Kovach.rs

Sa početkom Nove Godine, imam želju da Vam predstavim knjigu Joga Vasišta, koje je vrhunsko delo indijske filozofije. Ona je prevod dobro poznate rasprave, iz škole Vedante, napisane na sanskritu.
Tekst je osmišljen kao poduka, i savet je da se svakoga dana u godini čita po jedna lekcija pa ću je ja tako i ubacivati.
Nadam se da će te je rado čitati i da će Vam pomoći u životu i Vašem duhovnom razvoju, razvoju Vaše svesti. :angel:

Za početak evo nekoliko redaka iz nekolicine predogovora ove knjige...

---

IZ PREDGOVORA

     Knjiga "Vrhunska joga" je prevod na engleski dobro poznate rasprave na sanskritu iz vedante: "Joga Vasištha", propraćen kratkim izlaganjem SVami Venkatesanande.
     Svami je poređao stihove u knjizi na takav način daih je pretvorio u venac misli za svaki dan u godini.
     "Joga Vasištha" je bila najomiljenija knjiga duhovnih tragalaca u Indiji ovih nekoliko vekova. Posbna njena privlačnost leži u njenom potpuno racionalnom prilazu i njenom predstavljanju vdante kao filozofije koja se osmeljuje da premosti jaz između svetovnog i svetog, izeđu delanja i kontempliranja učovekovom životu, kroz razumljivu i zvišenu duhovnost.
     Upravo ova filozofija razumljive, racionalne i praktične duhovnosti potrebna je čoveku savremenog doba, kako bi sebe izbavio iz zastale svetovnosti i postavio na široki put stvaralačkog življenja i ispunjenja.
...

---

BLAGOSLOV

     - Joga Vasištha je jedinstveno delo indijske filozofije. Ona je visoko vrednovano zbog svog praktičnog misticizma. Jedino proučavanje ovog velikog spisa može čoveku pomoći da dosegne božansku svest. Za one koji teže najvišem blaženstvu 'Joga Vasištha' je kao božansko piće. Ona je riznica mudrosti. Put pokazan u ovom delu jeste za one koji su duhovno veoma razvijeni, skoro do stanja sidhe. Ono izlaže najviše učenje mnogim pričama i prikazima.
...
     Ona sadrži ispravno razumevanje stvaranja sveta. Filozofija 'Joga Vasište' veoma je slična filozofiji Kašmir Šaivisme. Njegovo glavno učenje jeste da je sve svesti, uključujući i materijalni svet i da je svest onakav kakvim ga vidiš. To je savršeno tačno. Svet nije ništa drugo do igra svesti.
...
     Prevodeći ovo monumentalno delo, Svami Venkatesananda naporno je radio kako bi njegovu filozofiju učinio razumljivom običnim ljudima. Radeći tako, on je učinio veliku uslugu tražiteljima Istine. Svami je čista osoba i stoga je dostojna da prevede ovo delo najviše joge.
     Neka  ova knjiga donese istinsko znanje svojim čitaocima.

---

     Ne znam koliko sam već puta u mislima sastavljala ovu zahvalnicu Svami Venkatesanandi, u nastojanju da pronađem najpogodnije reči za odavanje priznanje njegovom podvigu koji je učinio prevođenjem VRHUNSKE JOGE - JOGE VASIŠTHE sa sanskrita na engleski jezik.
...
     Nadam se, dragi čitaoci, daće i vama ova knjiga doneti smirenje i unutarnji mir, koje sam ja stekla prevodeći sa engleskog na srpski jezik, ovu riznicu pravog znanja, neophodnog u svakodnevnom životu
     Oni upućeniji uočiće da se preko engleskog jezika drevni sanskrit nanovovo ulio u svoj ovovremeni oblik, u srpski jezik koji je nastao razvojem i menama sanskrita kroz vreme.
     Ostajem zadivljena svim ovim činjenicama.

