Naslov: Mesić brani Titovu baštinu Poruka od: Милан Бандић Oktobar 16, 2009, 12:09:27 Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, založio se juče za obnovu Spomen-doma Josipa Broza Tita u Kumrovcu, rodnom mestu bivšeg lidera Jugoslavije, i ocenio da je on učinio mnogo za očuvanje Hrvata kao naroda.
„Gde god sam došao, od Aljaske do Australije, od Azije do Afrike, svi znaju za Tita. Zašto to ne bismo iskoristili, tim pre što je ipak bilo više pozitivnih stvari koje je on napravio“, naveo je Mesić i objasnio da je Tito odigrao presudnu ulogu za očuvanje Hrvata kao naroda, što neki u Hrvatskoj ne shvataju. „Nakon pojava kvislinških snaga i stvaranja Nezavisne države Hrvatske, da bi se narod održao jedini je odgovor bio antifašizam. Trebalo je odgovoriti na holokaust, pokolje. Nemačka je imala industriju smrti, a NDH brutalno ubijanje. Tito je organizovao otpor koji je mobilisao najveći deo Hrvata“, naveo je Mesić. „Da nije bilo antifašista, što neki ustašoidi nikako da shvate, nestali bi Hrvati i o njima bi se danas govorilo kao o precima, kao o Ilirima ili Keltima“, istakao je Mesić govoreći o istorijskoj ulozi Tita. On je, kako navodi „Jutarnji list“, ukazao i na ulogu Tita kasnijih godina, sve do Ustava iz 1974. koji je Hrvatskoj kasnije omogućio izlazak iz federacije i stvaranje današnje Hrvatske. Mesić je tokom posete Kumrovcu obećao lokalnim čelnicima pomoć u obnovi zapuštenih objekata, ne samo kontaktima u Vladi i institucijama već i kroz lične razgovore sa investitorima iz Evrope i sveta. „Ovo nisu vojni objekti, nego državna imovina koju treba aktivirati. Najskuplji je kapital koji nije iskorišćen. Ovo može biti najveći sportski centar s golf igralištem. Objekti postoje i to treba samo malo to obnoviti“, predložio je hrvatski predsednik, pozivajući javnost da ne robuje istorijskim klišeima. Poslednji predsednik SFRJ Stjepan Mesić (75) je predsednik Hrvatske već dva mandata, od 2000. Mesić je kao hrvatski član Predsedništva SFRJ 1991. bio poslednji predsednik Jugoslavije pre njenog raspada. Hrvatski predsednik je pedesetih godina prošlog veka kao student primljen u Savez komunista Jugoslavije, a sedamdesetih je podržao Hrvatsko proleće, pokret za veću samostalnost Hrvatske unutar SFRJ, zbog čega je potom proveo godinu dana u zatvoru u Staroj Gradiški. |