SREĆA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[ZenTale]

Do sada nije bilo teme koju bih bio spreman da započnem, ali sada je IMAM. SREĆA, LJUDI!? Šta je za Vas sreća, da li mislite da nečime možete da utičete da je imate, ili nemate.. Da li olakšavate životu da Vam podari sreću? Ili mu otežavate..? Da li sreću žrtvujemo u potrazi za nečim 'važnijim'? Da li je možda tražimo tamo gde je nema i gde je nikada neće biti? Da li je iluzija sreća? Dali Vaša sreća treba da bude tuđa nesreća? Ili obrnuto? ...
Ovde možda ima i više tema, ako hoćete, razdvojićemo..

Lično mislim da sreću dobijamo, na rođenju.. ali da je isto tako možemo zaslužiti, i izgubiti..

U makrobiotici, sreću određuje kvalitet krvi. A njega određuje stanje jetre. Sve što kvari i opterećuje jetru i krv, truje ćelije organizma i umanjuje sposobnosti, pa i doživjaj sreće. S obzirom da je ovo jednim delom medicina i biohemija, a drugim delom filozofija, o tome da li je to tako zaista, odlučuje svako od nas za sebe, već prema vlastitom iskustvu i znanju.

U Ayurvedi drevnoj holističkoj medicini, prepreka za sreću je pre svega stres,
potom neispunjenost u emotivnom, osećajnom biću, ukratko manjak osećanja ljubavi,
zatim manjak korišćenja mentalnog potencijala, i na kraju
greška intelekta - nesposobnost da se prevaziđu ograničenja koju stvara misao, ostajući u polju gde se doživljava samo ego, bez mogućnosti da se prevaziđe taj ograničeni deo stvarnosti, nazvan Ego..
Sve u zavisnosti iz kog se ugla posmatra stvar..

Sreća je naime drugo ime za blaženstvo, koje je osnovno, prirodno, ali i krajnje svojstvo ljudskog bića koje iskušava život i vlastitu svest.

Sve je ovo kratko, ali ipak..da počnemo mi priču.

Za sada još samo jedna informacija, naravno od koga bi drugog do od Vašeg Ministra Obrazovanja  he he.. , a ovo ispod upućuje na ono što sam i ja želeo da Vam kažem, ljudi... - Sreća Se Uči!

... Novi Školski Predmet... Sreća kao školski predmet Gimnazija u nemačkom gradu Hajdelbergu prva je škola koja je uvela predmet pod nazivom "sreća".   http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2007&mm=09&nav_id=263196   Direktor gimnazije u Hajdelbergu Ernst Fric Šubert potvrdio je na konferenciji za štampu da je od ove godine "sreća" jedan od obaveznih predmeta u toj školi. "Želimo decu da učimo da budu zadovoljni, samopouzdani i odgovorni ljudi kada odrastu", objasnio je direktor motive za uvođenje novog, krajnje neobičnog predmeta. Ove godine dva odeljenja, odnosno 60 učenika pohađaće nastavu iz ovoga predmeta, koji između ostalog obuhvata tematske celine poput "Vlastita slika i ideal" i "Duhovno zadovoljstvo". Kako je objasnio direktor, "sreću" će đacima predavati psiholozi i psihijatri, ali i pedagozi, glumci i terapeuti.

[lejenica]

Zen, fantastična tema!
Mislim da bi ovdje moglo da se piše danima ali danas ću biti kratka jer sam ovdje samo malo.
Nekad sam mislila da sreću čine male stvari, kasnije se to promjenilo. Vjeruj mi ni sama nemam pojma kako ni što je na to uticalo. Kad razmišljam o tome mislim da sam možda bila neskromna..
Tada dok su me radovale male stvari, svakodnevna zbivanja...sitnice..tada sam bila srećna.
Logično, dešava ti se nešto što te raduje, okružen si ljudima koji te vole, koje voliš...
Misliš da ti sve ide od ruke..da možeš dotaći nebo..skinuti zvjezde...

Sad, kad su mi porasli apetiti ni te male stvari nemogu da me ispune, velike kreću naopako i sve manje sam srećna.. sve više napeta, nervozna...

Valjda ću naučiti ponovo da se radujem svakom novom izlasku sunca.. svakoj kapi kiše koja pane na mene.. svakom poljupcu..dodiru.. svakoj lijepoj riječi..svakom trenu provedenom sa nekim koga volim i ko me voli...i biću srećna..

+ mislim da sreću stvaramo sami, ona je svuda oko nas samo je treba prepoznati, dati joj oblik..ime...

 

[ZenTale]

Hvala Lejo, drago mi je da ti se dopada tema i da si ovako detaljno objasnila. Pa eto i u tome smo slični..>>

+ mislim da sreću stvaramo sami, ona je svuda oko nas samo je treba prepoznati, dati joj oblik..ime...