     SUTIKŠNA mudrac upita Agastju mudraca:
     "O mudrače, budi ljubazan te mi rasvetli ovo u pitanju osobođenja - šta od ovo dvoje vodi oslobođenju, rad ili znanje?"

     AGASTJA odgovori:

     Istina je da su ptice u stanju da lete pomoću svoja dva krila; tako isto i rad i znanje zajedno dovode do vrhunskog cilja - oslobođenja. U stvari, ni samo rad niti samo znanje ne mogu dovesti do oslobođenja. Čuj, ispričaću ti divnu priču kao odgovor na tvoje pitanje. Živeo jednom jedan sveti čovek po imenu Karunja, sin Agnivešje. Pošto je proučio svete spise i razumeo njihovo značenje, mladić posta ravnodušan prema životu. Videvši to Agnivešja upita Karunju zašto je zanemario svoje svakodnevne dužnosti. Na to Karunja odgovorio: "Zar svete knjige s jedne strane ne govore da čovek treba da izvršava svoje dužnosti sve do kraja života, a sa druge strane kažu da se besmrtnost može postići samo napuštanjem svake delatnosti. Dvoumeći se između ova dva učenja, šta da činim, o učitelju moj i oče?". Rekavši ovo mladić ućuta.

     AGNIVEŠJA reče:

     Čuj, sine moj, ispričaću ti jednu drevnu priču. Razmotri dobro njenu poruku a onda učini kako hoćeš. Jednom davno, nebeska vila po imenu Surući sedeći na jednom vrhu Himalaja ugleda glasnika Indre, kralja svih bogova, gde prolete pored nje. Na njeno pitanje on je obavesti o zadatku koji je imao a koji je bio ovakav:
"Kralj mudrac po menu Arištanemi predao je na upravu kraljevstvo svome sinu i započeo isposništvo na gori Gandhamadana zadržavanjem daha. Kad to vide, Indra zatraži od mene da u pratnji vila odem do njega i dopratim ga do raja. Međutim, mudri kralj zažele da sazna čime se zaslužuje, a čime se ne zaslužuje raj. Ja sam mu odgovorio: "U raju, najbolji, srednji i poslednji među pobožnim smrtnicima dobijaju odgovarajuću nagradu a onda, kad se plod njihovih zasluga iscrpi, vraćaju se u svet smrtnika". Mudrac kralj odbi da prihvati Indrin poziv u raj. Indra me ponovo posla kralju mudracu sa predlogom da on zatraži savet od mudraca Valmikija pre no što ponudu sasvim odbije.
     Tada kralja predstaviše mudracu Valmikiju. On Valmikija upita: "Koji je način najbolji za izbavljenje od rođenja i smrti?" Da bi mu odgovorio, Valmiki mu ispriča razgovor između Rame i Vasišthe.

     VALMIKI reče:

     - Sposoban je onaj da proučava ovaj spis (razgovor između Rame i Vasišthe) ko oseća: 'Vezan sam, a mogao bih se osloboditi', ko nije ni potpuna neznalica niti je prosvetljen. Onaj ko premišlja o načinima oslobođenja iznetim u ovom spisu u obliku priča zasigurno postiže oslobođenje od priče koja se neprestano ponavlja (od rođenja i smrti).

     Još ranije sam sastavio priču o Rami i sa njom upoznao svog voljenog učenika Bharadvađu. Jednom kad je došao na planinu Meru Bharadvađa ju je ispričao stvoritelju Brahmi. Ona mu se veoma dopala te on dopusti Bharadvađi da zatraži neku milost od njega. Bharadvađa ga zamoli za dar da svako ljudsko biće može da se oslobodi nesreće i zamoli Brahmu da pronađe najbolji način da se to postigne.

     Brahma reče Bharadvadji: "Idi kod mudraca Valmikija i moli ga da nastavi da kazuje tu plemenitu priču o Rami na takav način da slušalac može da se oslobodi od tame neznanja". Pošto se nije zadovoljio samo time Brahma u pratnji Bharadvađe dođe u moju isposnicu.

