Iz pakla izlazim sve jači

Posle odlaska iz Zvezde, 1. oktobra 2004, tri godine nisam išao na utakmice. Odskora gledam derbije sa Partizanom i poneki važniji meč, a od ove sezone imam stalnu ulaznicu za „Marakanu“. Često odem do Uba, uveče prošetam Adom i redovno se rekreiram. Retko izlazim, najlepše mi je kod kuće s kćerkama i suprugom, kaže za „Blic“ Dragan Džajić četiri i po godine po odlasku iz kluba i medijske samoizolacije.

- Nisam bežao od sportskih pitanja, nekoliko puta na derbiju novinari su me sreli i kratko smo popričali. Uvek sam za priču o fudbalu, o drugim stvarima ne želim da govorim jer sam u specifičnoj situaciji - objašnjava legendarni as svoje ćutanje od vremena kad se njegovo ime našlo u sudskim hronikama.

Uprkos svemu, kad je Zvezda prošle jeseni ostala bez predsednika, uveliko se pričalo o mogućnosti da se na to mesto vrati Džajić.
- Tačno je da je postojala ideja o tome. Zvao me je Marko Mišković sa željom da me ubedi da se vratim. Sastali smo se u Crnoj Gori i razgovarali, ali sam odbio iz poznatih razloga - kaže Džajić.

Vaša poslednja funkcija je - direktor reprezentacije Srbije?
- To sam prihvatio u januaru 2005, a u sledećih 15 meseci svašta sam preživeo… Iz Fudbalskog saveza Srbije niko me posle toga nije zvao, niti rekao da dođem na posao. A mogao sam…

Šalju li vam ulaznice za utakmice?
- Šalju, ali imam strašnu zamerku povodom oproštaja Save Miloševića. Trebalo je da budem deo te svečanosti, mesto mi je bilo u centralnoj loži i to sam rekao Toletu Karadžiću. Rečeno mi je da protokol nisu pravili ljudi iz Saveza nego iz kabineta predsednika Srbije, ali se posle ispostavilo da nije tako.

Žalite li što niste deo pobedničkog tima „orlova“?
- Nije stvar u tome što sad pobeđujemo, žao mi je što uopšte nisam u fudbalu. Dugo sam se lomio da prihvatim ponudu FSS i ocenio sam da mogu da imam lep uticaj u reprezentaciji i dobru saradnju sa selektorom. Imao sam jaku ambiciju, ali nije se dalo.

Poznajete se sa Radomirom Antićem?
- Veoma dobro. Čestitao sam mu na izboru i sreli smo se nekoliko puta na utakmicama. Ove rezultate Srbija postiže najviše zahvaljujući njemu! Nije reč o atmosferi, ona je uvek dobra kad se pobeđuje. Uz veliko trenersko znanje, uveo je disciplinu, u tome je ključ. Ne dozvoljava igračima izlazak iz karantina, isključio im je mobilne, zaveo vrhunski red. Ranije su igrači dolazili da se rekreiraju i vide s rodbinom, a posle smo se čudili kad izgube od Azerbejdžana!

Da li je Srbija blizu Mondijala?
- Ne treba se unapred radovati, moramo da dobijemo još nekoliko utakmica. Srećom, Antić zna kako se pobeđuje i nastaviće tim putem. Imamo igrače kojih ne treba da se stidimo pred svetom, sposobne da donesu Srbiji više radosti nego do sada.

U septembru dočekujemo opasne Francuze?
- Ne verujem da će biti baš tako teško, nisu Francuzi bolji od nas. Tu je i psiha veoma važna, ne treba da ih se plašimo. Domaći teren, koliko god da je prednost, može ponekad da optereti: videli ste kako je Porto kod kuće pokvario blistav utisak iz Mančestera.

Kako vam izgleda Crvena zvezda sa distance?
- Ne znam pravo stanje, u njoj je mnogo ljudi koje ne poznajem. Gledam ekipu uživo i ponekad na televiziji, premalo je to da bih pričao i davao recepte.

U čemu je problem: u igračima, treneru, upravi ili u parama?
- Izlaz treba da nađu ljudi koji su se prihvatili rukovođenja. Ne treba im sufler sa strane, nemam pravo da se mešam. Ne moram nikom da se zaklinjem šta mi znači Zvezda, ali sad su na sceni drugi ljudi i drugi pogledi.

Jedna loža na „Marakani“ dobila je vaše ime?
- Da, prva desno do centralne.

Poznajete li Den Tanu?
- Naravno, bio je u Upravnom odboru još za vreme mog predsedničkog mandata. Sreo sam ga neki dan na utakmici sa Smederevom, popričali smo.

Ko je insistirao da prihvatite mesto u Skupštini?
- To je išlo od veterana i Den Tane, ali posredno preko mog najboljeg prijatelja. Prihvatio sam, ali ne reda radi i shvatam to vrlo ozbiljno. Bio sam i do tada u Skupštini.