Ako dozvoliš objasniću ti kako i zašto je kod tebe došlo do toga da sa malih pređeš na velike stvari..
Kao što i sama znaš, čovek se nikada ne zadovoljava nekim stanjem, jer ako je nešto sigurno u ovom nivou realnosti to je relativnost.. sve je relativno i podložno promenama, pa čak i sreća.. a ona pogotovo.. I ako postoji sreća ona bi htela da bude veća i veća i veća.. To je prirodno, ali svi znamo-retko ostvareno.. Ali postoji jedan oblik sreće koji se zove Apsolutna Sreća, i da, on je moguć i realan..To je sreća koja ne zavisi ni od čega u relativnom - njegov uzrok nije materijalne niti neke druge prirode. Veća je i sveobuhvatnija od bilo koje relativne sreće koja ima neki materijalni ili neki drugi uzrok. Svojstevena je čoveku jer on paralelno živi i relativni i svoj apsolutni život, ona je njegovo neodvojivo stanje.. Ona samu sebe inicira i stvara.. Onaj koji ju je doživeo, podučava onog koga to čeka..

Drugi razlog tj. objašnjenje je u tome što je duh čovekov izložen životu koji ga u suštini i uglavnom - ogrubljuje. Naša se percepcija povlači iz suptilnijih nivoa ka grubljim materijalnim i zato on percipira samo ono što je na površini, udaljavajući se od suštine i osnove lepote, koja je kako si ti rekla u malim stvarima.. Te male stvari u obrnutom smeru dovode do srži svih sreća, do bunara u kome su sve one zajedno, nepotrošene i nemanifestovane, a opet dostupne..

Malo sam apstraktan u ove prepodnevne sate, zar ne? Ne zameri Lejo, a ni ostali, jer ovo su važne stvari...

[lejenica]

Ali ne i nerealan Zen.
Ja otprilike znam zbog čega je došlo do toga ali ne i kad je došlo.. Pokušavam u nekim analiziranjima sebe da dokučim što je u meni probudilo glad za većom srećom ali...
Jednostavno mislim da je to blisko ljudima, želja za boljim životom, glad za materijalnim dobrima (a nisam materijalista). To je nešto slično kao kad učiš bebu da hoda, prvo napravi jedan korak,pa još jedan nesiguran, pa još i još...i još.. mislim da smo mi od malena učeni na hoću još.. svega... zalogaj,gutljaj,korak..bolju ocjenu.. Tu negdje ja gubim sebe i hoću još ali sreće..
Nego, valjda ako postaneš svjestan toga na putu si da to i riješiš pa smatram da nisam izgubljen slučaj. možda me već danas usreći samo jedan osmjeh?!

[ZenTale]

Da, sasvim smo se razumeli Lejo.

DA, kad postaneš svestan.. sva rešenja i jesu u svesnosti, svesti.
To je materija koja u svakom trenutku ima pristup svemu, ma u kom delu univerzuma i vremena se to nalazilo, i koja povezuje sve i najmanje čestice istog, u smislen i svrishodan sklop.
To je naša svest. Onako kako zaslužuje da bude.

To tvoje i naše uvećanje sreće upravo i služi tome da se kroz materijalno prevaziđu ograničenja koje to samo materijalno pruža
- ono što ostvarimo, ne zanima nas više -
 samo ono što nismo postigli!
I sve više i više.. a to je SVE!
- ono što je čovek rođenjem zaslužio,
da poseduje SVE u materijalnom, iskustvenom, emotivnom i duhovnom smislu.
Zašto bi se zadovoljo sa išta manje, u krajnjem ishodu? 

Jedini smisao skromnosti u izboru sreće a i uopšte, je u tome da time prevazilazimo vlastiti ego,
koji nas ograničava i ne dozvoljava na doživimo i saznamo više.
Dakle kad mislimo da imamo i da znamo, sticanje i znanje su u blokadi..
Tako i sreća - birajući malu sreću, svojom skromnošću privlačimo i otvaramo vrata velikoj..
I zato se slažem se sa tobom - nekad je jedan osmeh dovoljan da ispuni čitav dan.. 

[Skorpija]

Zen, svaka čast za ovu temu!  U pravu si (kao i uvek  ) - ova tema nam je baš potrebna... Nekako imam utisak da većina nas ovde ima isti "prolbem"... osećaj nedostatka sreće...

Trenutno i nisam baš za opširne teme... ali jedno sam sigurna - iluzija nije sreća!

Čak nas iluzije udaljavaju od sreće. Tačnije, umeju da stvore lažni osećaj sreće... ali kad shvatite da je to ipak samo iluzija... bum! tras!  (a to ume da boli... baš, baš)...