     Pošto iz mojih ruku primi dužnu mu počast Brahma mi reče: "O mudrače, tvoja priča o Rami mogla bi da postane splav kojim će ljudi prelaziti okean samsare (ponovnog rođenja i smrti). Zato nastavi da je pričaš i dovedi je do uspešnog završetka. Čim ovo izgovori Tvorac trenutno nesta iz vida.

     Zbunjen malo zbog Brahminog iznenadnog naloga, zatražio sam od mudraca Bharadvađe da mi objasni šta je to upravo Brahma rekao. Bharadvađa je ponovio Brahmine reči: Brahma bi voleo da ti razviješ priču o Rami tako da ona svakog osposobi da prevaziđe tugu i jad. A i ja te isto tako molim, o mudrače, budi ljubazan i ispričaj mi podrobno kako su se Rama, Lakšman i ostala braća oslobodili tuge i jada.

     Tada sam otkrio Bharadvađi tajnu oslobođenja Rame, Lakšmana i ostale braće, kao i njihovih roditelja i dvorjana. I rekao sam Bharadvađi: "Sine moj, ako i ti budeš živeo kao i oni i ti ćeš se osloboditi tuge i jada ovde i sada".

       brahmaya jāgatasyā 'sya jātasyā
        apunạh smarạnam manye sādho vismarạnam varam



       VALMIKI nastavi:

       - Ovaj pojavni svet je zbrka, kao što je i nebesko plavetnilo varka.
       Mislim da je bolje ne dopustiti umu da se zadržava na njemu već ga treba zanemariti. Čoveku je nemoguće da se oslobodi od patnje niti da ostvari svoju pravu prirodu dogod se u njemu ne pojavi uverenje da je pojavni svet nestvaran. A to uverenje nastaje kad čovek pažljivo prouči ovaj spis. Tek onda on stiče čvrsto uverenje da je svet stvari mešavina stvarnog i nestvarnog. Ako čovek ovaj spis ne proučava tako, istinsko znanje se u njemu neće javiti ni kroz milion godina.

       Mokša ili oslobođene jeste potpuno napuštanje svih vāsanā ili mentalnih uslovljenosti, bez ikakvog ostatka. Mentalnih uslovljenosti ima dve vrste - čistih i nečistih. Nečista je uzrok rođenju; čista čoveka oslobađa od rođenja. Priroda nečistih i mentalnih uslovljenosti dolazi od neznanja i osećanja jastva; oni su seme drveta ponovnog rođenja. Sa druge strane, kad se to semenje odbaci, mentalna uslovljnost koja samo održava telo, postaje čista. Stoga mentalna uslovljenost postoji čak i u onima koji su oslobođeni još za života: ona ne vodi ponovnom rođenju pošto je ono uzrokovano samo podstrekom iz prošlosti, a ne pobudom iz sadašnjosti.

       Sada ću ti ispričati kako je Rama živeo životom prosvetljenog oslobođenog mudraca: pošto ovo budeš saznao oslobodićeš se svih zabluda o starosti i smrti.

       Nakon povratka iz isposnice svog učitelja, Rama je živeo kod svog oca zabavljajući se na razne načine. U želji da obiđe svu zemlju i poseti sveta mesta hodočašća, Rama zatraži prijem kod oca i zamoli ga za dozvolu da pođe na takvo hodočašće. Kralj izabra povoljan dan za početak tog hodočašća: i tog dana pošto je dobio brižljive blagoslove starijih članova porodice, Rama pođe na put.

       Zajedno sa svojom braćom Rama je proputovao celu zemlju, od Himalaja naniže. Potom se vratio u prestonicu na veliku radost naroda u zemlji.

       kopam vịsāda kalanām vitatam ca harsam
          nā 'lpena kāranavaśena vahanti santah
       sargẹna samḥrtijavena vinā jagatyām
          bhutāni bhupa na mahānti vikāravanti.



