Jacques Prévert...ili ako vam je draže Žak Prever ;-)

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[alice in velvet]

Reka

Tvoje mlade grudi blistale su na mesečini
Ali on je bacio
Ledeni kamičak
Hladni kamen ljubomore
Na odsjaj
Tvoje lepote
Što je igrala gola na reci
U velesjaju leta





DOBRA MLADA VREMENA

Reke su bile bistre
More cisto
Hleb je bio dobar
Godisnja doba padala kad im je doba
Ratovi zaboravljeni
A ljudi su se voleli.



Suncokret

Svakoga dana u sedmici
Zimi i u jesen
Po nebu Pariza
Fabrički odzaci bljuju sivi dim

A proleće nailazi sa cvetom za cvetom
Pod ruku s lepom devojkom
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
Koja nema drugo ime pa čak ni prezima
Ali igra na raskršću
Belvila i Sevilje

Suncokret suncokret suncokret
Valcer se čuje sa raskršća
Divni dani su prošli
I lepi život sa njima

Genije Bastilja puši finu cigaru
Na zaljubljenom nebu
Na nebu Sevilje na nebu Belvila
Il’ na svejeno kojem

Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke



Za tebe ljubavi moja

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
Ljubavi moja

A onda sam otišao na pijacu roblja
I tražio te
Ali te nisam našao
Ljubavi

[alice in velvet]

Pesma o krvi


Postoje velike lokve krvi na svetu
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
da li je zemlja pije i od nje se opija
Neobično li pijančenje onda
i tako mudro… i tako jednoliko…
Ne zemlja se ne opija
ni zemlja se ne okreće naopako
ona urdeno gura svoje piljarske taljige
kiša… sneg…
grad… lepo vreme…
Nikad ona nije pijana
tek s vremena na vreme dozvoli sebi
poneki bedni mali vulkan
Okreće ona svoju loptu
sa drvećem… baštama… kućama
okreće ona i te velike lokve krvi
i sve žive stvari okreću se s njome
i krvare…
Ali zemlju
ni brige za to
okreće se ona i dalje
i sve žive stvari počinju da urlaju
A nju ni brige
već okreće se dalje
i ne prestaje da se okreće
i krv ne zaustvalja da teče…
Pa gde odlazi sva ta rasuta krv
krv ubica… krv rata…
krv bede…
i krv ljudi mučenih po zatvorima…
krv dece koju spokojno muče njihovi očevi i majke…
i krv ljudi kojima ona teče iz glave
po ludačkim ćelijama…
i krv zidara kad padnu sa krova…
i krv koja izbija i teče velikim lokvama
sa novorođenima… za decom novom…
Majka viče… dete plače…
krv teče… zemlja se okreće…
i zemlja ne prestaje da se okreće
I krv ne prestaje da teče
Kuda odlazi sva ta rasuta krv
krv isprebijanih… poniženih…
samoubica… streljanih… osuđenih…
i krv onih koji umiru tako… slučajno
Ulicom prolazi jedan živi stvor
sa telom punim krvi
i odjednom eto smrti
i sva krv njegova ističe
a drugi živi uklanjaju krv
i odnose telo
Ali tvrdoglava je krv
i onde gde je bila smrt
mnogo docnije još uvek je trag…
Usirena krv
rđa život rđa telo
Krv gruša kao mleko
kao mleko kad se pokvari
kad se okrene kao zemlja
kao zemlja kad se okreće
sa svojim mlekom… svojim kravama…
i svojim živima… i svojim mrtvima…
zemlja koja se okreće sa svojim drvećem…
živima… mrtvima…
zemlja koja se okrećesa svojim venčanjima…
sahranama…
školjkama…
vojskama…
zemlja koja se okreće i okreće
sa svojim potocima krvi…

[alice in velvet]

Pikasova šetnja


Na sasvim okruglom tanjiru od pravog porculana
jedna jabuka pozira
Licem u lice prema njoj
jedan slikar realista
uzalud pokušava da naslika
jabuku onakva kakva je
ali
jabuka
ne da se slikati
i ona hoće da kaže svoju reč
jer ima puno trikova u svojoj jabučijoj ćupi
ta jabuka
I evo je gde se okreće
u svome realnom tanjiru
podmuklo oko sebe
laganno ne mičući se
I kao što se vojvoda od Giza prerušava u
ulični fenjer
zato što ga silom hoće da portretiraju
tako se jabuka prerušava u lepo prerušeno voće
i tada
slikar raealista
počinje da realizuje
dok su svi spoljni izgledi jabuke protivu njega
I
kao ubogi nesrećnik
kao siroti nevoljnik koji je spao na mislost nekog
dobrovornog društva milosredno i strašnog
zbog dobrotvornosti i strašnosti svoje
nesrećni slikar realista
odjednom postaje tužni plen
bezbrojne gomile asocijacija ideja
I jabuka – plod u obrtanju svom evocira jabuku
- drvo
i Zemaljski raj i Evu i Adama
prskalice nastrešnice puzavice stepenice
Kanadske Hesperdiske Normandijske Zimske
Zmiju iz Misterija i zakletvu iz Pariske
kuglane
i praiskonski greh
i praporeklo umetnosti
i Švajcarsku sa Vijemom Telom
pa čak i Isaka Njutna
više puta nagrađenog na izložbi Opšte Gravitacije
I zaneti slikar gubi iz vida svoj model
i uspavljuje se
Tada Pikaso
koji je prolazio tuda
kao što prolazi svuda
svakodnevno i kao kod svoje kuće
vidi jabuku i tanjir i slikara uspavanog
Kakva ludost slikati jabuku
Pikaso veli
i pojede jabuku
a jabuka mu kaže Hvala
Zatim Pikaso razbija tanjr
i odlazi smešeći se
a slikar iščupan iz sna
kao zub
budi se i ponovo ja sam pred nedovršenim
platnom
usred parčadi razbijenog tanjira
i groznih semenki realnosti




za sve ljubitelje ovog genijalca evo nekoliko linkova posvećenih njemu:
http://www.ezgeta.com/prevert.html
http://wordpress.com/tag/jacques-prevert/

[:) hope]

 
Ja nisam

Ja nisam taj što pjeva
već cvijeće koje snijem
ni onaj što se smije
već vino koje pijem
ja nisam taj što plače
već ljubav koje nije.


Ptica

Ptica što pjeva u mojoj glavi
I ponavlja mi da te ljubim
I ponavlja mi da me ljubiš
Ptica što jedno isto ruje
Sutra ujutro ubit ću je.

[alice in velvet]

Pesma iz meseca maja

Mazga kralj i ja
Umrećemo sutra
Mazga od gladi
Kralj od dosade
Ja od ljubavi

Parče krede
Na tabli dana
Piše naša imena
Vetar u jablanima
Zove nas po imenu
Mazga čovek kralj

Sunce Crne Krpe
Već nam je izbrisalo imena
Sveža voda iz travnjaka
Pesak iz peščanika
Ruža iz crvenog ružičnjaka
Put od kuće do škole

Mazga kralj i ja
Umrećemo sutra
Mazga od gladi
Kralj od dosade
A ja od ljubavi
U mesecu maju
Život je trešnja
Smrt koštica
Ljubav trešnjino drvo.