Jedna od najtužnijih priča kojih sam čula...(Nije za emocionalno slabe osobe)

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[MajaSM91]

Pa to je onda problem ... ali mi to ne znamo ... možda bi mogli da pošaljemo svoje predloge, i to je nešto ... jer ja neznam kako bi drugačije mogla da pomognem iz Srbije ...

[Smiley Face]

Da...imash pravo...

[MajaSM91]

Ipak i želja je nešto, nekad imamo mogućnosti a nećemo a eto nekad kad hoćemo ne možemo ...

[Smiley Face]

Ma, dovoljno mi je samo saznanje da i to postoji..
Da ima posljedica...
Zar ne??

[MajaSM91]

Da ... mozemo da ucimo na greskama starih i da ne dozvolimo da se tako nesto ne ponovi ...

[Smiley Face]

Tačno tako...

[mladi-ljubavnik]

ostao sam bez teksta......
ovo je strasno...
mada u pravu je cetnik, mozda to nisu bili arkanovci...
ima ovakvih prica dosta...

[miliza]

ostao sam bez teksta......
ovo je strasno...
mada u pravu je cetnik, mozda to nisu bili arkanovci...
ima ovakvih prica dosta...

slazem se,rat je strahota gde civili stradaju,a vlastodrzci trljaju ruke i uzivaju...da je neko narod pitao,rata ne bi nikad ni bilo...

[*Mala Ally*]

Mnogi misle da ljudi koji su tokom rata raseljeni namjerno nece da se vrate na svoje jer im je kao po tudjim stanovima bolje, ali to nije tako oni jednostavno nemaju uslove da normalno žive u predratnim mjestima.
Mislim je ova ispovjest nastala odmah posle rata. Tako da mi je logicno što se ta žena nije vratila jer, svima vam je poznato da su u to vrijeme ratni zlocinci vecinom bili na slobodi i zaposleni u kojekakvim institucijama da ne kažem da ih je najviše bilo u policiji.

[Smiley Face]

Slažem se Malom Ally;)..

[ciganche:)]

kao da je bitno jesu li Arkanovci ili neko drugi?
to sto je ta zena pretrpela, ostavilo je velike posledice na njen dalji zivt...
saoseccam sei jako sam potresena ovom pricom...

[Big Moca]

Jao, jao, jao...
Kakav je ovaj naš svijet (čast izuzecima, kojih je zasigurno manje)....
Pa zar nemate nimalo osjećanja??
Ja da sam (NE DAJ  BOŽE) na njenom mjestu,
ni ja se ne bih vratila u kuću u kojoj sam patila....
I, naravno da ima puuno takvih žena,
ali, nisam htjela uopće da tražim više....
(što se tiče strelica, NISAM KRIVA, tekst sam samo prepisala (copy-paste))


sLAŽEM SE s Homerom....


Tužna priča nema šta,ne daj bože nikome.Što ne napisa priču o stotinama srpkinja koje silovaše pijani i razbalavljeni Izetbegovićevi bojovnici i mudžahedini.Što ne napisa o odrezanim dojkama srpskih devojaka i pokopanim očima srpskih majki,poklanim očevima i braći srpskih devojaka koje silovaše 365 dana u godini gore pomenuti. Ti veliš priču si prepisala,a ja sam bio očevidac zlodela pomenutih umobolnika.Nemoj forum koristiti za takve priče,suviše si bila mala kad je to ludilo Bosnom haralo

[ivaccc]

Zašto je nastavila da živi? Za šta? Da bi je mučile seni i uspomene, da je stoke iz državne uprave maltretiraju, da njena deca izgube svaku uspomenu na svoju majku dok je bila normalna, da se muči i ide po lekarima koji samo preterano seru i nemaju pojma kako joj je zaista? Šta mislite, kakav je njen život? ONA GA NEMA. Da sam bila na njenom mestu, ne bih bila kukavica i konstantno pokušavala da se ubijem, već bih to uradila odmah. Možda sebično, ali, na šta liči takav život. Tu više nije u pitanju ni žrtva za decu. Džabe se žrtvovati, kad im nećeš moći biti majka nakon svega toga...

A ostalima - rasprave su vam bezvezne. Prvo se manite nacionalizma... Drugo, svi znamo da ona ne bi želela da se vrati u kuću u kojoj je silovana, bez vašeg prežvakavanja toga 50 000 puta... Ako bi bilo moguće da napišete nešto što nije stajalo u tekstu i nije nacionalističko, onda bi rasprava o ovom tekstu još i imala svrhu.

[:) hope]

  uh, Ivacc me ponovno podsjeti na ovu priču... pročitala sam je nedavno i nisam mogla vjerovati, stvarno mi je nezamislivo šta sve jedna osoba može može proživiti! Čudno je i to šta je ostala koliko-toliko normalna nakon toga. Lako je reći što se ne ubije, ali, ako ona nema život, što ga ne bi dala svojoj djeci. Ne razumije se roditeljska ljubav dok se ne doživi. Njoj bi stvarno bilo najlakše da se ubije, ali, zamisli kakve bi to posljedice imale kod djece. Možda i ona ima svijetlih trenutaka u životu pored njih koji bar na momenat izbiju sve te strahote. Djeca su jedno čudo zbog kojih bi i nemoguće stvari napravili! Možda se i radi njih obratila za pomoć. Pa meni, u cijeloj priči, najgori dio je bio kad je gledala kako stavljaju djetetovu ručicu na vruću platu... eo i sad mi je... ne znam, ali postoje trenuci kad se dobije nevjerojatna snaga da bi baš sve, ponavljam - baš sve preživio za vlastitu djecu!

[ivaccc]

Poenta moje priche je bila to da ona nikako ne mozhe sad biti normalna, i da je bolje da je se deca setjaju po onome kakva je bila ranije, nego da tu uspomenu zameni ono kakva je sada.