       VALMIKI nastavi:

       Po ulasku u dvor Rama se smerno pokloni ocu, mudracu Vasišthi i ostalim starinama i svetim ljudima. Ceo grad Ajodhja osam dana je praznovao proslavljajući Ramin povratak sa hodočašća.

       Neko vreme Rama je živeo na dvoru brižljivo obavljajući svoje svakodnevne dužnosti. No, uskoro se u njemu dogodi duboka promena. Omršavi, postade iscrpljen, bled i slab. Kralj Dašaratha se zabrinu zbog ove iznenadne promene u izgledu i ponašanju svog voljenog sina. Kad god bi Ramu upitao za zdravlje, ovaj bi odgovarao da je sve kako treba. "Sine moj voljeni, šta te to tišti?" Rama bi učtivo odgovarao: "Ništa, oče" i ućutao bi.

       Nemajući kud, Dašaratha se za odgovore obrati mudracu Vasišthi. Mudrac zagonetno odgovori: "Svakako da postoji neki razlog za Ramino takvo ponašanje. Kao što se na ovom svetu ne dešavaju velike promene pre no što se jave njihovi uzroci, to jest kosmički elementi, ni promene kao što su gnev, potištenost i radost ne mogu nastati u ponašanju plemenitog čoveka bez pravog uzroka". Dašaratha ne htede da ispituje dalje.

       Ubrzo posle toga, na dvor dođe Višvamitra, mudrac svetskog glasa. Kad je kralj čuo za dolazak sveca, požuri mu u susret da ga dočeka.

       DAŠARATHA reče:

       "Dobrodošao, dobrodošao, o sveti mudrače! Tvoj dolazak u moje skromno prebivalište čini me srećnim. On je meni dobrodošao kao vid slepom čoveku, kiša isušenoj zemlji, sin neplodnoj ženi, uskrsnuće umrlom čoveku, povratak izgubljenog blaga. O sveče, šta mogu da učinim za tebe? Samo zatraži, bilo kakva da ti je želja sa kojom si mi došao smatraj je već ispunjenom Ti si moje obožavano božanstvo. Ja ću ispuniti tvoje naređenje."

       kāle kāle p̣rtag brahman bhūri vīrya vibhūtayạh
       bhūtẹsv abhyudayam yānti pralīyante ca kālatạh (8/29)

       VALMIKI nastavi:

       Višvamitru su obradovale Dašarathine reči pa mu otkri svoj zadatak. On mu reče:
       "O kralju, potrebna mi je tvoja pomoć u verskom obredu koji hoću da obavim. Kad god ga započnem demoni pratioci Khare i Dušane upadnu u svetilište i oskrnave ga. Pošto sam pod zavetom dok obavljam verski obred, ja nisam u stanju da ih prokletstvom odagnam.

       Ti mi možeš pomoći. Tvoj sin Rama može lako da izađe na kraj sa tim demonima. Da se odužim za ovu pomoć nagradiću ga mnogim blagoslovima koji će m doneti najveću slavu. Ne dozvoli da tvoja privrženost sinu nadvlada tvoju predanost dužnosti. U ovom svetu plemeniti ljudi ne treba da smatraju da je bilo koji dar iznad njihovih mogućnosti.

       U ovom trenu kad budeš rekao da, u istom tom trenutku smatraću da su ti demoni mrtvi. Ja znam ko je Rama, isto to znaju mudrac Vasištha i drugi sveti ljudi na ovom dvoru. Nemoj da odugovlačiš, o kralju, već pošalji Ramu sa mnom bez odlaganja".

