Da se ne zalimo vise...

===============================
Iz Jugoslavije za Svajcarsku...
===============================

E moj burazere. Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo budes procitao. Ja sve sto ti budem pisao pisacu najotvorenije, pa kako god da ti to shvatis, ako se uvredis, sta da ti radim - reci da sam ja kriv, pa idemo dalje. Mogu ja da shvatim da ti meni napises poruku punu harizmaticne tuge sto zivot nije lepsi nego sto jeste, ali ne mogu da shvatim da ti meni kazes kako je Juga samo jedna i da to nigde necu naci. Pa ja ovde zivim. Vec 22 godine. Ona Jugoslavija koju ti pamtis otisla je u picku lepu materinu. Zajedno sa smokijem, pivom i pogacicama. Sve u picku lepu materinu. Moram da ti priznam jednu stvar, pre neki dan bila baba ovde i sad je otisla za Nemacku na dve nedelje da pokupi penziju - imao sam ja i sa njom jednu kracu diskusiju po pitanju toga kako je ovde "a kako je tamo" i nismo se bas proslavili. A jeste me baba isprovocirala, ume ona to, prvo - zasto sam ja bio na mitingu za promene u Beogradu (ko mi je dozvolio!) i mic po mic, dva mica, ja se iznerviram, jer baba ti je bre onaj standardni penzioner koji se ne zali, koji je optimista, ne ide na glasanje ali zato gleda rezimske vesti i sve im veruje (majku im jebem da im jebem). Njoj je sve potaman. Jel ti sve potaman? Onda sedi kuci i pusti mene da se akam po ulicama, pa kad dobijem batine onda veruj njima na televiziji da su me tukli zato sto ja rusim drzavu. Ode diskusija predaleko, ona kaze kako svi duvaju u istu tikvu, a meni preporucuje "ruke iz dupeta" i da pocnem nesto da radim. Tu ja popizdim pa je pitam, jesi ti ona ista moja baba koja je kao mlada SKOJ-evka lepila komunisticke plakate po Beogradu za vreme okupacije? Jesi ti ona ista baba sto je posle otisla u Nemacku da radi 30 godina zato sto je taj sistem koji su ovde uspostavili BIO TAKO JEBENO DOBAR? Pitam je, jel ti imas srca meni da pricas kako je tamo lose, a ovde dobro, kad te tamo Nemacka odranila i dala ti penziju od koje danas dve porodice izdrzavas? Ona mi pominje tetku u Austriji. Jel tetki tako lose u Austriji? Uskace moj otac pa kaze kako tetka mora da radi od jutra do mraka. Jeste, kazem ja, ali tetka je otisla sa muzem i cerkom u Palma De Majorku na letovanje, a ti si Palma De Majorku gledo samo na televiziji - ti nemas pare da odes na Adu Ciganliju jer ceo dan radis za tri litre benzina. Reci cu ja tebi nesto burazere, a ti se duri kolko god hoces. Slabo si ti tesan tamo na zapadu. Mnogo si burazere omeksao.. Sta te sad dovatilo pa da mi kukas, ne znam - malo ti je frka sad zbog dece, to je valjda normalno - pre neki dan bilo jedno, sad odjednom dva - dok se organizujes trebace ti vremena. A sto ne bi zamislio tu tvoju decu i zenu - ovde? Sto mene ne bi zamislio da se ovde ozenim i ovde pravim decu? Sto me ne bi zamislio da ih ovde odgajam, da ih ucim da skijaju, vodim u luna park, na utakmice, na kolace..? Oces ja da ti kazem? Zato sto je to nezamislivo. Ovde se malo radi al' se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi. Drzava ti otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme 10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se bunis, dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i kaznu. Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes, dobijes ti batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako odes u zatvor, karaju te u dupe hteo ti to ili ne i sa i bez smokija. Jesi izbegavo vojni poziv, jesi. Ako te uhvate ides na vojni sud i dobijes 5 do 20 godina robije. Ako te ne uhvate bezis u Crnu Goru da se tamo sakrijes. Ako ti tamo crnogorci jebu mater pa pozelis da ides van zemlje, uhapse te na granici. Ako nisi ni bio tu da primis poziv, nego zivis u inostranstvu 10 godina, svejedno te uhapse pa te drze 4 dana u zatvoru i uzmu ti 500 maraka kao vaspitnu meru, pod uslovom da se vratis odakle si doso.

Jesi bio u ratu, bio si. Za svaki dan u ratu treba da dobijes pare zato sto si mobilisan. Drzava ne da pare nego kaze, pola sad, a pola u sest mesecnih rata. Ratnik kaze "pa nisam ja ratovo pola sad a pola u sest rata" i pocne da strajkuje gladju na trgu. Drzavu boli kurac i covek ode u bolnicu.

Jesi profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko vaspitanja i ucenja dece dobijes oko 1500 dinara sto je nesto manje od 80 americkih dolara. Ako ti zena ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize, onda se izdires frustriran na decu pa ti deca jebu kevu na casovima. Posle odes kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom zbog dece.

Jesi zdravstveni radnik, jesi. Svaki dan dolazi ti copor penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom. Nemaju knjizice ili su izbeglice iz Hrvatske i Bosne, kukaju na sav glas, a kad im kazes da im nije nista skacu i teraju te u pizdu materinu. Dobijes platu oko 1500 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti drzava jebe mater na televiziji kako neces da lecis ljude i preti otkazom. Kad dodjes kuci da prilegnes zove te pola familije jer imaju zdravstvenih problema.

Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi organizuj da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas. Po podne idi u SDK i plati takse drzavi. Kad to zavrsis idi pokupi pazar i idi kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod komsinice. Doneo si pare i podmirio racune. Ono sto ti je ostalo bacis na sto i razmisljas da l' da ugasis firmu ili da se bacis u Savu.

Jesi svercer, jesi. Ako si uspeo da odes u visokorazvijene susedne zemlje Madjarsku i Rumuniju da prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da biras ili u zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa stignes do Beograda da prodas, mozes da biras da l' da das pola reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola reketasima molis Boga da ne dodje murija da ti otme i ono sto ti je ostalo.

Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svidja sistem pa na ulici ides da mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si NATO placenik i americki spijun, Gelbardov poslusnik, izdajnik i sramota srpskog naroda.

A evo sta smo mi. Moja majka radi za 1700 dinara mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa posla. Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 2000 dinara. Moja sestra studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje sama pravi na ulici za 10 dinara komad. Ja ne radim nista, sedim i vatam zjale. Mi zivimo od 200 dolara mesecno. To je 4000 dinara. Racunaj da na struju, komunalije i telefon ode 1000 dinara. Posto nosimo stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 200 dinara. Novine kupujemo samo petkom zbog TV programa, to je 32 dinara. Hleb kupujemo svaki dan, to je 140 dinara. Na pijacu da odemo par puta, to je bar 300 dinara. U supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je 1000 dinara. Prasak za ves, higijena, tu nek ode 300 dinara. Drzava daje 20 litara benzina mesecno na bonove sto je 160 dinara. Na divljaka na ulici benzin kosta litar 19 dinara. Kola se kvare bar jednom mesecno, tu ide bar 500 dinara. Saberi sad sve ovo pa mi reci koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara, pivo od 5 dinara, sok od 20 dinara i cokoladu od 15dinara. Restoran znamo kako izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znamo kako izgleda na televiziji. Za letovanje smo culi i rado ga se secamo. Muzicki stub nemamo. CD smo kupili za kompjuter prosle godine. Televiziju ne placamo jer tu drzava uzima taksu na brojilo za struju. Plocice u kupatilu kad popucaju, menjamo sami. Pukne bojler letos, cev menjamo sami. Parket sto je popucao ni ne menjamo. Zidovi sto su popucali pokrivamo slikama.

