Nisam znala gde da postavim ovu temu... ali ovo pitanje je postavila jedna moja drugarica na jednom drugom mestu zbog dogadjanja koja su zadesila to net mesto ovih dana...
Pa se i ja pitam...
Zasto se postenje uvek povlaci pred licemerjem?Bilo je i ovde licimera, kod nas... O, da... nisu svi to prepoznali... ja koja jesam sam to javno i iskazala, i ne necu reci za koga ja smatram da je licimer - jer takvih osoba vise na nasem forumu nema
Pametniji popusta - koliko su nas samo tome ucili - ali da li je pametno popustiti takvim ljudima...
Evo mog skromnog odgovora na ovo pitanje... a volela bih i vase da cujem...
Svi ljudi oko mene, meni dragi, i oni kojima mozda vise nisam draga znaju koliko ja ne podnosim licimerje... trudim se da ne zabadam nos u tudje stvari, i ja nisam stvorena za ovaj svet da bih ispravljala krive drine ili da bih svakome solila pamet. svako radi po savesti... ali veruj mi licimeri nikada dobro ne zavrse... sve stigne, kad tad, i sve se otkrije.
za mene kazu da sam luda, otvorena, bez dlake na jeziku... i mozda me mnogi mrze iz razloga sto se ne stidim da kazem sta imam i sta mislim, iz razloga sto me zabole d**e sta ko tamo misli ako je meni lepo, ali ja se ne pretvaram. kad te ne volim ja te ne volim i to je kraj. kod mene nema onoga moze da prodje. nista ne moze da prodje. i ne kazem da sam postena. sto rece hyper NIKO nije dovoljno bezgresan da baci kamen - tjah pa svi smo mi ljudi, ali licimer nikada nisam bila, niti cu! Gnusam se dvolicja i licimerstva. I mozda jesam glupa, i ne otrkijem sve na pocetku ( neiskustvo... ) ali kada shvatim... mnoge sam prijatelje(ako uopste mogu tako da ih nazovem) izgubila tako, ali nije mi zao. takvi ljudi ne zasluzuju moje poverenje. niti mi treba njihovo sazaljenje - jer to je jedino sto su znali da mi pruze. ostali su oko mene oni ljudi koji znaju da me cene po onome sto jesam. brutalna, perverzna, otvorena, luda, realna, koji znaju da gledam sad a ne proslost i koji znaju da nikome ne sudim... cemu zivot ako ne znamo da oprostimo, i sve i neka sam najgora, ali licimer - nikada!