„Gugl” najavio povlačenje iz Kine

„Gugl” najavio povlačenje iz Kine

Najveća internet kompanija preti da će odustati od najvećeg internet tržišta zbog sajberšpijunaže i cenzure.

Vašington, 13. januara – Najveća internet kompanija najavila je povlačenje sa najvećeg internet tržišta, čime je otvoren dosad prvi veliki sukob jedne značajne američke korporacije sa Kinom. „Gugl” je, u pisanom saopštenju koje je potpisao glavni pravnik Dejvid Dramond, kao povod za ovako drastičan potez predočio nedavne hakerske upade u sistem elektronske pošte, odnosno gugl i-mejl adrese poznatih kineskih boraca za ljudska prava i njihovih inostranih saradnika, kao i „stručan i ciljani napad na našu korporativnu infrastrukturu”.

U toj izjavi se za ovo ne optužuje direktno kineska vlada, ali je predočeno da „Gugl” nije više voljan da izlazi u susret zahtevu zvaničnog Pekinga da cenzuriše sadržaje svojih kineskih servisa.

„Ako nam vlada ne dozvoli da održavamo servis bez cenzure, što je verovatno, ’Gugl’ će se povući”, napisao je Dejvid Dramond, najavljujući doduše da će se tokom sledećih nedelja o ovome razgovarati sa kineskim zvaničnicima.

Većina kineskih medija, kako se ovde prenosi, nije na ovo reagovala, dok je zvanična agencija Sinhua izvestila da vlasti prikupljaju dodatne informacije o izjavi „Gugla”.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je međutim odmah reagovala izjavom da se od Kine „čeka objašnjenje”, uz napomenu da je „mogućnost da se u sajberprostoru deluje sa poverenjem izuzetno važna za moderno društvo i ekonomiju”.

„Gugl” je u Kinu stigao 2005, da bi već sledeće godine u Pekingu pokrenuo lokalnu verziju svog pretraživača interneta, udovoljavajući pri tom zahtevu vlasti da se u rezultatima pretraga blokiraju određene teme i pojmovi, poput onih o zabranjenoj sekti „falung gong”, pobuni na Tjenanmenu ili verskom vođi tibetanskih budista dalaj-lami. Zbog toga je optuživan da je biznis stavio ispred etike i prekršio svoj korporativni moto koji glasi „ne čini zlo”.

Ali tri godine posle toga, Kina je jedino internet tržište na kojem „Gugl” nije lider. To je domaća kompanije „Baidu”, koja opslužuje 61 odsto korisnika, dok se „Gugl” zadovoljava ostatkom (udeo drugih kineskih firmi u kategoriji internet pretrage je zanemarljiv). Kina, inače, ima 338 miliona onih koji izlaze na svetsku računarsku mrežu, što je najviše kad je reč o pojedinačnoj zemlji.

Shodno ovome, i prihodi „Gugla” iz Kine (300 miliona dolara) su zanemarljiv postotak njegovog ukupnog godišnjeg priliva koji iznosi 22 milijarde. Uprkos tome, „Gugl” je najuspešnija strana internet kompanija na ovom tržištu koje se smatra izuzetno važnim, pre svega za vremena koja dolaze.

Ali da je u isto vreme i izuzetno teško, potvrđuje odustajanje takođe velikih američkih internet korporacija kao što su „Ibej” i „Jahu”, koji su odustali od svojih planova za tamošnju ekspanziju, zadovoljavajući se umesto toga vlasničkim udelom u lokalnim firmama. „Microsoft” je, međutim, tamo nedavno lansirao svoj pretraživač „bing” uz ocenu da ovo tržište smatra „veoma ozbiljnim”.

Sukob između „Gugla” i kineskih vlasti nagovešten je još prošlog juna, kada je američka firma u Pekingu optužena da u svojim servisima nudi i pornografiju. Posle toga kineskim korisnicima je povremeno, ali za duže periode, onemogućavan pristup „Guglovom” sajtu kratkih video-zapisa „jutjub”.

Ovdašnji analitičari su podeljeni u oceni poteza „Gugla” i nisu sigurni u prognozama ishoda: jedni veruju da su vrata za kompromis ipak otvorena, dok drugi aplaudiraju zbog čina koji je svakako manje ekonomski, a više politički.

Sajberšpijuniranje, a u nekim slučajevima i otvoreno „ratovanje”, sve je prisutnija tema ovde, pri čemu se kao na protivnika koji preko Interneta nastoji da se domogne državnih i korporativnih tajni prst najčešće upire na Kinu – ali ne samo na nju.

Izvor: Politika

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije