Joj, ja mojim bratancima zavodim terorizam... znaci imaju kompjuter ali smo se moja snajka i ja dogovorile da mogu dnevno max 2 sata svaki biti pored njega, pa oni neka vide.... Mozda ih vadi to sto su kao mali cesto isli na selo...znaju kako je gaziti nekosenu travu.. igrati se jurke po blatnjavim ulicama... znaju sta znaci piti SVEZE mleko i grudvati se bez starha da ce u grudvi biti delic stakla, metala ili nekog drugog djubriva koje se nalazi na ulicama, znaju da naprave ogromnog sneska... Znaju sta je krava, koza...kokos... I mogu vam reci da sam zadovoljna njima... Svi se trudimo da im sto vise obezbedimo pravo detinjstvo sa svim izazovima i iskusenjima... I evo ovaj stariji krenuo u prvi razred... mogu vam reci da se mnogo bolje snalazi od ostalih...ne kuka za mamom svaki put kad padne, i ne trazi eurokrem umesto dzema za dorucak...Zna sta mora a sta ne sme... Dok njegovi drugari su zaista kako rece lejenica debili, takva deca ne kontaju svet oko sebe... i ne znaju da se snadju, ne znaju sta znaci zivot i prvo detinjstvo...
Ovo je, u stvari, to, svaka cast. Sve zavisi od toga kako je ko vaspitan, ja sam rodjena '89. pa znam sve te vase igre i igrice, svega toga smo se mi igrali i znam sta smijem, a sta ne, jer su me naucili mama, tata i svi ostali. I kada je kao nacrtana skolica u centru grada, ostavila sam ruksak i skakala, zato sto mi je to nedostajalo, nisam to odavno radila. A sminkam se 'ako bas moram', ako je bas neka prilika, ni to nisam naucena, a 90% cura u skolu dolazi nacifrano do kraja (iako smo prva smjena, ne znam kad ustanu). I stvarno nisam zaludjena svim tim novim stvarim, novim retardskim crtacima i onim japansko-kineskim glupostima. Ja sam gledala nindza kornjace i mocne rendzere, citala mikijev zabavnik i nista mi ne fali.