Kovach.rs

Мевлана Џелалудин Руми (фарси: مولانا جلال الدین محمد رومی) је био персијски исламски филозоф, теолог, правник, песник и суфи мистик из 13. века. Сматра се једним од највећих мистичких песника ислама, који је писао на персијском језику.

Име Руми добио је због тога што је живот провео у Руму (Румски султанат), данашња средња Анадолија, а Мевлана на фарсију значи "наш водич" или "наш господар".
Рођен је 30. септембар, 1207. године у граду Балху, област Бактрија, тада у саставу Персијског царства (данашњи Авганистан). Потиче из угледне породице, а његов отац Бахаудин Велад је био велики учењак. Пред најездом Монгола, или због дворских интрига којима је његов отац Бахаедин постао изложен, његова породица напушта Балх између 1213. и 1217. године. Према предању, у граду Нишапуру срећу чувеног мистика Атара, који је, видевши Бахаудина и Џелалудина, узвикнуо: „Гле чуда! Долази нам река која води моћни океан!“. Тада је чувени суфија малом Џелалудину поклонио своју Књигу тајни (Есрарнаме).

Након неколико година путовања кроз разне области Истока, породица се најзад настањује у граду Коња, где је Бахаедин 1227. године успео да добије положај професора теологије. Коња се налазила у источној Анадолији, у области која се називала Рум (према Римском, тј. Источном римском царству — Византији), по чему је будући песник добио свој надимак Руми.

Након смрти оца 1231. године, Џелалудин путује у Сирију и проводи седам година у Дамаску и Халепу, након чега се враћа у Коњу, где наслеђује очево место и предаје теолошке науке. Руми није био ни најмање верски искључив - имао је пуно пријатеља хришћана, посећивао је хришћанска светилишта, а у његовим делима има и метафора које воде порекло из Јеванђеља и хришћанског предања.
“    Тражити пут до љубави разумом, исто је што и тражити свјетиљком сунце.    ”
Поема Масневија на персијском из 1479.

1244. године Руми је доживео сусрет са лутајућим дервишем Шемседином Тебризијем, који је изменио даљи ток његовог живота. Шемседин је прешао у Румијеву кућу, а Џалалудин се од научника и правника преображава у мистика и песника, који је већину својих дела из тог времена писао под псеудонимом Шемседин. Након неког времена, Шемседин је нестао из Румијевог живота исто онако мистериозно као што је и дошао. Међутим, Руми наставља да пише инспирисан "божанским" људима. Под утиском личности Салахудина Заркуба, једноставног, неписменог човека чисте душе, пише око 70 газала. Након Салахудинове смрти, његов ученик Хусамедин Челеби, такође славни суфија, му служи као инспирација да напише своју најпознатију поему Масневију, која спада у највише узлете људске мисли.

Руми умире у Коњи (данашња Турска) 17. децембра 1273. године. Његовој сахрани је присуствовало на хиљаде становника града, било да су муслимани, хришћани или јевреји. Он сам је оставио аманет да му на сахрани свира музика. Та ноћ остаје позната као Ноћ венчања (Шабе Арус), и од тада сваке године долази река његових поштовалаца из целога света на његово турбе.



The  Alchemy of Love

You come to us
from another world

From beyond the stars
and void of space.
Transcendent, Pure,
Of unimaginable beauty,
Bringing with you
the essence of love.

You transform all
who are touched by you.
Mundane concerns,
troubles, and sorrows
dissolve in your presence,
Bringing joy
to ruler and ruled
To peasant and King.

You bewilder us
with your grace.
All evils
transform into
goodness.

You are the master alchemist.

You light the fire of love
in earth and sky
in heart and soul
of every being.

Through your loving
existence and nonexistence erge.
All opposites unite.
All that is profane
becomes sacred again.

The Intellectual

The intellectual is always showing off;
the lover is always getting lost.

The intellectual runs away, afraid of drowning;
the whole business of love is to drown in the sea.

Intellectuals plan their repose;
overs are ashamed to rest.

The lover is always alone, even surrounded with people;
like water and oil, he remains apart.

The man who goes to the trouble of giving advice to a lover gets nothing.
He's mocked by passion.

Love is like musk.
It attracts attention.

Love is a tree, and lovers are its shade.

Only Breath

Not Christian or Jew or Muslim,
not Hindu, Buddhist, sufi, or zen. Not any religion or cultural system.

I am not from the East or the West,
not out of the ocean
or up from the ground,
not natural or etheral,
not composed of elements at all.

I do not exist,
am not an entity in this world
or the next,
did not decend from Adam or Eve
or any origin story.

My place is placeless,
a trace of the traceless.

Neither body or soul.

I belong to the beloved,
have seen the two worlds as one
and that one call to and know,
first, last, outer, inner,
only that breath breathing human being.