evo da vam kazem kako to izgleda u mom slucaju:
nisam daltonista u potpunosti, ali imam veelikih problema sa nijansama i povremeno sa nekim nijansama plave i ljubicaste. ne mogu reci da to utice na moje mentalno stanje, jer se zaista ne osecam kao neko ko je na bilo koji nacin ugrozen ili "obelezen",a kada sam bila mala sumnjali su da ne razlikujem braon i crnu boju(sva stabla na crtezima su mi bila crna) cega se ja iskreno ne secam, a sada je sve ok...
ali evo primera koji jako lici onom o cemu je mici pricala.
naime, moj najbolji drug je daltonista. ako izuzmemo to sto je sam sebe smatrao manje vrednim, morao je jos kao mali da se srece sa natpisima po osnovnoj skoli poput:plavo je roze (ili tako nesto),ili Dugiju su sve boje u prezimenu (Dugic). da nesreca bude veca, obozava da igra monopol, ali problem nastaje kad dolazi u kontakt sa novcem. ne gleda brojke vec samo deli, sto su naravno to druga deca svojevremeno zloupotrebljavala. ali tu nije kraj. decko ima probleme u govoru tj ne moze pravilno da izgovori l i r, pa ga je to dotuklo. secam se da ga je kao malog uciteljica slala kod psihologa zbog toga, potom se u srednjoj skoli ponavljalo. ali nije sve tako crno. na svu srecu, njegov otac je psihijatar koji igra jako veliku ulogu u njegovom zivotu te je on provodio tooliko vremena sa njim da se ovaj i dan danas sprda na svoj racun...
mada moram priznati da mu precutim kad od mi kaze: Ju Jojo sto ti sektaski taj plavi lak! (lak je zapravo ljubicast, ali zasto mu ukazivati na tako nesto onda kad nije neophodno...
)