Jeste li kontaktirali sa ranijim predsednicima?
- Sa Piksijem sam se sreo dva-tri puta na klupskim svečanostima, isto tako i sa Toplicom Spasojevićem.

Da li je vreme da Zvezda ima trenera iz svog dvorišta?
- Bitno je da je dobar trener, a ne odakle je. Najvažnije je da kostur tima čine igrači ponikli u Zvezdi! To je bila moja filozofija, imali smo uvek pet-šest naših igrača u timu. Samo oni znaju šta znači Zvezdin grb, pobeda ili poraz u njenom dresu. Kad odu na kaljenje pa se vrate, onda im je to još jasnije.

Danas na „Marakani“ ima 10 stranaca?
- Nisam protiv stranaca ako su kvalitetni. Kad ih nije bilo u Srbiji, pitali smo zašto ih nema. Generalno, veliki broj igrača sa strane nije dobar ni za jedan klub.

Da li su klubu potrebni finansijeri?
- Uvek ih je bilo u Zvezdi, bili su to dobronamerni ljudi koji su želeli da pomognu. A da li su potrebni sada i na ovakav način, ne komentarišem.

Koliko je Zvezda daleko od Lige šampiona?
- Mnogo, kao i svi srpski klubovi. Nije joj bliži ni Partizan, mada bih voleo da se prevarim. Mnogo će vremena proteći dok neko od naših zaigra važnu ulogu u Evropi. Neki nam kažu - vaša priča je stara, to je bilo pre 17-18 godina. Jeste, ali bilo je, i o uspesima treba uvek pričati.

Gledate evropske utakmice, ko je najbliži tronu?
- Gledam i uživam, ali iznenađenja su uvek moguća. Mančester je kod kuće bio izgubljen, pa je u Portu sve popravio. Liverpul takođe, a umalo da u Londonu izbaci Čelsi. Arsenal je dugo pri vrhu, ali nešto mu nedostaje, iako je Venger sjajan trener.

Znači Barselona?
- Ako postoji savršenstvo igre i tim s čijih utakmica navijači odlaze srećni, onda je to Barselona! Ne pamtim da je neko u Evropi igrao tako lepo, atraktivno i rezultatski neodoljivo. Sa njima mogu da uporedim samo onu Crvenu zvezdu iz 1991. sa Pančevom, Savićevićem, Prosinečkim. Neko će reći da je to preterano, ali nije - to je bio tim snova! Ali bila je to velika Jugoslavija i neka druga liga.

Kako Dragan Džajić provodi dane bez fudbala?
- Fudbal mi je sve i živim slično kao kad sam igrao ili bio na čelu kluba. Sportski, brinući o zdravlju. Prošle godine sam izgubio osam-devet kilograma zbog poznatih okolnosti, ali sam ih vratio. Lečeći kičmu otkrio sam druge zdravstvene probleme, čak i srčane, prošao sam pakao u tih 15 meseci.

Porodica je najbolje utočište?
- Uvek bila i ostala. Starija kćerka Sanja ima 20 godina i studira ekonomiju, mlađa Dragana završava srednju. Obe su išle u francusku školu. Supruga Branka i dalje radi u tužilaštvu, ali je trenutno na bolovanju.

Još jedan pogled na vaše mesto u Skupštini Zvezde. Navijači su priželjkivali vašu važniju ulogu?
- Valjda je svima jasno u kakvoj sam situaciji. Možda bih mogao mnogo da kažem i pomognem u ovoj krizi, ali bolje je da ćutim. Sada o tome ne vredi pričati, možda jednog dana… Ko god vodi Zvezdu, mora da zna da se od nje traže samo uspesi. Zasad sam u Skupštini, a šta će biti i da li će biti - odgovoriće vreme.

Vidić - cvet iz Zvezdine bašte
Pitanje vođe u reprezentaciji Srbije za Džajića ne treba ni da se postavlja.
- Lider se ne proglašava, to se postaje. Sada je to Dejan Stanković, a sledeći je Nemanja Vidić. Po kvalitetu, autoritetu, zrelosti u svakom pogledu. On je Zvezdin proizvod, došao je kao klinac, pozajmili smo ga Spartaku i pratili. Isto kao i Jankovića, Lukovića, Stojkovića, Bastu… Bila je to strašno talentovana generacija, a njihov odlazak na kaljenje pun pogodak. To je bila strategija.

Milijaš i Koroman po mom ukusu
U današnjem timu crveno-belih nekadašnji predsednik izdvaja dvojicu prvotimaca.
- Dopada mi se Nenad Milijaš, igra po mom ukusu. I Ognjen Koroman mnogo znači ovoj Zvezdi, veoma je jak individualac, mada bi trebalo da malo obuzda temperament. Ostale igrače slabo poznajem.

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije