Holandija odmrzava sporazum Srbije i EU

Srbija je uspela da napravi takvu atmosferu, da je nadohvat ruke odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma, iako u EU postoji jedan broj zemalja koje smatraju da će Srbija sa viznom liberalizacijom dobiti i više nego što je zaslužila. Najpozitivniji izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca pašće na plodno tlo, a deblokada SSP i početak njegove ratifikacije biće šansa da Srbija preda kandidaturu za EU pre kraja ove godine - kaže za „Blic“ izvor iz vrha Vlade Srbije.

Srpski zvaničnici uzdržavaju se da daju zvanične izjave i procene oko toga da li će Holandija, poslednja zemlja koja se otvoreno suprotstavlja odmrzavanju SSP i daljem napretku Srbije ka EU, dati zeleno svetlo. Čak postoji i dogovor da paze da ničim ne uvrede ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena. Pa ipak, nezvanično, tvrde da najavljena poseta Ferhagena Beogradu predstavlja dodatni razlog da sa optimizmom očekuju da na Samitu 10. decembra jednoglasnom odlukom šefova država ili vlada EU SSP bude odmrznut.

Ferhagen će, potvrđeno je juče „Blicu“ u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, posetiti Beograd 16. decembra. Na pitanje koje će biti teme, „Blicu“ je u holandskom ministarstvu juče rečeno da je „agenda još otvorena“, ali da će se najverovatnije razgovarati o bilateralnoj saradnji i da će biti definisane oblasti u kojima dve zemlje mogu da prošire saradnju.
Kako je juče javila agencija Srna, Ferhagen je holandskim medijima izjavio da će Holandija nastaviti da insistira na pritisku na Srbiju, čak i ako bude prihvaćen predlog o saradnji EU i Beograda.
- Čak i ako izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan i on oceni da Srbija čini sve u saradnji sa ovim sudom, mi ćemo tražiti probni period - rekao je Ferhagen.
- Hoćemo da imamo instrument za održavanje Srbije pod pritiskom - objasnio je Ferhagen i napomenuo da Beograd ne bi trebalo da sarađuje „samo sada, već i za pola godine, ili duže“.
On nije precizirao kakav bi mehanizam kontrole mogao da bude za Srbiju i dodao: „O tome ćemo se dogovoriti nakon što Bramerc izloži svoju ocenu o saradnji“.

Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma, upozorava da je politička volja srpskih vlasti da u punoj meri sarađuje sa Tribunalom nesumnjiva, ali da nije dosledno sprovedena. To se, kaže Todorić, vidi po tome što još nije otkriveno ko je omogućio skrivanje Radovanu Karadžiću i izdavanje lažne lične karte u Rumi, po tome što ministar vojni priznaje da nema punu kontrolu nad vojnim obaveštajnim službama, kao što nema ni adekvatne parlamentarne kontrole nad policijskim i vojnim tajnim službama.
- Ima još mnogo stvari koje Srbija treba da uradi da bi omogućila punu saradnju sa Tribunalom. Taj uslov će ostati, ali treba da iskoristimo šansu koja će eventualnim odmrzavanjem trgovinskog sporazuma biti otvorena i da podnesemo kandidaturu za EU. Pregovori sa Evropskom komisijom će sigurno trajati dve do tri godine - kaže Todorić za „Blic“.
Da ćemo ovom prilikom, ipak, „preskočiti“ problem Haga juče je nagovešteno raspravom u Evropskom parlamentu, gde su se Oli Ren, komesar za proširenje EU, i šef švedske diplomatije Karl Bilt založili za odmrzavanje SSP za Srbiju.
- Treba odblokirati sprovođenje prelaznog trgovinskog sporazuma. Vreme je da Srbija krene dalje - rekao je Ren, obraćajući se evropskim parlamentarcima.
Ren je kao dobru vest okarakterisao opredeljenost Beograda za evropske integracije, ne samo kroz jednostranu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma.
- Pretpostavljam da će Tribunal u Hagu sada biti zadovoljan
naporima koje čini Srbija - rekao je Ren.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt zatražio je juče u Evropskom parlamentu da vrata za članstvo u EU ostanu otvorena za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike proširenja koja se do sada pokazala kao veoma uspešna. - Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih proporcija koja bi proganjala našu uniju veoma dugo - rekao je Bilt i naglasio da bi se u tom slučaju „otvorila druga vrata koja bi zemlje regiona odvele pravcem koji bi bio jako loš“.
Bilt je podsetio da je Srbija napravila veliki napredak jednostrano primenjujući prelazni trgovinski sporazum i dodao: „Očekujemo pozitivan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom“.
- Ne verujem da smo okončali izgradnju Evrope. Moramo nastaviti da je gradimo i proširujemo. To je od ključnog interesa i za njih (zemlje koje žele članstvo) i za nas - zaključio je Bilt.

Evropski parlament traži odmrzavanje SSP

Evropska unija treba da primeni trgovinski sporazum sa Srbijom, zato što ga vlasti u Beogradu već primenjuju i što su ostvarile napredak u evropskim reformama, ističe se u nacrtu rezolucije o „strategiji proširivanja Evropske unije”, o kojem je juče raspravljao Evropski parlament u Strazburu, a koju su pripremili članovi Spoljnopolitičkog odbora EP. Rezolucijom se od „Saveta ministara Unije traži da se neodložno izjasni o ratifikaciji prelaznog sporazuma” sa Srbijom.
U rezoluciji se ističe da puna saradnja s Haškim sudom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji, uz poziv državama zapadnog Balkana da reše međusobne sporove, kako ti sukobi ne bi bili prepreke za uključivanje u redove evropske dvadeset sedmorice.

Saradnja sa Hagom ostaje uslov

Milica Delević, direktorka beogradske kancelarije za evropske integracije, istakla je juče za „Blic” da je Srbija svesna da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ostaje uslov, ali da je pre svega Srbija privržena njegovom ispunjavanju, ne samo zbog pridruživanja EU već pre svega zbog rešenosti da se utvrđivanjem odgovornosti dođe do pomirenja u regionu.
- Puna saradnja s Hagom je formalni uslov bez kojeg nema priključenja EU, ali je i izraz naše rešenosti da se utvrdi odgovornost za zločine - rekla je Delevićeva za „Blic”.

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije