je i Mickilin hor imao uspeha. Oni su tome pristupili umetnički. A to se ceni. Ako od svega, od svake reči, misli, pokreta, svakog posta, stvaramo umetnost, ako udahnemo život svemu što radimo, svi oni kojima je taj duh svojstven će prihvatiti i voleti. Dakle, budimo umetnici, čisti, iskreni, produhovljeni u svemu što radimo i sve će mi ti uredu...
I eto, Ivacc, napravismo Mickili i ja, zahvaljujući tebi, ovu temu dostojnu čitanja...
|