Da vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari u kuci imamo televizor, video i kompjuter 486. Kad nemamo struje osecamo se bezvrednim. Sad ja tebe da pitam - mozes li ti da zamislis svoju porodicu da ovako zivi za 10 godina? Ne mozes? E nismo ni mi mogli da zamislimo pre deset godina. Svi vi koji zivite u inostranstvu, a rado se secate nas koji smo ovde ostali za vama, mozete samo da nam pricate kako vam je tesko i kako biste se DA MOZETE, sutra vratili. Mislim na sve, ne samo na nasu familiju u inostranstvu. A zasto je to tako? Zato sto je lepo ostaviti stvari tu gde jesu. I ljude tu gde jesu. Lepo je jednog dana vratiti se sede kose i punog budjelara i videti kako su deca porasla i kako je sve na svom mestu, kako smo mi i dalje kompletni i na okupu i kako i dalje zivimo onako kako zivimo. Vas jebe nostalgija. Kapiram. Zato biste MNOGO voleli kad biste se jednog dana vratili ovde i videli da NISTA niste propustili - kao da nijedan sekund nije prosao otkako ste otisli. I dalje vozimo usrana kola, i dalje gledamo onaj isti stari televizor, i dalje imamo bubasvabe, i dalje se svadjamo sa onim istim komsijom s kojim smo se i pre 20 godina svadjali, i dalje se isto psujemo i isto jedni drugima uvaljujemo koske. Samo, nije nostalgija jedino sto vas muci. Vas grize i savest. Mi smo ovde, vi ste tamo. Nama je tako kako nam je, a vama - vi najbolje znate. Zato vam najjeftinije izadje da nam kazete kako vi tamo crkavate, kako nije to tako dobro kao sto ljudi misle, kako je zajebano.. Na taj nacin skidate sebi odgovornost da nam saljete pare. A i griza savesti popusta. Reci cu ti da su price tvog tipa, kako bi dupe dao za Jugu, sjajne za nekog Jugovica-patriotu koji nema po' mozga u glavi i kome je zivotna deviza "Cuti, dobro je". Na zalost, ja niti sam patriota niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam grbacu nemam nameru. Nemam dlake na jeziku pa cu da ti kazem da na ovo tvoje kukanje ne mogu da se primim kao persona - mogu da se primim kao tvoj burazer, i bilo mi je i smesno i simpaticno, ali da to sve svarim i progutam kao neku jebenu cinjenicu, ne mogu i ne pada mi na pamet da se na to teram - jer ja dobro znam kako je OVDE. Dobro znam kako je bilo u 19 kvadrata bez kupatila, medju misevima i bubasvabama, i dobro znam kako sam se osecao kad u 10. godini zivota ulazim u novi stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu. Dobro se secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile, njemu koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini zivota, sa bratom, ocem I majkom. Dobro se secam da smo na letovanje isli svake trece godine i to kod prijatelja da nas jeftinije izadje, sto sam svake godine skolski raspust provodio u selu sa babom i dedom i kozama, sto sam se hvalio u skoli kako mi je ujak iz Pariza kupio ovu majicu i sto mi je stric u Nemackoj kupio video igrice. Kad ja proanaliziram svoje detinjstvo, mogu samo da saberem i oduzmem od pasjeg zivota mojih roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bi zakljucio kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni znao da postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda i cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje zajebancije, preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih prijatelja, mrtvih prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti za dorucak - pa sve do danas, do ovog mesta gde sedim i odakle ti pisem, iako svaki cas moze da nestane struja kao pre pola sata sto je nestala. Ili da izbije neki novi rat. Kod tebe moze samo da izbije osigurac. Sta sam dobio time sto sam odrastao? Dobio sam potencijal da jednog dana dobijem infarkt. Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim preambicioznim planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam svoju gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava picku. Otisao sam u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po kojekakvim vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se odande kao osamaren i primetio da sam isto onoliko zajeban kao pre, da nisam bio nigde i da nisam radio nista.

Pocnem da volontiram, zasto da volontiram, zato sto sam MLAD I NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj zivim podrazumeva STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako ja volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri meseca i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto sam mlad i nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu zavrsio kao vunderkind. Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je vremenom bilo sve manje vazno, danas mi uopste nije vazno. Sta sam posle radio? Opet sam poceo da volontiram. U stampariji, za kompjuterom, opet preko veze mog oca para-socijaliste koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva meseca. I odem. Zato sto im se svidelo da im radim dzabe. Nekako u to vreme posle 2 godine kukanja iskukam da mi uplate voznju, da naucim da vozim. I naucim da vozim. Moj otac ima auto koji je dve godine stariji od mene. Evo za godinu ipo dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam presao. Sta sam radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu drzavnu firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 100 maraka. Posle sve manje. Cetiri meseca, celo leto '98. 70 maraka. Pa celo leto teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na Adu, ja dve torbe od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrso sam 20 kila. Pa plata kasni mesec dana.. I tako do septembra. Onda se upecam na inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se odavde, necu ovako da zivim. I nema. Ne mogu da idem zato sto sam SRBIN. Zato sto ne ispunjavam USLOVE. Dobijem poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod njega dve nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na 15 dana. Odem. Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana sam se upoznavao sa zivotom. Nikad pre toga u inostranstvu nisam bio. Sedim u kaficu, picke se razgolitile, Decembar jebote. Jedan ortak salje Jack Daniels, ja nikad nisam pio Jack u kaficu jebote. Popijem ja, sednemo mi posle, caskamo, ja narucim nocu turu. Stigne racun, on da se uvati za dzep, ja reko ma daj, ja placam turu. Ja izvucem 10.000 drahmi od 15.000 kolko sam imao u novcaniku. Platim. On kao negoduje i vrati SVEZANJ novcanica od 5.000 drahmi. On vodoinstalater od 25 godina, vrati jedno 300,000 drahmi u dzep. Tamo more jebote, picke, zajebancija, zivot, sve bre. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA pokusavam da se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za napolje. Ne daju.

Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom. Farbarija, drvenarija, police, krecenje.... za sitne pare. Krene ali stane. Nema posla. Nema narod para. Negde u to vreme pocne rat. Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto. Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena, jebe im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram se. Jebem majku svima redom. Nemam pare. Ukradem od caleta za cigare. Ne idem nigde jer nemam ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni za burek, ni za Knjaz Milos. Imam 22 godine i volim sve sto vole mladi. I sta sad da radim ..? Da slusam kako ti ne bi otisao, da si ostao? Pa ja kad bih mogao da odem, nikad se ne bih ni vratio. Ali ne mogu ni da odem. Hapse nasi na granici. I da ne hapse, nece stranci da me prime. Drzava napravila administrativnu gresku. Zamenili me s nekim, sad sam sto posto na poternici za Hag. Zasto me nisu primili pederi k'o turistu? Zasto sam isao kod njihovog bezbednjaka u ambasadi na razgovor? Zasto sam sad tu gde jesam? Zasto moram da zivim sa sestrom, ocem i majkom u 70 kvadrata? Zasto moramo svi da zivimo od 200 USD mesecno? Zasto sam potrosio 22 godine zivota na ovo? Zasto cu da se smrzavam ove zime bez struje i grejanja? Zasto ce panduri da me biju na ulici kad budem demonstrirao protiv rezima? Zasto ti da mi pricas da ovo sto ima ovde, nigde nema? Pa ja to najbolje znam. OVO OVDE - nigde nema. Nek ste svi i zdravi tamo. Mi ovde, kakvi smo, ko nam bre jebe mater.

Pozdrav,

Miki

	Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.	Tue Apr 29 2025
		Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije