Kovach.rs

Učenica iz Palanke pobedila hendikep

(http://www.ilustrovana.com/2008/2575/02-02-velika.jpg)

(http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2008/06_jun/05/vojvodina/devojcica-v.jpg)

Devojčica nogama slika ulja na platnu
 
(http://www.ilustrovana.com/2008/2575/02-01-velika.jpg)
 
BAČKA PALANKA - Dejani Bačko (13), rođenoj bez obe ruke, omiljeni predmet je likovno. Kaže da rado ide i na časove fizičkog u svojoj školi „Sveti Sava“, vrlodobar je učenik i iz ostalih predmeta, ali njen pravi izraz je slika, i to ulje na platnu. Slikarske poteze do najsitnijih detalja povlači levom nogom, držeći četkicu između dva prsta. Prve izložbe Dejana imala je u Republici Srpskoj.

(http://www.ilustrovana.com/2008/2575/02-03-velika.jpg)

Dejana se seća da je „još kao mala“ naslikala puža i da je ta slika negde zaturena u gomili koja je nastala kasnije. Danas slika mrtvu prirodu. Najradije sedi na obali Dunava sa štafelajem i profesorom Zlatkom Tešanom, akademskim slikarom iz Novog Sada, koji je upućuje u tajne slikanja. - Njen talenat je nesumnjiv. Svaka slika je njena sreća, njena pobeda - kaže Tešan i dodaje da ne želi da izgovara velike reči o genijalnosti, jer „sve će se videti“.
Najsrećnija sam kad slikam, ali srećna sam i kad se igram sa bratom Davidom (12), volim i drugare i drugarice, volim da idem u školu jer mi je tamo lepo - priča za „Blic“ devojčica sa srećnim osmehom.
Mama Sandra priča kako se rađao taj osmeh na licu njene kćeri i da se to dešavalo sa otkrivanjem talenta, osvajanjem veštine slikanja.
- Mi smo bez obzira na sve srećni. Dejana je dobro dete, vredna je i darovita, a najvažnije je da je pronašla sebe - kaže mlada majka i seća se šoka koji je doživela kada joj je lekarka u porodilištu pre 13 godina rekla da njena devojčica nema ruke.
- Bio je to strašan šok, a ja i muž smo bili mladi, pa nam je to još teže padalo - seća se Sandra.
Niko im nikada nije mogao reći šta se to dogodilo u kombinacijama gena, zbog čega. Ona, dete doseljenika iz Bosne, on, Slovak iz Vojvodine.
Zlatko Tešan i njegova talentovana učenica danas slikaju iločku tvrđavu, koja se sa Tikvare vidi preko reke. Dogovaraju se sa malo reči i osmehom. Toplo prozračno predvečerje na Dunavu vidi se daleko. Dejana lako uzima četkicu, vešto meša boje, belu i plavu, i povlači po platnu.
- Reči su vam ovde slabe, zbivanje u Dejaninoj duši moglo bi se izraziti muzikom, najpre nekom simfonijom - razmišlja Tešan.
On spada u malo povlašćenih u koje Dejana ima poverenje.
- Čovek mora da nađe izraz, rečju, muzikom, igrom, slikom, i Dejana ga je našla. Čoveku ne treba više, dovoljno je da nađe svoj izraz.
- Molim vas, napišite da je za Dejanu možda najvažnija ličnost njenog života njena učiteljica Branka Radovanović. Kako je ta velika žena znala da priđe Dejani, kako ju je približila ostaloj deci - kaže mama Sandra.
Dejana je već imala izložbu na Palama, a sprema se da otvori izložbu i u Banjaluci, od koje mnogo očekuje. Sanja o svom ateljeu ili stanu koji bi bio malo veći od njihovih 38 kvadrata.
 
(http://www.ilustrovana.com/2008/2575/02-04-velika.jpg)

Srecna sam kad vidim da je neko ovoliko jak i da je neko uspeo da se izbroi sa ovakvim hendikepom i bude srecan...

A opet se stidim jer pomislim ponekad za sebe kako sam nesrecna a ni ne shvatam svoju srecu...

Isto i ja mislim... Osim što ne mislim da sam nesrećan. Kako god, i pored tuge zbog hendikepa, deluje neverovatno ohrabrujuće videti je kako se nosi sa time. Divno i ushićujuće. Pa ona je na slici najnasmejanija!! :wow: To je fantastično... Mi bi zaista trebali da razmislimo o ovome i o sebi samima i šta u stvari sreća jeste? ::) :angel:

 :) pa to je divno... sigurna sam da će postat značajni slikar!