Ja bih rekla "Shote, mori, idiote...."
"Shote, mori Shote", proterana je sa Ovchara i Kablara. Pesmi koju je Azem Bejta, shiptarski odmetnik iz drenichkog kraja, naruchio za svoju zhenu i saborca Shotu Galicu, trajno je zabranjen ulaz na Sabor trubacha u Guchi.
"Srpske trube na najpoznatijem srpskom saboru izvornog stvaralashtva ostache neme za ovu pesmu koja se gotovo chitav vek orila srpskim svadbama i saborima izazivajuchi konsternaciju u veselju. Politika nema nameru da se mesha u muziku, niti to radi. Ali svako ima pravo, pa i Gucha koja je postala najpoznatiji srpski brend, da se zashtiti od kvazidodataka. Sabor trubacha u Guchi je sabor izvornog srpskog stvaralashtva i tradicije, to je vashar najlepshih srpskih kompozicija iz srpske istorije i kulture i nema smisla da se tu pojavljuju pesme drugih naroda, a posebno ne naroda koji su nam bili i ostali veliki neprijatelji." - mislim da je ovo izjavio nash cenjeni Velja Ilich...
Azem Bejta i njegova zhena Shota Galica, po kojoj je nastala istoimena pesma a koju su Srbi proteklih decenija iz neznanja "primali" - svakako to jesu bili - veliki srbomrsci.
Profesor istorije i dekan kosovskomitrovachkog univerziteta Dragi Malinkovich, koji je na tu temu davno josh objavio knjigu, navodi istorijske podatke:
- Pesma "Shote, mori, Shote" nastala je kao svadbeni poklon. Azem Bejta ju je naruchio za svoju zhenu Shotu, a Srbi su je sve vreme pevali kao svoju. Azem Bejta bio je najpoznatiji shiptarski odmetnik koji je poveo ustanak kachaka (odmetnika) u drenichkom kraju, istom onom kraju koji che kasnije dati Adema Jasharija.
- Ustanak je bio veliki problem za Kraljevinu SHS, sve dok ih vojska i zhandarmerija 1924. godine nije opkolila - nastavlja Malinkovich. - Na poziv srpskog komandanta da se predaju, odmetnici su odgovorili vatrom. Shest godina su kachaci zharili, palili i ubijali po drenichkom kraju, sve do 1924.
Teshko ranjenog Azema Bejtu, prema kazivanju profesora Malinkovicha, iz obrucha srpske zhandarmerije, spasla je njegova zhena i saborac Shota Galica. Ali, lechili su ga nadrilekari i Bejta nije prezhiveo.
- A Shota Galica, kada je njen muzh poginuo, obukla je mushku narodnu noshnju i stavila keche na glavu. Nastavila je da se bori protiv Srba i Srpstva istom silinom kao njen muzh.
Postoji i narodno predanje, koje se na Kosovu i Metohiji prenosilo s kolena na koleno. Po predanju, Shota Galica je posle smrti muzha, besna i divlja, uhvatila shestoro srpskih chobanchicha. Svezala ih je i zatim zapalila vatru. Dok su deca umirala, ona je pevala "Shote, mori, Shote, Shote, mashala, davno zhelim, Shote, mori, da te igram ja".
- To predanje nema utemeljenje u istoriji, a to znachi da nemamo podatke koji bi ga potvrdili - kazhe profesor Dragi Malinkovich. - Ono se javilo i zadrzhalo u narodu kao jezivo kazivanje i personifikacija zla koje su Arnauti chinili prema Srbima. U svakom sluchaju Azem Bejta i Shota Galica ubijali su Srbe, radujuchi se svakom ubistvu. Jer, brojali su uzete srpske dushe. A srpski narod, ne znajuchi za sve to, obozhavao je baš tu pesmu. Hvala bogu da su iz srpske muzike pochele da se ispiraju te krvave note za krvavu nevestu.
Dakle nemamo podatke, ali u svakom sluchaju oni su ih ubijali!? Hm....
Ali u principu, NE treba da se veselimo uz tu pesmu, jer imamo toliko lepih nashih pesama... A druga stvar je to shto mi preterujemo i preuvelichavamo i spominjemo neshto za shta ne postoji dokaz...