       Čuvši ovaj veoma nemio zahtev, kralj se skameni, poćuta neko vreme pa onda odgovori: "O mudrače, Rama još nije napunio ni šesnaest godina i zato nije u stanju da ratuje. On čak nije ni video borbu osim one koja se odvijala u dvorskim odajama. Zapovedi meni da pođem sa tobom; zapovedi mojoj ogromnoj vojsci da pođe sa tobom da uništi demone. Ali ja se ne mogu rastati od Rame. Zar nije prirodno za sva živa bića da vole svoje mlade; zar se čak i mudri ljudi sami ne upuštaju u izuzetne poduhvate za ljubav svoje dece; i zar se ljudi ne odriču radije i sreće i supružnika i bogatstva no svoje dece? Ne, ne mogu se rastati od Rame.
       Čuo sam za moćnog demona Ravanu. Je li to taj koji remeti tvoje verske obrede? U tom slučaju ništa se ne može učiniti da ti se pomogne pošto znam da su čak i bogovi od njega slabiji. S vremena na vreme takva moćna bića rađaju se na ovoj Zemlji; pa kroz izvesno vreme napuštaju pozornicu ovog sveta.'

       Višvamitra se naljuti. Videvši ovo Vasištha se umeša i ubedi kralja da ne odstupi od svog obećanja, već da pošalje Ramu sa Višvamitrom: 'O kralju, nedostojno je od tebe da ne održiš obećanje. Trebalo bi da je kralj primer za ispravno ponašanje. Rama je bezbedan pored brižljivog Višvamitre, veoma moćnog i koji ima mnogo nepobedive tanadi.

       nirastā 'stho nirāśo 'sau nirīho 'sau nirā 'spadạh
        na mūdho na ca muktto 'sau tena tapyāmahe bḥrśam (45)

       Pokorivši se želji učitelja Vasišthe kralj Dašaratha naredi jednom slugi da ode po Ramu. Kad se vrati, sluga izjavi da će Rama odmah doći za njim i dodade: "Princ izgleda neraspoloženo i izbegava društvo". Kako ga je ovo uznemirilo, Dašaratha se okrete Raminom sobaru u želji da sazna pojedinosti o stanju Raminog duha i tela.

       SOBAR se vidno snuždi i reče:

       - Gospodaru, od povratka sa hodočašća prince se veoma promenio. Kao da ne uživa čak ni u kupanju niti u odavanju pošte božanstvima. Ne raduje se ni druženju sa ljudima u dvorskim odajama. Ne zanima ga ni nakit ni drago kamenje. Čak i kad mu se daruju lepi i prijatni predmeti on ih gleda tužno i ravnodušno. Odbija i dvorske igrače smatrajući ih mučiteljima. Dok jede, hoda odmara se, dok se kupa i sedi kreće se mahinalno, kao gluv i nem čovek. Često mrmlja sam za sebe: "Čemu slu+e bogatstvo i napredak, čemu neprilike ili dom? Sve je to nestvarno". Najčešće ćuti i ne zanimaju ga zabave. Uživa samo u osami. Stalno je zadubljen u misli. Ne znamo šta se to dogodilo sa našim princom, šta razmišlja u sebi, niti šta je on nakon toga. Iz dana u dan sve je mršaviji.


       Stalno sam sebi ponavlja istu pesmu: "Avaj, mi traćimo svoj život na razne načine umesto da se trudimo da dostignemo ono vrhunsko! Ljudi glasno jadikuju kako pate i oskudevaju, ali niko se iskreno ne okreće od izvora te patnje i oskudice".
Gledajući i slušajući sve to, mi njegove verne sluge, veoma smo žalosni. Ne znamo šta da radimo. On je bez nade, bez želje, nije vezan ni za šta i ne zavisi ni od čega, nije ni rastresen niti mahnit niti je prosvetljen. Ponekad, pak izgleda kao da je obhrvan samoubilačkim mislima zbog utučenosti: "Čemu služe bogatstva ili majke ili rođaci, čemu kraljevstva i slavoljublje na ovome svetu?"
Gospodaru, samo ti možeš naći leka za ovo stanje u kojem se princ nalazi.