Na sopstvenim greškama najbolje se uči.  Sad vežbam da se ne prepuštam iluzijama, da vidim ljude i pojave onakve kakve stvarno jesu, a ne kakve bih ja želela da budu.

 

[mrkva]

u zivotu, barem meni, male sitnice stvaraju u meni osecaj srece, koja moze dugo da traje, al opet chovek se brzo zasiti svega, oce da proba neshto drugo...
al sitnice zivot chine, pomocu njih moze se oceniti osoba skorpi...
moja filozofija je da nikad ne treba u potpunosti otkrivat sebe, ne treba reci sve svoje tajne i svoja razmishljanja jer ljudi su najveca "stoka", uchinice sve ako je njemu u korist da zloupotrebi...
zato distanciraj se na odredjen nachin i posmatraj!
a iluzija nije sreca, ljudi tragaju za tom srecom i nikad je ne nadju a ponekad kasno shvate da im se nalazi ispred nosa.
shto kaze Sen sve je u zivotu relativno!

[SBgirl07]

sreca? hm...sreca je relativan pojam. za svakoga znaci nesto drugo... ja moram priznati da sam ja sretna sa malim stvarima. lagala bih kad bi rekla da se ne radujem i onim velikim,ali one me ne ispunjavaju kao one sitnice. .. to je za mene sreca....

[Beki70]

Zen...tema je predivna..hvala sto si je postavio....prava je...Izvini , nisam mogla odmah pisati o ovoj zanimljivoj i kompleksnoj temi..zelela sam malo razmisliti o svemu.

Kao mala sam znala da se radujem zivotu i budem srecna. I pored prilicno teskog detinjstva, bila sam jako srecna i sto je jos vaznije znala sam da osetim tu sreci i da joj se radujem. A radovala sam se nekim vecnim stvarima i one su za mene bile izvor snage i lepote. Radovala sam se zivotu..svakom novom jutru...prvim zracima sunca...jutarnjoj svezini..prvoj lasti...prvoj visibabi..prvom pupoljku...budjenju prirode...svakom letnjem raspustu...odlascima na letovenje..ekskurzijama....pa i prvom snegu. To je za mene bila sreca i u prirodi sam punila svoje baterije i nalazila odmor i utehu. Prosle su godine i ja sam zaboravila da se radujem i da uzivam u sreci a ona je i dalje tamo gde je nekada i bila. U nekoj fazi svog uzrastanja i sazrevanja sam izgubila osecaj za srecu ili bolje receno pokvario mi se alarm koji reaguje na srecu.

Problemi  i trka za egzistencijom su uspavali taj najtananiji i najsenzualniji deo nas, taj deo nas koji zna da uziva u sreci, ali ne onoj prolaznoj vec onoj vecnoj.Ja sam tragajuci za srecom dosla cak do Australije i napokon nasla tu srecu. Imam divnog muza..dvoje zlatne dece..veliku kucu...dobar auto...super standard...divna letovanja...i kao kruna svega okruzuje me predivna priroda koja je za mene uvek bila inspiracija i iz nje sam crpila snagu. Ali dazbe sto ja imam sve uslove da budem srecna i sto me sreca okruzje...kada ne znam vise da se radujem i uzivam u njoj. Cesto nam se desi da sreca prodje i da tek onda shvatimo da smo bili srecni...ali da nismo znali da je osetimo. A znate li zasto ? E, pa zato sto smo zaboravili da uzivamo i da se radujemo toj sreci. Negde usput dok smo trazili matrijalna bogatstva ili dok su nas problemi sibali dozvolili smo da nam se uspava onaj alarm koji reaguje na srecu. Izgubili smo kontakt sa detinjstvom i odrastanjem smo odbacili ono kako bi Zen rekao, decacko u sebi.

Dugo sam razmisljala sta je pravi razlog zbog kog trazim Alenov prvi album...slusala sam ga sa 10 godina....20 godina ga vec ne slusam...ne znam vise ni imena pesama...ali zelim taj album svim svojim bicem. Kada sam pricala sa bratom o tome one se cudio...rekao mi je da 50% ljudi i ne zna ko je on...a kamo li sta je pevao osamdesete godine...Pitao me je da li sam bila zaljubljena uz te pesme...ma jok imala sam samo 10 godina...Pitao me je ko mi je poklonio, mozda je to bitno ...ma ne znam, ni toga se ne secam...on se nasmejao i da bi mi pokazao vaznost tog albuma...rekao je da sam ga verovatno dobila kao poklon uz neki prasak za ves...Znam da ce vam zvucati cudno i da ce te se pitati kakve veze ima ta prica sa srecom...ali verujte mi da ima..Posto sam zbog nekih porodincnih problema, jako rano morala da odrastem i sazrim...ja sam izgubila taj najtananiji deo sebe, te nezne strune koje svi mi imamo duboko u sebi i koje nam u stvari daju mogucnost da osetimo srecu i zadovoljstvo. Ja sam se i usput radovala i na trenutke osecala srecu..ali sve je to bilo kratkog daha i prolazilo brzo kao san. I sad napokon kada sam zaista , ali zaista srecna ja se osecam praznom i ne znam da uzivam. I trazenjem tih pesmica ja u stvari trazim neku sponu da spojim moje detinjstvo i sadasnju sebe i da probudim u sebi ono sto sam mnogo davno izgubila. Ja sam dragi moji kroz te pesme htela da nadjem onu malu zadovoljnu devojcicu koja se pod naletima problema i pod teretom zivota sakrila negde u dubini i ceka da je neko i nesto probudi. Ja sam verovatno podsvesno osetila da ce te pesme probuditi to slatko i nezno stvorenje u meni i da ce me to milo stvorenje nauciti da se ponovo radujem zivotu i svakom novom danu.Ja sam vam sada kao Koeljov glavni lik iz Alhemicara, dosla sam na kraj sveta da nadje srecu, a ona je bila na dohvat ruke, tu u meni samoj. Ali bilo mi je potrebno kao i njemu da dodjem ovde i napokon se probudim i uvidim da nije problem u sreci i nedostatku iste, nego je problem u nama i da svako od nas treba da uspostavi kontakt sa tim delom sebe i da nauci sebe da ponovo bude ono nevino i iskreno dete. Jer samo deca znaju iskreno i tanano da osete srecu i njene vibracije i zato probudite one curice i decake u sebi i uzivajte u svakom trenutku svog zivota...jer sreca je svuda oko nas...samo je trba prepoznati i uzivati u njoj...

Tema je duboka i mogla bih o njoj pisati danima...ali za pocetak dovoljno je i ovo...I na samom kraju.... hvala dragi prijatelju na ovako divnoj temi, jer mi je pomogla da sagledam neke stvari i da bar pokusam da uspostavim kontakt sa onim curetkom u sebi i da ponovo pocnem da zivim i radujem se zivotu. Sada cu samo malo poraditi na tom kontaktu i dozvoliti onoj devojcici u sebi da me svojom radoscu i lepotom nauci da se opustim i uzivam u sreci.Ali pravoj iskonskoj sreci...jer je za mene ono matreijalno zadovoljstvo za kojim ljudi zude i trce nesto prolazno i ne moze da me ispuni i zauvek usreci...

[lejenica]

Beki,Beki...
Kako li samo ranije nisam prepoznala zbog čega si mi na fotografiji djelovala poznato.
mislim da bi Zen ovo mogao bolje da objasni ali probaću i ja...
Mislim da se slične osobe prepoznaju,bez šale. Ali ti znaš kad si prestala osjećaš "alarm" da ga prepoznaješ, za razliku od tebe ja nemogu da se sjetim kad su male stvari prestale da mi znače,da me raduju i čine srećnom.
Koji album tražiš?Kog Alena?
I da li ga tražiš još uvijek?
Pozdrav...

[lejenica]

Zen, zapostavljaš svoju temu ili si očekivao više diskusije?

[ZenTale]

Lejo, puno toga sam napisao, što nije prokomentarisano, a mislim da zaslužuje, ali ne žurim se ja nikuda, znaš ti moje strpljenje... To je i onako radi svih nas, ne radi mene.
Bekin post je dug iskren i temeljan, pa bi tako i trebalo odgovoriti. Treba mi vreme, slično kao što je i njoj trebalo, da se nakupi sve.. pa onda. Na svu sreću, ja često chatujem sa njom, u kontaktu sam preko pp, i maila, i što je još važnije od teme, aktivno učestvujem u njenom stvaranju većeg osećaja sreće, i ne samo ja... I vidi se po njenom postu da tu ima nekog efekta.

I hvala ti što se interesuješ za ovu temu, trudiću se da i dalje bude sveža..

[natasa16]

Za mene je sreca kad se sve ok naravno salim se za mene je sreca kada si popularan

[lejenica]

E Najo, Najo... da si popularna drugačije bi razmišljala.. To može da imponuje ali vrlo brzo dosadi, vjeruj mi... Gubiš privatnost, gubiš mir... Život ti se pretvara u moru jer nemaš pravo da se opustiš i radiš ono što hoćeš, nemaš pravo da budeš običan...
No ako i dalje misliš tako onda...svak ima pravo na svoje mišljenje...

[ZenTale]

Za popularnost, bi trebalo da imaš posebnu 'fiziologiju', dakle, svest i hemiju u telu.. i mozak. Da ti sve to, što je napisala Leja, više odgovara nego šteti.. Kod nekih je to tako. Kod drugih, opet to nije uopšte normalno, sve zavisi od osobe.